Episkop Irinej Bulović u "Relativizaciji": Rat nije tražila Rusija nego Zapad

U 21. epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović je sa episkopom bačkim Irinejom Bulovićem raspravljala o ulozi Zapada u davanju autokefalnosti PCU, zbog čega zapadna "demokratija" za SPC nije obavezujuća, šta je "upisao u zaslugu" pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću i zašto ne može biti moralan onaj koji za sebe kaže da je pravednik.

"Svestan sam da nevinost i krivica nikada nisu potpuno na jednoj strani, kako se prikazuje, ali kada je nesrazmera toliko ogromna kao što je danas u Ukrajini, onda to izaziva tugu i ogorčenje u dušama ljudi, pa i u mojoj" - ovim rečima episkop bački Irinej započinje razgovor o aktuelnim dešavanjima u Kijevsko-pečerskoj lavri.

Šta god da je problem između Ukrajine, odnosno Kolektivnog zapada, i Rusije, niko nema pravo da uvlači Crkvu u to, niti bilo koju drugu versku zajednicu.

"U Ukrajini su to uradili sa Ukrajinskom pravoslavnom crkvom (UPC), pomažući raskolničku Pravoslavnu crkvu Ukrajine (PCU) i priznavajući tu nezakonitu organizaciju za državnu crkvu i inkvizitorsku organizaciju koja presuđuje, hapsi i ponaša se na način koji nema nikakve veze sa Crkvom", ističe episkop.

On poručuje da bez obzira što smatramo da je rat pravedniji ili potpuno pravedan na strani Rusije, "što je dominantno mišljenje među pravoslavnima", i što rat nije tražila Rusija nego Zapad, "što je moje lično mišljenje", mi ne možemo u ime takvog gledišta da kažemo: Neka stradaju Ukrajinci.

"Oni to nisu tražili, nego je to odlučeno u njihovo ime, što vidimo i u našoj istoriji", dodaje.

Takozvani ruski svet se nedavno podelio na tri celine i to nije bilo spontano, navodi sagovornik, dodajući da im je to vrlo vešto uvezao kolektivni Zapad.

Episkop bački ocenjuje da je u Ukrajini u toku direktno gonjenje Crkve i to "ne blaže nego kao što je bilo u najgore sovjetsko vreme, kada je na teritoriji Ukrajine bilo samo dva hrama u kojima se vršila služba Božija: jedan u Kijevu i to na groblju, ne u gradu, a drugi u Odesi. Sve drugo je bilo razrušeno i obesvećeno".

Smajlović pita da li je Zapad imao uticaja na autokefalnost PCU, mada Evropa misli da je to teorija zavere. Seća se da čim je stigla vest o autokefalnosti 2018. godine, među prvima koji su čestitali je bila američka ambasada u Kijevu, a zamenik direktora CIA je dobio veliko priznanje od episkopa Filareta.

"Nikakve podele nisu izlečene autokefalnošću, samo je još veći sloj mržnje, a priča da to niko sa Zapada nije pomogao je neistina i propaganda", ističe episkop.

Za one koji veruju - sve je čudo

Episkop Irinej smatra da mogu da se naprave mnoge paralele između onoga što se dešavalo nakon raspada SSSR-a i raspada Jugoslavije, pa zato mi možemo najbolje da razumemo tragediju koja se tamo zbiva.

"Zamislite da dođe neko da otima nama Pećku patrijaršiju, istorijsko sedište, mošti svetih, i kaže: 'To nema veze sa vama, vi ne postojite'", kaže episkop.

Podseća da je bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović imao plan da preotme hramove SPC i da ih učini državnom svojinom, čime je, kako kaže, sebi potpisao političku smrtnu presudu.

On objašnjava da je Kijevsko-pečerska lavra veliki manastir koji je sedište kijevskih mitropolita i veoma slavno mesto podviga i molitve. Naročito je tamo bio razvijen jedan redak podvig - monasi zatvorenici, koji žive izolovano u svojim ćelijama, ali su svi na okupu u okviru manastira, provode ceo vek u postu i molitvi i mnoge je Bog proslavio time da su im tela netruležna.

