Tači pokušava da izbegne odgovornost: "Žuta kuća" nije postojala

Advokat Hašima Tačija nije naveo da su žrtve bili srpski, romski i albanski civili, prema kojima nije bilo nikakvog razloga za osvetu

U Hagu je jutros nastavljeno suđenje vođama takozvane OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, koji su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Tači: Očekujem da ću biti oslobođen optužbi

Nekadašnji lider OVK i predsednik "Kosova" Hašim Tači nastavio je da negira krivicu i tokom današnjeg obraćanja sudu, izjavio je da "Žuta kuća" nikada nije postojala, ni trgovina organima, kao i da očekuje da će biti oslobođen i svih drugih optužbi.

Tači je rekao da, kada se pre 13 godina pojavio izveštaj Dika Martija u medijima, kako je naveo ti dramatični navodi, da su OVK i on lično trgovali organima odmah je tražio od međunarodne zajednice da se sprovede nezavisna istraga.

"Međunarodna zajednica me je obavestila da je Specijalni sud od suštinskog značaja da bi se ti mračni navodi o trgovini organima koji se prepisuju Kosovu pobili. Svetu je sada poznato da nije bilo trgovine organima, žuta kuća nikada nije postojala, a ni OVK ni ja nismo krivi za ono šta nam se prepisuje", nastavio je Tači.

On je kazao da su mu "načela istine i pravde veoma važna i da oseća tugu i bol zbog svih žrtava rata".

"Nema pravde kad se progone nevini. Ja nisam kriv ni za jednu od optužbi za koje me terete i spreman sam da se suočim i izborim uspeh zarad svoje porodice i svoje zemlje", kazao je Tači.

Navodi da je bio student u Švajcarskoj, "politička izbeglica", da se vratio i "priključio OVK u borbi za slobodu".

"Članovi OVK su bili obični ljudi, koji su branili svoje domove. Cilj je bio da se stekne sloboda i demokratija na Kosovu. Rat je narodu na Kosovu nametnut i oni su morali da zaštite svoje porodice, decu, zemlju. Mi smo na pravoj strani istorije. Ljudi sada žive u državi u kojoj vlada pravo", tvrdi Tači.

Rekao je da u sudu neće čuti Madlen Olbrajt, Ričarda Holbruka, Robina Kuka i Adema Demaćija, koji bi da su "živi svedočili u njegovu korist".

Tačijev advokat tvrdi da on nije imao kontrolu nad OVK

Branioc Hašima Tačija Gregori Kiho kaže da on nije imao stvarnu moć, realni uticaj i konkretnu kontrolu nad tzv. OVK 1998. i 1999. godine kada su počinjeni zločini. Stvarni vođa OVK tada je bio Adem Demaći i on je bio najmoćniji čovek u tzv. OVK, kojeg su svi slušali, a to je ujedno i glavna teza odbrane komandanta OVK i bivšeg prištinskog premijera i predsednika.

Koliko se za sada ističe iz izlaganja Tačijevog branioca Kihoa, glavne tvrdnje za izbegavanje Tašijeve odgovornosti su da on nije imao kontrolu nad komandantima operativnih zona na KiM, koji su tamo sve sami odlučivali, da nije mogao da utiče da se zločini ne dese i da su se ti zločini dešavali zbog osvete prema srpskim snagama.

Branilac Kiho kazao je da Tačija, koji je tada imao 30 godina, ne treba mešati sa čovekom koji je kasnije postao premijer i da je tzv. OVK posle dve srpske ofanzive u leto 1998. i u proleće 1999. godine bila potpuno uništena i raskomadana, pa i njena komandna struktura. Ljudi su napuštali tzv. OVK i odlazili u inostranstvo.

"Tači je sa Kosova otišao u novembru 1998. u zapadnu Evropu, a vrato se u martu 1999. godine posle ubistva Adema Jašarija. On nije imao motiv da učestvuje u krivičnim delima, jer je kao jedan od političkih vođa OVK znao da njihov uspeh isključivo zavisi od podrške SAD. To je značilo da nema vojnih akcija izvan Kosova, da nema prihvatanja podrške islamističkih zemalja i da nema finansiranja od trgovine drogom", kazao je Kiho.

Navodi da je Tači imao razloga da se ne angažuje u udruženom zločinačkom poduhvatu, na koji ukazuje tužilaštvo, kako ne bi izgubio podršku Amerikanaca.

"On ne spori zločine, koji su se dogodili, ali tvrdi da oni nisu bili sistematski i politički naloženi, već su bili lokalni, kao reakcija na napade srpskih snaga."

