Novi statut EPS-a: Put ka uspešnom poslovanju ili priprema za privatizaciju?

Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije (EPS) usvojio je juče novi statut koji predviđa transformaciju tog javnog preduzeća (JP) u akcionarsko društvo (AD) zatvorenog tipa u 100 odsto vlasništvu države.

Usvajanju je prethodila burna rasprava u javnosti oko promena koje se uvode novim statutom, a tiču se pravnog statusa preduzeća, pretežne delatnosti (precizirano je da to bude proizvodnja električne energije, dok je ranije bila trgovina), kao i zastupljenosti predstavnika radnika u organima EPS-a.

Nakon jučerašnjih konsultacija ministarstva sa sindikatima, došlo se do kompromisnog rešenja i statut je usvojen.

Ustupci koje su vlada i ministarstvo učinili sindikatima pokazuju da je "trebalo da se sedne i razgovara" pre nego što je statut poslat na usvajanje, kaže za RT Balkan stručnjak za energetiku Jelica Putniković.

"Da je dijalog počeo ranije, verovatno bi bili uslišeni komentari i zahtevi, pa ne bi bilo svega ovoga u javnosti", ocenjuje urednica portala "Energija Balkana".

U čemu je, tačno, problem?

Onaj ko je prethodnih dana pokušao da sazna u čemu je suština najavljenih izmena, vrlo verovatno se zapleo u pravne formulacije o akcionarskim društvima i suvoparna objašnjenja Agencije za privredne registre o pretežnoj delatnosti. 

Transformacija EPS-a u akcionarsko društvo u stoprocentnom vlasništvu države pravno je značajna utoliko što su državne obaveze prema javnom preduzeću specifične, a zaposleni u JP imaju određena prava - u najmanju ruku imaju definisane otpremnine koje nikad neće dobiti u akcionarskom društvu.

"Kada je u pitanju cena struje, za koju neki tvrde da će biti uvećana, promena statuta i forme iz javnog preduzeća u AD zapravo nema nikakvog uticaja na formiranje cena struje, jer je tu cenu država i do sada određivala", ističe Putniković.

Srž problema leži, zapravo, iza ove dimne zavese. Stručnjak za energetiku koji je želeo da ostane anoniman kaže za RT Balkan da je reč o dubljem konfliktu između državne vlasti i Ministarstva energetike, zatim upravljačke strukture EPS-a koji je država u državi - džinovska kompanija sa svojim feudima i privilegijama - i radne snage kao trećeg centra moći. Svako od njih ima svoje interese.

"Primarni interes radnika je da očuvaju radna mesta. Upravljačka nomenklatura EPS-a hoće da zadrži određene privilegije, a istovremeno ima i neku vrstu prezira prema političkoj vrhuški koja pitanje elktroenergetike tretira kao političko pitanje. Država s jedne strane mora da zadovoljava taj veliki korpus radnika - to je poslednji džinovski sindikat koji postoji u Srbiji - a mora da udovoljava i stanovništvu kome je pitanje cene struje jedno od najvažnijih", kaže sagovornik. 

Snabdevanje električnom energijom 

Jedna od zamerki sindikata bila je da novim statutom snabdevanje prestaje da bude delatnost od opšteg interesa, što se, istini za volju, desilo pre gotovo deset godina, podsećaju iz ministarstva.

"Zakonom o energetici od 2014. godine snabdevanje građana i malih kupaca električnom energijom nije delatnost od opšteg interesa, pa tako to ne može ni ostati. Zakonom je propisano da su snabdevanje električnom energijom i snabdevanje na veliko električnom energijom energetske delatnosti koje se obavljaju u skladu sa tržišnim principima", navedeno je u saopštenju ministarstva.

Snabdevanje je nešto čime ne mora nužno da se bavi državna firma, ali je iskustvo pokazalo da je najbolje kada se time bavi upravo državna firma jer je to najjeftinije, kaže sagovornik za RT Balkan i dodaje da se tako najviše optimizuju troškovi.

"Privatnik mora da ostvari profit i želeće da taj profit bude što veći, koristeći i sportska i 'nesportska' sredstva. Državno preduzeće može da posluje i na nuli, dovoljno je da isplaćuje plate", ističe.

Zelena agenda 

Za državu je najveći problem pritisak iz Evropske unije, koja davanje sredstava iz evropskih fondova usklađuje sa tzv. Zelenom agendom i pritom zahteva određene reforme. Tačnije, da bi određeni projekti dobili EU sredstva, nosioci tih projekata moraju da budu pravna lica sa strukturom u skladu sa evropskim pravilima, kojima je lakše upravljati.

Iako gigantska javna preduzeća imaju svoje prednosti (što se pokazalo u aktuelnoj energetskoj krizi), EU je prema tim "istočnoevropskim, samoupravljačkim mastodontima" vrlo skeptična. Sa druge strane, opravdana je i skepsa prema forsiranju Zelene agende u uslovima kada je energetska bezbednost ključna.

