Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) uputio je poziv pacijentima koji najduže čekaju na listi čekanja za ugradnju endoproteze kuka i kolena da se izjasne da li žele da budu preusmereni u neku drugu državnu zdravstvenu ustanovu širom Srbije u kojoj operacija može da se obavi u najkraćem roku.
Ovo će biti posebno značajno za pacijente koji godinama čekaju na operaciju, a koje je pandemija kovida 19 dodatno usporila. Na primer, na Institutu za ortopediju "Banjica", osoba koja je danas zakazala intervenciju stići će na red u aprilu 2023. godine.
"Može nekoga da čudi zbog čega su nam tako dugačke liste čekanja, a takve su jer svi hoće da se leče kod nas. Pacijenti su i ranije mogli da iskoriste mogućnost da odu u neku drugu ustanovu, ali sada je ovo obnarodovano što je veliki pomak i inicijativa u ovoj oblasti", kaže za "Politiku" direktor Instituta Banjica dr Zoran Baščarević.
On je istakao da je njihova bolnica jedna od najopterećenijih u svetu. Godinu 2019. završili su sa 9.000 pacijenata sa listi čekanja za ugradnju veštačkih zglobova a radni kapacitet koji su planirali za 2020. godinu iznosio je 4.000 operacija.
"Onda je počela pandemija kovida 19 i zbog zbrinjavanja tih pacijenata, kao i zbog preuzimanja pacijenata sa traumama iz Urgentnog centra koji se renovirao, izašli smo sa 14.500 pacijenata na listama čekanja, a plan nam je da ove godine uradimo 4.000 operacija", naveo je Baščarević i dodao da "kada imate 14.000 pacijenata na listi, vidi se da će mnogi morati da sačekaju".
Baščarević smatra da će se novim sistemom koji je saopštio RFZO poboljšati situacija ali dodaje da ne treba zaboraviti da Institut "Banjica" radi sve revizije operacija iz Srbije i regiona, što im zauzima velike resurse.
"Kod nas dolaze svi oni kojima je na nekom drugom mestu ugrađena proteza koja se "pokvarila" i koju mi moramo da popravimo, zbog čega ostajemo u operacionoj sali po tri, četiri sata. To nije lako", ističe Baščarević.
Profesor dr Marko Kadija, direktor klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da centri koji nemaju pacijenata na listi čekanja za ovu vrstu hirurgije mogu da preuzmu deo pacijenata koji ne žele da čekaju u beogradskim klinikama i da ideja o smanjenju lista čekanja na ovaj način ima smisla.
"Pretpostavljam da će određeni broj pacijenata prihvatiti da idu u ustanovu gde će ranije stići na red, a ako neko insistira da se operiše u određenoj ustanovi i kod određenog lekara, onda će sigurno morati da sačeka malo duže", rekao je dr Kadija.
Dr Kadija upozorava da je potrebno da pacijenti koji dolaze na operaciju imaju spremne analize i obavljene preglede koji su im neophodni da bi se podvrgli zahvatu, za šta je potrebno tri meseca po nekim standardima domova zdravlja.
"Zato je potrebno da se omogući da pacijent koji se priprema za operaciju endoproteze kuka ili kolena ima prioritet u domu zdravlja, odnosno da mora da mu se obezbedi da analize obavi u roku od 7 do 14 dana", kaže dr Kadija.
On navodi da je prema podacima Američke akademije za ortopediju neophodno da do 2050. godine broj utreniranih ortopeda koji rade ove operacije raste godišnje za 150 odsto, da bi mogli da pokriju povećanje broja pacijenata i dodaje da to nije samo problem u Srbiji već u celom svetu.
Operacijom endoproteze menja se oštećeni zglob kuka ili kolena a izvodi se kada sve druge metode lečenja nisu dale rezultate. Pacijenti kod kojih je neophodna intervencija imaju jake bolove i ograničenost pokreta.