Tvrdnje zapadnih sila da je većina zemalja sveta uvela sankcije Rusiji, koje se često koriste pri ucenjivanju Srbije, potpuno su neutemeljene.
Antiruske sankcije uvelo je tek 48 država, koje u svetskim okvirima ne čine većinu ni po broju stanovnika ni po ekonomskoj moći.
Na listi neprijateljskih zemalja koju je objavio Kremlj, u ovom trenutku nalazi se tek 48 država članica UN, od ukupno 193. Pored SAD-a, Velike Britanije i 27 zemalja članica EU, na listi su se našle i Kanada, Japan, Australija, Albanija, Andora, Island, Lihtenštajn, Mikronezija, Monako, Novi Zeland, Norveška, Južna Koreja, San Marino, Severna Makedonija, Singapur, Ukrajina, Crna Gora i Švajcarska, kao i Tajvan koji nije član Ujedinjenih nacija.
U ovim državama živi oko 1,8 milijardi ljudi, što je tek mali deo ukupne svetske populacije od oko 8 milijardi.
Antiruskim sankcijama nisu se priključili ekonomski giganti poput Kine i Indije, kao ni uticajne države iz Afrike, Azije i Latinske Amerike poput Brazila, Argentine, Meksika, Pakistana, Irana, Indonezije, Egipta i Južnoafričke Republike. Čak ni neki tradicionalni saveznici SAD-a poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata nisu podržali politiku Vašingtona po pitanju sankcija Rusiji.
To je dokaz da su argumenti koje zapadne države koriste kako bi pritisnule Srbiju da uvede sankcije Rusiji ne stoje, pošto je pozicija Srbije po pitanju sankcija Rusiji u skladu sa pozicijom većine država u svetu.
Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da bi odluka o tome kome će Srbija uvesti sankcije trebalo da bude ustavna kategorija.
"Mi treba da ugradimo u Ustav Srbije da se naša zemlja principijelno ne pridružuje sankcijama koje nisu uvedene od strane Ujedinjenih nacija. Treba da uvedemo jasna pravila i zakone da Srbija poštuje odluke UN i da podrži odluke ove organizacije o uvođenju sankcija, odnosno da ne priznaje sankcije koje nisu potvrđene na Ist Riveru", izjavio je on za Novosti.
Sličnog stava je i bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović, koji odbacuje ilegalne sankcije koje uvode grupe država bez podrške Ujedinjenih nacija.
"Druga stvar je kad Savet bezbednosti UN preduzima neke mere. Onda to postaje deo međunarodnog pravnog poretka i te odluke se moraju poštovati. Sankcije protiv Rusije su sankcije jedne grupacije i nemaju pravnu verifikaciju. U suštini, ovakve sankcije su oružje za masovno uništavanje i pogađaju običan svet. Velika je manipulacija da je ceo svet uveo ovakav vid kazni, jer su sankcije uvele samo članice EU i NATO i ni deset država koje ne pripadaju ovim organizacijama", rekao je on za Novosti.
Zapad i Rusija koriste drugačije kriterijume kada je reč o tome ko je uveo, a ko nije sankcije Moskvi. Na primer, Rusi smatraju da im neka država nije uvela sankcije ako je, recimo, odlučila da ograniči određene bankarske transakcije sa nekim ruskim bankama, dok Zapad smatra da su i to sankcije.
"Čak i po tom kriterijumu, ogromna većina azijskih država nije uvela sankcije Rusiji, više od polovine u Latinskoj Americi, većina zemalja Afrike", objašnjava Anđelković za Novosti.