Srbija i Balkan
Kako je NATO "pomogao" Srbiji da se razoruža: Uništavali tenkove za kojima danas kuka Zelenski
Teška borbena vozila iako starije proizvodnje, najlakša su za upotrebu i najpogodnija za "proksi" ratove; Da ih nisu bacali, i dan danas bi mogla da se koriste
NATO je uložio milione ne bi li Srbiji pomogao da uništi stotine tona zastarele municije, podsetio je juče šef vojne kancelarije za vezu Severnoatlantske alijanse u Beogradu, brigadni general Đampjero Roman.
Njegova izjava ponovo je aktuelizovala sada već staru priču o tome kako je srpska vojska sistematski uništavana uz nesebičnu "pomoć" Zapada, i otvorila pitanje kako je to naše naoružanje bilo "zastarelo" dok danas Ukrajina od zemlje do zemlje traži baš to staro oružje kako bi joj pomoglo da ostvari svoje vojne ciljeve. Srpski tenkovi su izgleda imali "rok upotrebe", ali kad je reč o Ukrajini, starije oružje sovjetskog tipa je "baš ono najpotrebnije".
A da ne bude sumnje u altruizam NATO-a i učešće u procesu razoružavanja postpetooktobarske Srbije, pobrinuo se svojevremeno, na istom tom Zapadu omrznuti Džulijan Asanž, čiji je "Vikiliks" obelodanio belešku iz 26. maja 2006. godine (06BELGRADE842) u kojoj piše da "reforme" srpske vojske "obezbeđuju vojnu orijentaciju i stav koji će biti u našem interesu".
Reč "naš" nije imala veze sa koristima koje bi Srbija mogla imati, već se odnosila zapravo na NATO interese.
I sama Alijansa se na svojoj interenet stranici pohvalila dobrom saradnjom sa Srbijom.
"Saveznici su podržali niz projekata iz fonda NATO-a u Srbiji. To uključuje projekat uništavanja 28.000 viškova malokalibarskog i lakog naoružanja, koji je završen 2003. godine, i drugi projekat za bezbedno uništavanje 1,4 miliona nagaznih mina i municije, koji je završen 2007. Treći projekat za uništenje približno 8.000 tona viška municije i eksploziva je u toku", piše na njihovom sajtu.
A šta se tačno dešavalo nakon petog oktobra, i šta je sve bio "višak" svojevremeno je na TV Pink objasnio pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović, a detaljnije u saopštenju koje je usledilo, preciziralo i samo ministarstvo.
Postpetooktobarsko "čišćenje"
"Na osnovu odgovarajuće odluke tadašnjeg ministra odbrane odobrena je prodaja viškova naoružanja i vojne opreme posle uništavanja, kao sekundarne sirovine, što je i realizovano kroz ugovor broj 2397-46-4-05 zaključen između Ministarstva odbrane i preduzeća 'Remont-reprom' DOO Čačak, kojim se prodavac 'obavezuje da isporuči, a kupac da preuzme i plati 10.000 tona sekundarnih sirovina (furde) dobijenih od suvišnih i rashodovanih sredstava naoružanja i vojne opreme sa stoka Vojske Srbije i Crne Gore", navedeno je.
"Suvišno" je, kako je objašnjeno, bilo 200 tenkova T-55, 121 oklopni transporter OTM-60, 77 samohodnih artiljerijskih oruđa M-36, 88 haubica M-38, 36 samohodnih protivvazduhoplovnih topova ZSU 57/2. Reč je o ukupno 522 primerka oklopne tehnike i topova.
"Iz ove perspektive tu je bilo nekih katastrofalnih poteza. Na primer isečeni su protivavionski topovi, dvocevni od 57 milimetara, što je izuzetno perspektivno i oruđe i kalibar. Da su nam oni ostali, drugačije bi se realizovali neki naši sadašnji planovi", ukazao je tada Miloradović.
Da je odricanje od nekog oružja zaista bio katastrofalno po zemlju, ukazivao je svojevremeno i vojni komentator Miroslav Lazanski tvrdeći da su "svi tenkovi T-55 povučeni iz operativne upotrebe, neki su istopljeni u 'Železari', neki bačeni na otpad, neki prodati. Iste te tenkove armija Rusije i danas ima u nekim jedinicama".
Lazanski je objašnjavao da smo "uništili više od 1.000 komada protivavionskih raketa 'strela 2M' samo zato što su to tražili Amerikanci, te da Rusi i danas poseduju te rakete".
Istih raketa svojevemeno se dotakao i predsednik Aleksandar Vučić, navodeći da smo nekada uništavali "strele", za 200 dolara, a da to danas više nije slučaj.
"To što smo uništavali sada imamo više hiljada komada. Mi danas razvijamo svoju vojsku, vojno smo neutralni, samostalna, nezavisna i slobodarska zemlja koja ume da čuva sebe i ne ugrožava nikoga", podvukao je Vučić pre dve godine.
Razoružavanje Srbije
General u penziji Luka Kastratović podseća da je u reformi vojske nakon 5. oktobra, uz pomoć NATO-a smanjen broj vojnika, uništeni su tenkovi, ograničen broj oružja, zamrznut vojni rok… te da je ta reforma praktično značila razoružavanje vojske.
