Elektrošokovi, žice i bejzbol palice: Šta sve piše u optužnici protiv lidera tzv. OVK (2)

Suđenje u Specijalnom sudu za zločine OVK u Hagu počelo je 3. aprila, izvođenjem uvodnih reči Tužilaštva, koje nekadašnjeg predsednika "Kosova" Hašima Tačija i još trojicu komandanata i lidera tzv. OVK Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija tereti da su kao članovi udruženog zločinačkog poduhvata (UZP) podržavali i pomagali zločine, a u nekima i učestvovali. Tači, Krasnići, Veselji i Seljimi izjasnili su se da su nevini.

Prvog dana suđenja tužilac Džejms Pač istakao je da žrtve koje su preživele mučenja u zatvorima OVK i dan-danas imaju psihičke i fizičke traume, a da su uslovi pritvora na određenim lokacijama bili toliko užasni da su zatočenici "mislili da im je smrt bolja opcija".

Tužilaštvo tvrdi da je u ilegalnim zatvorima OVK počinjeno više krivičnih dela mučenja, kao zločin protiv čovečnosti, a da su u nekim od ovih dela učestvovali optuženi lideri OVK – Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi lično su zastrašivali, ispitivali, maltretirali i zatvarali protivnike.

"U junu 1998. godine Tači i Veselji odveli su u pravcu Glavnog štaba u Drenovcu dva protivnika koja su uhapsili, ispitivali i u jednom slučaju teško pretukli. Seljimi je takođe bio prisutan, a ovi ljudi nikada više nisu viđeni niti se čulo za njih. Takođe u junu 1998, nakon što su pripadnici OVK zaustavili čoveka u obližnjem selu Cerovik, Seljimi je tog čoveka odveo u pravcu Likovca, gde je pušten. Na putu je Seljimi ispitivao uplašenog čoveka o porodici u kojoj su bili i izvesni protivnici koji su prethodno bili zatočeni u Likovcu", stoji u optužnici čije delove prenosi "Kosovo onlajn".

Proganjanje, mučenje i ubijanje: Šta sve piše u optužnici protiv lidera tzv. OVK

Tači je, kako se tvrdi u optužnici, učestvovao i u kriminalnim radnjama u Ćirezu i Sedlaru, Seljimi u Likovcu i Klečki, a Veselji u Kukešu.

U optužnici se navodi da su određeni pripadnici tzv. OVK nanosili težak bol i patnju zatvorenim licima u njihovim ilegalnim zatvorima. Uskraćivani su im hrana i voda, sanitarne prostorije i zdravstvena nega, a tokom dužih perioda držani su vezani i boravili u nehumanim uslovima.

To se, između ostalog, dešavalo u Likovcu, Lapušniku, Jablanici, Drenovcu, Mališevu, Prizrenu, Gnjilanu, Klečki.

"Neki zatvorenici su primoravani na fizički rad. Propratni materijal takođe ukazuje na to da su pripadnici OVK redovno, odnosno svirepo, tukli uhapšena i zatvorena lica, motkama, puškama, bejzbol palicama i drugim predmetima. Izlagali su ih elektrošokovima, boli ih ili sekli, palili im kožu ili na njih mokrili. Nekim zatvorenicima su utrljavali so u rane, drugima su kleštima čupali prste, nokte ili zube", navodi se u optužnici.

Dodaje se da su uhapšena i zatvorena lica mogla da čuju i vide zlostavljanje drugih, među kojima su bili i njihovi rođaci. Neke zatvorenike su primoravali da se tuku između sebe. Nad nekima su, tvrde tužioci, vršili lažna pogubljenja ili su ih primoravali da gledaju kako tobože ubijaju druge zatvorenike. Redovno im je prećeno smrću.

"Zatvorenim licima nanošeni su teški bol i patnja, što je uključivalo teške podlive, krvarenje, gubljenje svesti, prelome kostiju i lomljenje zuba, nesposobnost da samostalno jedu ili piju, da stoje i hodaju. Propratni materijal ukazuje na smišljeno telesno zlostavljanje uhapšenih i zatvorenih lica, izrazito brutalnu prirodu raznih oblika telesnog zlostavljanja, vrstu predmeta korišćenih za zlostavljanje, pretnje smrću, nanošenje teških povreda, kao i na eskalaciju zlostavljanja zatvorenika uprkos njihovom sve gorem stanju. To pokazuje da je makar kod nekih od pripadnika OVK koji su učestvovali u navedenim radnjama činjenja i nečinjenja postojao umišljaj da tim licima nanesu tešku bol i patnju", piše u optužnici.