Kiho je rekao i da su posle rata zločini bili lokalni, inspirisani osvetom. Citirao je i sada već bivšeg crnogorskog predsednika Mila Đukanovića, koji je rekao da su patnje koje su Srbi i Crnogorci prošli na KiM rezultat zverstava, koje su počinile vojne i policijske snage i naredili neki, a onda pobegli na sigurno, ostavljajući narod da primi osvetu.

Kiho tvrdi i da Tači, koji je na pregovorima u Rambujeu bio vođa Albanske delegacije, tad nije imao stvarnu moć. 

"On je tada živeo u Švajcarskoj i nije imao kontrolu nad OVK na Kosovu. Komandant OVK tada je bio Azem Sulja i takav je došao u Rambuje, a onda su ga lokalni komandanti smenili, pa više nije bio komandant kada je otišao iz Rambujea. Za komandanta su postavili Sulejmana Saljimija. Tači nije imao stvarnu kontrolu nad OVK i njihovim zonama na Kosovu. On nije mogao da spreči zločine ili da kazni one koji su ih počinili. Moć je bila u rukama komandanata operativnih zona, koji su imali kontrolu nad svim zatvorima u svojim oblastima. A najmoćniji čovek u OVK tada je bio Adem Demaći, kojeg tužilaštvo nijednom nije ni spomenulo. On je bio poštovan vođa, vrhovna vlast, koji je iznosio političke stavove i ciljeve OVK", istakao je.

Kiho je naveo, Tači je išao kod Demaćija u Sloveniju, gde je živeo da traži podršku da potpiše sporazum u Rambujeu, a Demaći je to odbio, jer se u njemu nije pominjalo nezavisno Kosovo, za šta se OVK borila.

"Demaćija je zbog toga zvala i Madlen Olbrajt, državni sekretar SAD. Ona je posle napala Tačija i rekla mu da je mislila da je on vođa. Rekla je da ako Albanci potpišu sporazum, a Srbi odbiju, onda će NATO bombardovati Srbiju. Posle je ispričala da ga je iskritikovala i da joj je tada Tači izgledao kao neki školarac", kazao je advokat Kiho.

"Ona nije shvatala koliki je bio pritisak na Tačija da ne potpiše sporazum u kojem se navodi autonomija Kosova. Komandant Remi je pretio da će ako potpiše, njegov avion biti srušen raketom. Kristofer Hil je u svojoj knjizi naveo da mu je Tači rekao da će ga ako potpiše ubiti kad ode kući. Tači to nije mogao da potpiše bez odobrenja komandanata zona, pa se sastao sa njima, objasnio im šta je u pitanju i onda se komandanti više nisu protivili, jer su se plašili da će izgubiti podršku međunarodne zajednice", tvrdi advokat.

Branilac je kazao da je u tzv. OVK Tači bio na čelu političke direkcije i da je njegova uloga bila da kontaktira sa stranim diplomatama, sa medijima i organizacija dopremanja oružja iz Albanije na "Kosovo".

"Posle rata Tači je bio na čelu privremene Vlade, ali nije imao stvarnu vlast već UNMIK i UNMIK je imao moć da istražuje krivična dela. Tači je sarađivao sa njima i predstavljao se kao ozbiljan i pouzdan partner", naveo je branilac.

Kaže da je on radio na razoružavanju tzv. OVK i njegovom transformisanju u zaštitne snage "Kosova".

"Tačiju nisu koristili nasilje i zločini, jer bi to bilo loše viđeno u inostranstvu. On je zagovarao otvoreno demokratsko Kosovo, u kojem će vladati tolerancija i pozivao je Srbe da se vrate. Mnogi ljudi su tada nosili uniforme i oznake OVK, ali to ne znači da su i pripadali OVK. Zločini koji su se tada desili su bili lokalni i zbog osvete."

Branilac je ovo sve izložio, ali nije naveo da su žrtve bili srpski, romski i albanski civili, prema kojima nije bilo nikakvog razloga za osvetu.

Tačijev advokat: Zločine počinili pojedini Albanci, a ne rukovodstvo OVK

Kiho je negirao sve tvrdnje Specijalnog tužilaštva u procesu protiv bivših čelnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova.

Kiho je izjavio da Tači nikada nije negirao da su počinjeni ratni zločini, ali da ih, kako tvrdi, nije počinila tzv. OVK.

Prema njegovima rečima, zločini nisu bili motivisani, već su ih počinili albanski pojedinci.

"Zločini su počinjeni, ali ne motivisani. Tači ne poriče da su neke zločine počinili neki albanski pojedinci. Obavestio je i Savet bezbednosti, ali negira tvrdnju da je zločine počinilo rukovodstvo OVK", rekao je.

