Moj đed je bio pet godina na Golom otoku, čak postoji sećanje da je kao kapetan Jugoslovenske narodne armije rekao da nikada svoje topove ne bi okrenuo ka Rusiji, govorio je svojevremeno novi predsednik Crne Gore Jakov Milatović.
"Ja sam siguran da je taj osećaj kod svih u Crnoj Gori prisutan", rekao je Milatović i dodao da je ta zemlja ipak na evropskom putu i da 80 odsto građana podržava članstvo u Evropskoj uniji.
Zbog toga, govorio je Milatović u intervjuu 2022. godine, Crna Gora ima obavezu usklađivanja spoljne politike sa Briselom, što znači i uvođenje sankcija Rusiji.
Njegov protivkandidat Milo Đukanović u kampanji ga je optuživao da je deo nekakvog srpskog sveta, pa i ruskog, na šta mu je Milatović odgovorio da njega svetovi, osim ovog našeg, ne interesuju.
Ipak, odmah nakon pobede, Milatović je u intervjuu za "Asošijeted pres" kazao kako će ubrzati put zemlje ka članstvu u EU i držati se njene političke linije prema Rusiji.
"Crna Gora snažno, 100 odsto vodi spoljnu politiku EU i tako će ostati. Dakle, punopravna politika EU je ona koju Crna Gora treba da vodi u budućnosti, a posebno je važna sada kada je u pitanju ruska agresija na Ukrajinu… Ne postoji niko u Evropi, a u Crnoj Gori očigledno, ko može da podrži invaziju jedne zemlje na drugu suverenu zemlju", dodao je novoizabrani predsednik Crne Gore za AP.
Prva zvanična poseta novog predsednika Crne Gore biće Briselu, a potom, kako je najavio, otputovaće u Beograd.
Za istoričara Aleksandra Rakovića nije iznenađujuće to što će se Milatović sa nove funkcije najpre uputiti u sedište EU.
"Milatović mora da ode u Brisel, jer je on za njih pokloničko mesto. Što je Meka za muslimane, to je za evroatlantiste Brisel", kaže Raković i napominje da je bitno šta će biti nakon toga, odnosno, kakvu će ulogu imati srpski faktor u Crnoj Gori.
Jedina nada da neće suzbijati srpski identitet
Sagovornici RT Balkan su saglasni da je bilo nerealno očekivati da će Crna Gora padom Đukanovića promeniti spoljnu politiku po pitanju priznavanja nezavisnosti tzv. Kosova, kao i da napusti članstvo u NATO-u.
"Milatovićeve namere su bile jasne i ranije, on će nastaviti politiku Mila Đukanovića u tom delu spoljnopolitičkog delovanja. Jedino čemu možemo da se nadamo, ali ne i da budemo i sigurni, da neće suzbijati srpski identitet Crne Gore", smatra Raković.
On dodaje da je teško doneti bilo kakav prerani zaključak imajući u vidu kakav zaokret je nekadašnji premijer Zdravko Krivokapić načinio po stupanju na funkciju, iako je izabran sa liste Demokratskog fronta.
Glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović za RT Balkan napominje da su ovlašćenja predsednika Crne Gore veoma mala, te da se veliki zaokret u spoljnoj politici nije ni mogao očekivati.
"Postoji mogućnost da će zbog stalnih pritisaka ili prozivki u kampanji da je eksponent ruskog ili srpskog sveta, Milatović imati potrebu da se više ograđuje i dokazuje svoju privrženost prozapadnom kursu i evroatlanskim integracijama, čak više nego što bi morao, ne bi li se na neki način oprao od sumnji", smatra Vukadinović.
On ukazuje na to da takve prozivke o pripadnosti srpskom i ruskom svetu iz DPS-a služe da se Milatović stavi u defanzivan položaj, te da se brani od nečega što nije njegova politička agenda.
"To je pokušaj da Milatović u strahu i želji da se odbrani prekomerno naglašava privrženost dosadašnjem kursu Crne Gore, što može naškoditi politički i njemu lično, a posebno njegovoj stranci pred ključne parlamentarne izbore", napominje Vukadinović.
Naš sagovornik dodaje da je političko jedinstvo vanredno nastalo pred drugi krug predsedničkih izbora, ali je bitno da se stranke ne posvađaju kao nakon parlamentarnih izbora 2020. godine.
"Glasači Demokratskog fronta jesu značajno doprineli pobedi Milatovića, ali je važno da sada od njega ne prave novog Đukanovića ili Krivokapića. Ne bi bilo dobro ni da pristalice Milatovića, kao ni neki lideri DF-a kroz svađu ko je više doprineo pobedi nad Đukanovićem, i time prokockaju pozitivnu klimu i politički kredit koji su zajednički dobili na ovim izborima", ocenjuje Vukadinović.
Korisni neprijatelj
Koliko god delovalo čudno, Đukanović je imao i dobar uticaj po srpstvo u Crnoj Gori, jer je homogenizovao srpski narod u toj zemlji, što je pomoglo da se srpski identitet revitalizuje, smatra Raković i dodaje da je u tom smislu bivši predsednik Crne Gore bio "korisni neprijatelj".
"Sada dolazi pitanje moguće relativizacije srpskog identiteta, a ona je jako opasna, čak opasnija od Đukanovićevog napada. Od Đukanovićevog napada su se ljudi branili i odbranili, ali napade kroz relativizaciju ljudi neće ni primetiti", napominje naš sagovornik.
Raković smatra da se može otvoriti jedan veliki problem, da li će dualizam tiho ugušiti srpstvo u Crnoj Gori, tj. da li će maglovito srpstvo postati sećanje na jedinstveni identitet kao neku prošlost, a novocrnogorstvo da postane glavni identitet.
"Kad je Milatović u pitanju, samostalna Crna Gora se može doživljavati kao nešto progresivno, dok je zajednička država sa Srbijom nešto što je retrogradno, što može loše da utiče na mlade ljude tamo - da pucaju spone između Srbije i Crne Gore koje su istorijske", napominje naš sagovornik.
Kaže da je pitanje da li će Milatović i njegove pristalice dualizam koji podrazumeva srpsku nacionalnost, a građansku pripadnost Crnoj Gori tumačiti tako, ili će insistirati da su takozvane crnogorske nacionalnosti, a Srbi poreklom, što će, napominje Raković, voditi ka daljoj relativizaciji srpskog identiteta.
"Možemo da mu damo šansu da iskazivanjem rezerve čuje i nas Srbe, jer je došao na ovo mesto na talasu pobede Demokratskog fronta 2020. godine. On je postao ministar zahvaljujući Demokratskom frontu, jer su se Srbi žrtvovali. Ne mogu Srbi da budu stalno ulični borci i glasačka mašinerija kada je potrebno, nego da se afirmišu prava srpskog naroda u Crnoj Gori, jer su oni jedina nacija koja je stvarala tu zemlju", napominje Raković.