Ipak, ministarstvo vrlo oprezno izbegava nagle poteze, kao što su gašenje termoelektrana na ugalj, a o privatizaciji, kako kažu, ne razmišljaju. 

"U ovom trenutku nema pritiska da se privatizuje EPS niti njegovi delovi, nego postoji pritisak da se EPS izdrobi na komadiće, kojima se dalje lakše može manipulisati", smatra sagovornik, podsećajući da su "EU i SAD već početkom dvehiljaditih razgrabili sve što im se isplati."

On dodaje da je sve što se od Srbije očekuje na polju energetike vrlo precizirano od strane Energetske zajednice, a da je razdvajanje velikih konglomerata poput EPS-a na manje celine - jedan od prioriteta. 

"Energetska zajednica je udarna pesnica EU za energetiku i u njihovim izveštajima može da se prati nivo implementacije onoga što se od Srbije zahteva. Tu je jasno navedeno sve što traže, oni ništa ne preskaču", dodaje. 

Profesionalizacija

Resorna ministarka Dubravka Đedović u javnim nastupima redovno ističe da država nema nameru da privatizuje EPS, ali se posebno naglašava profesionalizacija uprave koja bi od EPS-a napravila modernu, funkcionalnu kompaniju koja će moći da privuče investicije. 

Najveći problem koji niko ne sme da pomene je radna snaga, pogotovu manje kvalifikovana i nestručna, ocenjuje naš sagovornik. 

"Sindikati su svesni da što se firma bude više profesionalizovala - bilo da ide ka privatizaciji ili ne - to će više ljudi da 'izvisi'. Zbog toga se sindikati hvataju za sve ono što može u javnosti da se prezentuje kao problematično, a cilj je zapravo što duže održavanje statusa kvo", objašnjava. 

S obzirom da je u pitanju veliki broj ljudi, koji su ujedno i značajan glasački resurs, vlast je vrlo obazriva i ne pominje bilo kakva otpuštanja. 

On navodi primer Elektrodistribucije Srbije, u kojoj na hiljade ljudi obavlja posao očitavanja brojila, što je trn u oku potencijalnom investitoru. Jer investitor postavlja pitanje: "Zašto bismo mi investirali u vas kad vi držite nekoliko hiljada ljudi koji idu i čitaju brojila, koja bi morala da budu digitalna?"

"A, ako ćete da uvodite digitalna brojila - što je odavno tema koja se uvek gura pod tepih - onda je to stvarno pitanje otpuštanja nekoliko hiljada ljudi, što vlastima naravno ne pada na pamet, pa zato to i ne pominju", dodaje naš sagovornik. 

Nadzorni odbor 

Mnogi se dvoume oko uloge koju u celom procesu igra norveška forma "Ristad enerdži", koju je Vlada Srbije angažovala da uradi kompletnu analizu elektroenergetskog sektora. 

"Norvežani su konsultantska firma kako za nas, tako i za još dvadeset preduzeća koja jedva čekaju da uskoče sa svojim kadrovima i da baš oni budu taj profesionalni menadžment u EPS-u", objašnjava sagovornik.

Dodaje da bi prisustvo stranaca u Nadzornom odboru, koji ima kontrolnu ulogu, ali veliku moć, bilo deo političke igre koju Srbija igra sa zapadnim donatorima.

Inače, statuom je predviđeno da u Nadzornom odboru sedi i jedan predstavnik zaposlenih, što je dodatno podgrejalo situaciju, jer se sindikat EPS-a nedavno podelio.

"Oni su sad u konfliktu čiji je pečat, čije su prostorije... a s obzirom da će neko od njih da sedi u Nadzornom odboru, sad je pitanje ko će to biti, iz kog sindikata. Tako da se oni sad utrkuju ko će glasnije da brani prava radnika kako bi izgradili tu poziciju jedinog pravog sindikata", kaže naš sagovornik. 

Ipak, najvažnije je ko će sedeti u operativnim organima EPS-a, odnosno ko će zauzeti direktorske pozicije. Po novom statutu, skupština EPS-a koja ima samo jednog člana - Ministarstvo rudarstva i energetike - ne postavlja samo direktore, već i njihove timove, što je ranije bilo diskreciono pravo samih direktora. 

"Koliko brzo će se to sve sprovesti i da li će menadžment biti izabran samo od domaćih stručnjaka ili će biti i stranci?", pita se i Jelica Putniković.

Ona dodaje da je važno da se izmene sprovedu što pre i da to bude transparentno.

"Da osnovno merilo bude stručnost i uspeh firme, a da politika bude izbačena iz EPS-a", zaključuje Putniković.