Povrh toga, navodi se dalje u optužnici, "dokazi ukazuju na to da su bol i patnju nanosili radi ostvarivanja jednog ili više sledećih ciljeva: dobijanje informacija ili priznanja; kažnjavanje, zastrašivanje ili prisila zlostavljanog lica ili nekog trećeg lica; diskriminacija zlostavljanog lica ili nekog trećeg lica, uključujući na nacionalnoj, verskoj ili političkoj osnovi".

"Zlostavljana lica su kažnjavana iz sledećih razloga: oni ili njihovi rođaci su navodno sarađivali sa srpskim vlastima ili su imali prijatelje Srbe ili veze sa Srbima, kao i zbog toga što su oni ili njihovi rođaci navodno podržavali ili bili simpatizeri DSK, nisu se priključili ili nisu podržavali OVK, njihovo trenutno ili bivše zaposlenje smatralo se protivnim interesima, oni ili njihovi rođaci su navodno izvršili krivična dela i druge aktivnosti usmerene protiv OVK", navodi se u optužnici.

Takođe, prema nekim zlostavljanim licima primenjivali su zastrašivanje i prisilu kako bi ih naterali da obezbede naoružanje, tuku druge zatvorenike ili izvrše neke druge radnje.

Premlaćivanje ljudi u Ćirezu i Klečki

U dopunjenoj optužnici Tužilaštva detaljno je opisan slučaj hapšenja, pritvora i zastrašivanja 13 članova parlamentarne delegacije koji su bili u humanitarnoj poseti Ćirezu.

Kako se navodi, 20. septembra 1998. ili približno tog datuma, Hašim Tači i Redžep Seljimi, zajedno s drugim članovima UZP, uključujući Sabita Gecija, učestvovali su u ovoj akciji.

"Hašim Tači i Redžep Seljimi bili su prisutni i na mestu hapšenja u Ćirezu i na Banjici, gde su zatočenici kasnije prebačeni, tučeni i ispitivani. Nakon što su članovi delegacije teško pretučeni i zadobili vidljive povrede, Tači i Geci su ih ispitivali, te tražili da se odreknu Ibrahima Rugove i LDK i da podnesu ostavke na svoje parlamentarne funkcije. Pre puštanja na slobodu, Seljimi je vratio njihove lične karte. U jednom trenutku tokom pritvora Geci je u Tačijevom prisustvu izjavio da će ubiti člana delegacije. Kasnije, neposredno pre nego što su članovi delegacije pušteni, Tači se jednom članu delegacije obratio rečima 'čak i da si sada slobodan, mogli bismo da te ubijemo u Prištini'", navodi se u optužnici.

Otprilike između januara i maja 1999. godine Seljimi, Kadri Veselji, i Jakup Krasnići bili su uključeni u različite aspekte transfera, zatočenja i oslobađanja zatočenika koji su držani na mestu zatočeništva u blizini Klečke, navodi se u optužnici.

"U aprilu 1999. maskirani vojnik OVK kojeg drugi vojnici nazivaju 'Dhjeteshi' teško je pretukao zatočenika u Klečki. Zatvorenik je kasnije shvatio da je Seljimi bio 'Dhjeteshi'. Krajem maja ili početkom juna 1999. Veselji je učestvovao u ispitivanju jednog zatočenika u Kukešu, u Albaniji, zajedno sa Gecijem i Fatmirom Ljimajem", piše u optužnici.

U dokumentu se navodi i da su između novembra 1998. i juna 1999, "određeni pripadnici OVK pritvorili najmanje 20 osoba u različitim vremenskim periodima i bez zakonskog procesa u kući i okolnim zgradama u blizini Klečke". Zatočenici su bili vezani, s povezima na očima i držani pod naoružanom stražom.

Između januara i maja 1999, navodi optužnica, više pripadnika OVK, uključujući Veseljija, Seljimija, Krasnićija i Ljimaja bilo je uključeno u različite aspekte transfera, zatvaranja i oslobađanja zatočenika koji su držani na mestu zatočeništva u blizini Klečke.

Otprilike u januaru 1999. godine određeni pripadnici OVK pritvorili su najmanje jednu osobu bez odgovarajućeg pravnog postupka u Retimlju, kod Orahovca, pre nego što su ga prebacili u Klečku.