"Nije nama potrebna pomoć NATO-a, mi imamo stručnjake koji dobro znaju, dobro planiraju i skladište oružje za određen broj dana rata i tačno znaju šta i kad treba zanoviti. I ta municija starijeg datuma odlično se troši na vežbama, gađanjima, na poligonima, jer vojska se uvežbava na njoj", komentariše Kastratović sumnjajući u dobronamernost Zapada.
Nije, tvrdi, bilo nikakvog opravdanja da se ta municija uništi.
"To je radila garnitura koja je na vlast došla posle 5. oktobra. Oni su to zdušno reformisali razoružavajući vojsku. Mi se i dalje oporavljamo od te reforme, to je proces koji traje, i potpuno oporavljanje predstavljalo bi uvođenje vojnog roka. Ako bismo vratili vojni rok i uz naoružanje koje sad imamo, to bi bio faktor odvraćanja, jer mi se nikad nismo ni spremali da ratujemo protiv nekoga, nego da se branimo, jer svi su naši ratovi bili oslobodilački", podseća Kastratović.
NATO je, kaže, nakon bombardovanja 1999. godine bio "ljut i besan", jer je Srbija pružila otpor i pokvarila im planove da svoj cilj ostvare za pet do sedam dana.
A osim što su bili ljuti, bili su i cinični u svojim zahtevima od zemlje. Da ne kažemo bezobrazni.
"General Džekson je posle 5. oktobra držao predavanje u Beogradu, i rekao da imamo dva miliona protivtenkovskih i protivpešadijskih mina, koje su nehumane. Hteo je da se daju dva miliona evra da se te mine unište, da se kupe njihove mine koje su humane. Njihove mine ne ubijaju? Da bude još veća tragedija, u vreme ministra Tadića i 'koministra' Maraša, kad su uništili milionitu minu i pet hiljada raketa 'strela 2' napravili su slavlje na Nikincima", tvrdi Kastratović i dodaje da "oni slave kad nas uništavaju, uništavaju nam tehniku i vrše pritiske na nas".
Tenkovi "ko lutke"
Tenkovi koji su uništeni, naglašava, nisu bili za bacanje.
"Svi su bili upotrebljivi i oni se u celom svetu remontuju, na njima se vrše određene inovacije i to se radi u celom svetu", dodaje Kastratović.
Da im zaista nije bilo mesto u starom gvožđu, potvrdio je za RT Balkan i general Željko Ninković.
"Bili bi oni od koristi, jer i dan danas u svetu poostoji potražnja za tim tenkovima. I prethodnih godina su neki prodati, tako da je jasno da oni i sad imaju svoju cenu. Ali u to vreme je, međutim, postojalo opredeljenje države da se smanji broj teških oklopnih sredstava. A to je jer smo počeli da kopiramo i primenjujemo neke NATO strategije, na primer, onu koja je važila do pre desetak godina - da tenkovi više nemaju smisla, da su preteški, preskupi i neefikasni i da ih je lako uništiti", navodi Ninković.
Na to su osim Srbije, "pale", recimo i Danska i Holandija koje su uništile, ili rasprodale svoje tenkove dok, kako kaže naš sagovornik "Rusi to nisu mislili i pokazalo se da su bili u pravu".
"Starije oružje je zapravo najzgodnije za ove proksi ratove, gde Zapad samo finansira, a ratuju Ukrajinci. Tenkovi starije generacije su pogodni jer je na njima lakše obučiti posade. I kod nas je lakše naći čoveka da sedne u T-55 nego M-84 zato što se u tom drugom boji elektronike, a ovamo je sve jednostavno", pojašnjava.
Vidimo u Ukrajini da ovim tenkovima ništa ne fali kada dugo stoje u skladištima, i da bi naša borbena vozila, samo da su preživela, bila operativna, da ne kažemo baš, "ko lutke".
"Uz malu kontrolu ulja, tečnosti, eventualno zamenu akumulatora, oni pale. I naravno, potrebno je malo to da se doradi, jer elektro deo propadne, zarđaju kontakti, ali se sve to da srediti. Svi tenkovi na svetu zapravo prolaze kroz popravku i remont, pa tek onda idu na liniju" fronta, rekao je Ninković.
On navodi da je u doba dok se municija uništavala, postojalo više različitih razloga da se to čini.
"Rok upotrebe barutnog punjenja je 10 godina i nakon 10 godina se ono mora ili zameniti, ili na neki drugi način rešiti. Naše opredeljenje je tada bila delaboracija, odnosno rastavljanje, pa smo neke rastavljali i samo im vadili barutna punjenja, i ti projektili su i dan danas negde u skladištima 'živi', nisu uništeni", navodi on.
Kako objašnjava "politički prizvuk" imalo je rastavljanje PVO sistema lakih prenosnih strela za koje je NATO platio "delaboraciju".
"Postojao je i njihov pritisak u to vreme, jer oni nama nisu baš verovali da je tu sve pod kontrolom iako jeste bilo. Zbog toga i uništeno ono što se moralo uništiti", zaključio je naš sagovornik.