Episkop se seća kako je bio u Kijevu u delegaciji sa patrijarhom Pavlom i da su tada išli do kraja katakombi koje se nalaze u Lavri. Patrijarh Pavle se pred svakim kivotom podvižnika poklonio do zemlje, a to su stotine netruležnih tela, priseća se episkop i opisuje divljenje pred čudom koje su tada osećali. 

"Naravno, za one koji ne veruju nema čuda. Za one koji veruju - sve je čudo", dodaje.

Zabranjeno je slagati se sa Moskvom u bilo čemu

SPC ne širi ničiju propagandu, pa ni propagandu sopstvene države, poručuje sagovornik i dodaje da je "naš stav prema problemima isključivo naš, pa i o ovome što se dešava sa UPC".

"Jedna nemačka agencija je prenela naš stav i rekla da tako misli i Moskva, što znači da je zabranjeno slagati se sa Moskvom u bilo čemu. Ako je to njihova demokratija – 'svaka čast', ali ona za nas nije obavezujuća", poručuje Irinej Bulović.

Navodi da i kod nas ima mešanja pojedinaca u politiku ili druge stvari kojima Crkva ne treba da se bavi.

"Bilo je istorijskih izuzetaka, vrlo teških vremena kada je neko od crkvenih velikodostojnika morao da preuzme neku javnu odgovornost na sebe, jer drugoga nije bilo. Recimo Njegoš je, silom prilika, bio i crkveni i svetovni vladar. Ali to su izuzeci", ističe.

Crkva nikada nije izbacivala iz srpstva ljude drugih vera, to dolazi od necrkvenih krugova, kaže i dodaje da "nikoga nismo prisiljavali da bude pravoslavac ili Srbin, mi ne povezujemo te dve stvari".

"Vera nije ideologija, skup uverenja, već najdublji doživljaj koji čovek može da ima", zaključuje. 

Ističe da je u mladosti verovao da je Zapad svet slobode, dok danas misli da sloboda postoji samo u crkvi.

Uvek se na jednom delu planete procesuiraju zločini, a na drugom ne

Politika koja je lišena bilo kakvog morala ne može biti konstruktivna, smatra episkop. 

On parafrazira pokojnog premijera Zorana Đinđića koji je rekao da "u politici nema morala, možda ima ponegde u Crkvi - tamo tražite".

"To mu upisujem u zaslugu, jer je shvatio da se ne može sve svesti na politiku", kaže Irinej Bulović.

Kad neko u politici kaže: ja sam dobar, a svi drugi su zli - to je dehumanizacija, a ponekad morališu preko svake mere oni koji ne primenjuju nikakav moral u svom životu, dodaje.

"Ko za sebe kaže ja sam pravednik, ne može biti moralan", ističe episkop.

Što je neko jači i dominantniji, njemu je sve bitnije da bude moralan, primećuje autorka emisije i pita zašto je to tako.

"Uvek se na jednom delu planete otkrivaju i procesuiraju zločini, a na drugom ne. To je ljudožderski nemoral", odgovara episkop bački.

Podseća da su i kolonijalna osvajanja - "a zapravo pljačkanja nekih naroda pa i čitavih kontinenata" - pravdana time da "idemo da civilizujemo divljake". Iza svega je, kaže, bila samo gola pljačka na kojoj je zasnovana moć Zapada.

Upravo zbog toga, po rečima episkopa, bi komentari Zapada da je Rusija imperijalistička bili manje odbojni, ako bi Zapad manje moralisao, ali za to moralisanje postoji dvojaka motivacija:

"Prva je potreba da se nekako umiri sopstvena savest. Druga je verovatnija - da se da prividni legitimitet onome što je amoralno, a potrebno je opravdati", zaključuje episkop Irinej.