Tači s Ljimajem ispitivao novinare u Sedlaru

"Nakon hapšenja dvojice srpskih novinara 18. oktobra 1998. ili približno tog datuma, Tači ih je, zajedno sa Ljimajem, ispitivao u Sedlaru. Slučaj je privukao pažnju međunarodnih predstavnika i ovom prilikom su data konkretna uputstva da se sa dvojicom pritvorenika dobro postupa. Petog ili šestog dana zatočeništva vojnik OVK je vikao na jednog novinara i stavio mu automatsko oružje u usta i na oko. Novinari su nakon toga prebačeni i maltretirani na lokaciji u blizini Klečke, gde su ih pojedini pripadnici OVK tukli i jednom od njih pretili smrću. Ovim novinarima je tokom pritvora saopšteno da su osuđeni na zatvorsku kaznu, iako nikada nije održano suđenje", piše u optužnici.

Tužilaštvo navodi da je četvorka OVK znala ili imala razloge da zna da će se zločini mučenja počiniti ili da su ih počinila lica pod njihovom efektivnom kontrolom preko brojnih izvora, uključujući njihovo učešće u pripremi, osmišljavanju i izvršenju takvih zločina, njihovo prisustvo na lokacijama na kojima su počinjeni zločini, njihov prijem informacija o izvršenju takvih krivičnih dela i njihovo lično zapažanje dokaza o izvršenju takvih zločina.

Tužilaštvo navodi i da su između aprila 1998. i januara 1999. komandant Operativne zone Drenica Silejman Seljimi, Sabit Geci i više drugih pripadnika OVK pritvorili najmanje 25 osoba u bivšoj policijskoj stanici i drugim lokacije u Likovcu, kod Srbice. Zatočenici su bili vezani i držani pod stražom u mračnim, zaključanim ćelijama s prozorima s rešetkama. 

"Konkretno, ta lica su zadobila podlive, krvarenja, nisu bila u stanju da jedu, izgubila su na težini, slomljeni su im zubi, gubila su svest, zadobili teške povrede, prelome kostiju i imali psihičke, odnosno fizičke tegobe koje su se nastavile i nakon što su puštena na slobodu", navodi se u optužnici o mučenjima u Likovcu.

U Prizrenu zatvorenike terali da piju razređivač za farbu

Posebno je surov bio tretman prema licima zatočenim u OVK zatvoru u Prizrenu. Optužnica navodi da dokazni materijal ukazuje na to da su "26. juna 1999. ili približno tog datuma pripadnici OVK naneli teške fizičke i psihičke povrede i patnju najmanje trima licima koja su uhapšena u Prizrenu ili su tamo bila zatvorena".

"Zatvorenici su držani u prostoriji čiji su zidovi bili umrljani krvlju. Propratni materijal ukazuje i na to da su pripadnici OVK zlostavljali uhapšena, odnosno zatvorena lica, kako fizički, tako i psihički. Konkretno, dok su bili zatvoreni u Prizrenu, pripadnici OVK svirepo su ih prebijali, udarajući ih bejzbol palicama, lancima, čekićem, štapovima i gumenim crevima. Ti pripadnici OVK su takođe pretili da će ih ubiti. Dvojici su naredili da se svuku i seksualno opšte. Jednog zatočenika su terali da pije razređivač za farbu", piše u optužnici.

Tužilaštvo navodi i da su najkasnije od aprila pa do kraja jula 1998. pripadnici OVK naneli teške fizičke i psihičke povrede i patnje najmanje 11 lica, koja su bila zatvorena na imanju koje je služilo kao kasarna OVK na obodu Jablanice, opština Đakovica.

Mučenja su sprovođena i u Lapušniku, gde su od kraja aprila do 25-26. jula 1998. pripadnici OVK držali zatočene i mučili 30 ljudi.

"Konkretno, dok su bili zatvoreni u štali u okviru zatvora OVK, pripadnici OVK često su ih svirepo prebijali, koristeći, između ostalog, palice i puške. U zatvor su dolazili i pripadnici OVK koji nisu bili tamo raspoređeni i svirepo su prebijali zatvorenike", piše u optužnici.

"Kosovo onlajn" u sledećem nastavku objavljuje delove optužnice koji se odnose u likvidacije u Klečki, Orahovcu, Gnjilanu.