Govoreći o optužnici protiv Seljimija, advokat odbrane Džofri Roberts rekao je da je odbrana uverena da će dokazi tokom sledeće dve godine pokazati da su to bili izolovani, nasumični zločini pojedinaca i da Seljimi nema veze s njima. Dodao je da zločini izvršeni u ratu ne moraju da budu deo plana, čak i ako su brojni.

Roberts je istakao da ni Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), ni Euleks ni UNMIK koji su vodili sudske postupke protiv OVK-a nikada nisu utvrdili krivicu, a da se sada očekuje da će istim postupkom da se dobije drugi rezultat.

Optužbe protiv Seljimija za udruženi zločinački poduhvat i komandnu odgovornost nazvao je prozaičnim i istakao da dokazi ne pokazuju da je doprineo zločinačkom poduhvatu, čak ako je on i postojao, a odbrana kategorički odbacuje da je on čak i postojao.

Za navode u optužnici da su optuženi od 1998. do 1999. godine pokušavali da kontrolišu celo Kosovo i Metohiju rekao je da je to njihovo nastojanje sasvim legitimno, da je to čak i međunarodna zajednica podržavala.

"Zaštita kosovskih Albanaca od zverstava Srba je i razlog zašto je NATO ušao u sukob sa Srbijom, da bi pomogao OVK", rekao je Roberts.

Biće ispitano 312 svedoka, među njima i Bernar Kušner, Vilijam Voker, Džejms Rubin 

Kiho je nakon današnjeg dana u sudnici novinarima rekao da odbrana planira da pozove mnoge strane diplomate kao svedoke.

"Možda će predsedniku Džozefu Bajdenu biti teško da dođe, ali biće mnogo drugih međunarodnih ličnosti koje će svedočiti. Bajden se sastao sa Tačijem 1999. godine, njegovu izjavu i ceo transkript razgovora stavili smo u dokaze", rekao je Kiho, a prenosi "Koha" pozivajući se na izveštaj "Tajma".

Tačijev advokat rekao da su među onima koji će biti pozvani kao svedoci u Hagu Bernar Kušner, Vilijam Voker, Den Everts, Vesli Klark, Džejms Rubin.

Suđenje četvorici bivših vođa tzv. OVK, koje je počelo juče, nastavljeno je danas u devet sati, a prenos sednice emituje se odloženo 45 minuta.

Uvodno izlaganje ima odbrana optuženih. Uvodna izlaganja predviđena su u prva tri dana, a izvođenje dokaza bi trebalo da počne 11. aprila.

Tužilaštvo je ranije navelo da će tokom ovog postupka biti ispitano 312 svedoka i da im je za to potrebno oko 545 radnih sati.

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za ratne i zločine protiv čovečnosti počinjene u 42 nelegalna pritvora tzv. OVK na Kosovu i Metohiji i Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno.

Optuženi su da su ljude neosnovano lišavali slobode, mučili i ubijali, a za te zločine im preti kazna doživotnog zatvora.

U optužnici se navodi da su krivična dela koja im se stavljaju na teret izvršena u periodu najkasnije od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta na Kosovu i Metohiji, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji.

Advokat žrtava: Zločin za koji nema opravdanja

Zastupnik žrtava Sajmon Loz rekao je juče na suđenju čelnicima tzv. OVK u Hagu da su njihove žrtve bili i Srbi, i Albanci, i hrišćani, i muslimani, ljudi koji se nisu bavili politikom, ali i oni koji su bili članovi Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove, ističući da je nad svima njima izvršen strašan zločin za koji nema opravdanja.

Rekao je da žrtve zločina tzv. OVK čekaju već 25 godina da se suoče sa odgovornima za njihovo stradanje.

"Bar delimično smo ovde danas zahvaljujući upornosti žrtava. Danas govorim u ime tih žrtava, bez obzira na razlike među njima, jer ih sve veže zlo koje im je učinjeno. Patnja, bol, gubitak i nepravda ne prave diskriminaciju i oni pogađaju sve ljude jednako. Mi svi krvarimo na isti način i isto žalimo gubitak bliskih osoba, bez obzira na naše etničko poreklo, ili odakle su naši očevi i bez obzira na naše političko uverenje", rekao je zastupnik žrtava.

Naveo je da među žrtvama postoje različiti stavovi u odnosu na tzv. OVK i da ima žrtava koje su bile pripadnici tzv. OVK, ili su ih podržavali, a ima i onih koji su bili i ostali protiv delovanja te vojske.