Srbija priprema boračke spomenice: Konačno priznanje za vojnike iz devedesetih

Posle 32 godine od početka građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, odnosno skoro četvrt veka od početka sukoba na Kosovu i Metohiji i NATO agresije na SRJ, borci, ratni vojni invalidi i porodice palih boraca prvi put ove godine dobiće "Boračku spomenicu". Međutim, još nije poznato koliko ljudi ima pravo na odlikovanje jer se nismo prebrojali.

Vlada Srbije je, naime, donela uredbu koja će stupiti na snagu 7. aprila, a nacionalno priznanje ustanovljeno je predlogom Zakona o pravima boraca iz 2020. godine.

Generalni sekretar Saveza udruženja boraca Srbije (SUBOS), pukovnik u penziji Milenko Baljak, učesnik borbi u Vukovaru sa 40 godina provedenih u vojnoj službi, kaže za RT Balkan da ova inicijativa znači svakom ratniku i da nikad nije kasno za medalju.

"To je znak da nas država nije zaboravila. Ona treba da se oduži svim braniocima naroda i zemlje, jer ni mi nismo razmišljali kada smo se odazvali državi kao profesionalni vojnici, dobrovoljci, pripadnici vojske i policije, rezervisti i obični mladići na služenju redovnog vojnog roka", kaže Baljak.

Dodaje da je svako od njih uložio deo sebe da bi se izborili za svoju državu.

"Novac i pomoć odu, a ova vrsta priznanja ostaje zauvek kao neka vrsta satisfakcije i porodičnog nasleđa", objašnjava pukovnik Baljak i naglašava da od "Boračke spomenice" ne bi trebalo da budu izuzeti ni borci iz Srpske Krajine i Republike Srpske koji imaju državljanstvo Srbije.

General Vidosav Kovačević, predsednik Saveza udruženja narodnooslobodilačkih ratova Srbije (SUBNOR) za RT Balkan kaže da "Boračka spomenica" za njih predstavlja moralno i društveno priznanje.

"Država trenutno preko lokalne samouprave, mesnih i opštinskih jedinica radi na registraciji sve tri kategorije boraca i ratnih invalida kako bismo se napokon prebrojali. Zatim bi trebalo utvrditi njihov socijalni status, ko ima pravo na invalidsku legitimaciju i borački dodatak, kao i sva druga prava koja im pripadaju zakonom poput popusta na komunalne usluge, besplatnu ili povlašćenu vožnju u javnom lokalnom prevozu, besplatno parkiranje, pravo dece na besplatne udžbenike i drugo", smatra Kovačević i naglašava da smo na dobrom putu.

Baljak veruje da imamo više od 300.000 osoba koji su preživeli učesnici ratova devedesetih, a Kovačević veruje da ih je i više.

Prema izjavi bivšeg ministra za rad, socijalna i boračka pitanja Zorana Đorđevića u trenutku donošenja zakona, u Srbiji je živelo 114.000 boraca, uključujući i 8.500 ratnih vojnih invalida.

Istoričar Čedomir Antić u izjavi našem portalu kaže da ovde nije reč o pravdi ratova, nego asocijaciji na prvoboračke spomenice.

"Vlast pogađa želje malog čoveka. Ne bi me čudilo da uz bedž, u želji za većom kontrolom, reše da dele i neki novac", poručuje istoričar.