Odnosi Ruske Federacije i Crne Gore su na istorijskom minimumu i za njihovo poboljšanje će biti potrebna politička volja da se reše svi problemi i protivrečnosti koje su se tokom svih ovih godina nakupile, kaže za RT Balkan portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
"Crna Gora je članica NATO-a od juna 2017. godine. Ona je samim tim u obavezi da se pridržava discipline bloka. To zapravo nije disciplina već diktatura. I vi vrlo dobro vidite kako sedište organizacije i Brisel prate da li se ispunjava ta diktatorska volja. Ne postoji pravo na slobodno mišljenje. A oni koji pokušavaju da vode neku suverenu samostalnu politiku oni se odmah kažnjavaju na ovaj ili onaj način. Proces obnavljanja odnosa, a oni su trenutno na istorijskom minimumu kada je reč o Crnoj Gori, ako govorimo na osnovu činjenica, u svakom slučaju je moguć samo pri postojanju političke volje da dođe do rešenja problema i protivrečnosti koji su se nagomilali tokom poslednjih godina".
Portparolka ruskog ministarstva dodaje da Moskva ne gaji nikakve iluzije kada je reč o poboljšanju odnosa i napominje da će Rusija preduzimati sledeće korake isključivo na osnovu budućih odluka zvanične Podgorice.
"U tom kontekstu, mi ne gajimo nikakve iluzije i reagovaćemo na osnovu konkretnih koraka koje Podgorica može da načini ili na osnovu onoga što će da uradi, a da se tiče naših bilateralnih odnosa. Mi smo otvoreni za dijalog, ali, kao što razumete, taj dijalog mi sa svim stranama gradimo tako da on bude ravnopravan, uz međusobno poštovanje, u korist obe strane i na osnovu međunarodnog prava i bilateralnih sporazuma".
Zaharova ipak nije želela da komentariše poraz bivšeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića na poslednjim predsedničkim izborima, rekavši da su "izbori unutrašnja stvar države" Crne Gore, te da stoga "sve komentare na ovo pitanje" ostavlja "ili stručnjacima ili predstavnicima ove zemlje".
O Hašimu Tačiju i Sudu u Hagu: Nadamo se da će pravda biti zadovoljena
Odgovarajući na pitanje lista "Meždunarodnaja žiznj", Zaharova se osvrnula i na rad Specijalnog suda u Hagu. Istakla je da je kosovsko-albansko gangstersko podzemlje sprovodilo strašan, dugogodišnji teror, ali i dodala da se u poslednje vreme vide prvi rezultati rada ovog suda, uzimajući u obzir da je u decembru prošle godine doneta presuda Saljihu Mustafi, koji je kažnjen sa 26 godina zatvora.
Komentarišući slučaj Hašima Tačija i, kako je rekla, "cele te družine", portparolka je, ponavljajući ono što je navedeno u optužnici, poručila da su prikupljeni jaki dokazi protiv ovih pojedinaca i izrazila nadu da će sud odreagovati profesionalno, te da će makar preživeli i oni koji su izgubili nekog u tom teroru dobiti neku satisfakciju od toga što će pravda biti zadovoljena.
"Prikupljeni su jaki dokazi da je bila formirana, citiram, zajednička kriminalna organizacija za gonjenje onih koje su smatrali za izdajnike ili kolaboracioniste. Radi se o ličnoj odgovornosti šefova OVK-a za ratne zločine koji su bili učinjeni u periodu od 1998. do 1999. godine i za zločine učinjene protiv čovečnosti, što uključuje kidnapovanja, mučenja i ubistva. Dokazi će početi da se objavljuju, ili, bolje rečeno, planirano je da budu objavljeni 11. aprila. Sadašnji proces u Hagu je, da budemo iskreni, poslednja nada za pravdu za rođake žrtava kosovsko-albanskih dželata i za one koji su uspeli da prežive. Nadamo se da će sud raditi profesionalno, nepristrasno, i sa posebnom pažnjom da se zaštite svedoci", poručila je Zaharova.