Dva dana nakon sastanka glavnih pregovarača Beograda i Prištine u Briselu stižu sasvim suprotstavljene poruke direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petra Petkovića i zamenika kosovskog premijera Besnika Bisljimija o tome šta je dogovoreno na susretu koji je održan uz posredstvo Evropske unije.
EU, pritom, ćuti i ne izjašnjava se.
Sporenje glavnih pregovarača Beograda i Prištine je nastalo zbog nedoumica u vezi sa dva pitanja: Zajednice srpskih opština i termina kojim se definiše pitanje nestalih osoba na Kosovu i Metohiji.
Od glavnog pregovarača Beograda Petra Petkovića čuli smo da je prvi put u poslednjih nekoliko godina u okviru trilateralnih sastanaka razgovarano o najkonkretnijim koracima za formiranje ZSO, na šta se Priština obavezala sporazumima nastalim 2013. i 2015. godine.
Međutim, Bisljimi je danas izjavio kako je samo dogovorena samouprava za srpsku zajednicu, ali ne i formiranje Zajednice.
On je ustvrdio da je dogovoreno pet kriterijuma za omogućavanje samouprave za srpsku zajednicu koja mora da ispoštuje nacrt statuta koji će napraviti Upravljački odbor.
"Prvi kriterijum je da li ovaj nacrt predviđa novi nivo upravljanja i naravno ako predviđa novi nivo upravljanja, smatra se neprihvatljivim za dalje razgovore. Drugo, potrebno je proveriti da li nacrt predlaže kolektivna prava, od čega takođe zavisi prihvatljivost nacrta. Treće, u kojoj meri je to u skladu sa sporazumima iz 2015. i 2013. godine i četvrto, koliko je to u skladu sa odlukom Ustavnog suda iz 2015. Peti kriterijum je koliko je nacrt u skladu sa pismom koje je Federika Mogerini uputila Vladi Kosova, u kome je precizirano koja ovlašćenja može da ima to udruženje", rekao je Bisljimi.
Na to je reagovao Petković, rekavši da je Bisljimijeva izjava čista laž.
"Ni rečju u Briselu nije pomenuto 'pet kriterijuma za ZSO' o kojima danas priča. Pričalo se o Statutu ZSO i Upravljačkom timu. Bisljimi opet izmišlja, izgleda da je čuo ono što želi, a ne što se govorilo! ZSO može samo u skladu sa sporazumima iz 2013. i 2015", naveo je srpski pregovarač.
Koji termin je upotrebljen u deklaraciji o nestalim osobama?
Nedoumice u vezi sa tim šta je dogovoreno, kao i šta je ko čuo na sastanku, nastavile su se i po pitanju upotrebe termina u deklaraciji o nestalim licima koja bi trebalo da bude usvojena.
Priština je insistirala da deklaracija sadrži termin "prisilno nestala lica" (enforced disappearances), jer je on deo posebne međunarodne konvencije o zaštiti svih lica, konkretno u slučaju Kosova i Metohije, uprkos tome što je zločine činila OVK, Srbija bi bila odgovorna, budući da je u to vreme njen suverenitet na Kosovu bio neupitan.
Zbog toga je Srbija insistirala da deklaracija odbaci taj termin koji je pravna kategorija definisana međunarodnom konvencijom i koja bi za sobom povukla posledice po Srbiju.
Usvojen je termin "prinudno nestali" (forcibly disappeared) - to nije isto što i "prisilno nestala lica" (enforced disappearances) - jer to nije pravna kategorija i ne nalazi se ni u jednoj međunarodnoj konvenciji, saopštila je Kancelarija za KiM.
Zabunu je unela izjava premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, koju su mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku iz Prištine preneli različito.
Zato u nekim novinarskim izveštajima na srpskom piše kako je usvojen termin "prisilno nestali", neki su čak preneli da je usvojen termin "nasilno nestale osobe".
Da bi situacija bila jasnija potrebno je pogledati snimak Kurtijeve izjave u kojoj je termin izgovorio na engleskom jeziku – forcibly disappeared, odnosno prinudno nestali, što prema tvrdnjama Beograda ne nosi pravne posledice po Srbiju. To može i da se čuje na snimku izvorne Kurtijeve izjave.
Razrešenje je komplikovano jer, kako se zaključuje, konkretan dokument i dalje nije utanačen, već će se o njemu još pregovarati, sve dok na njega potpis ne stave predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti.
Zasad nema zvaničnih potvrda kada bi do tog susreta moglo da dođe, a iz Prištine je stigla informacija kako bi sastanak mogao da bude održan 22. aprila.
Diplomata Zoran Milivojević kaže za RT Balkan da je teško razumeti šta je dogovoreno u Briselu, imajući u vidu da javnost nije imala priliku da vidi dokument, već samo izjave pregovarača. A to je i suština čitavog problema.
"Ostaje nam da verujemo svako svom pregovaraču o tome šta je dogovarano i usaglašeno", kaže Milivojević.
Kako bi situacija bila jasnija, a javnost saznala o čemu je tačno razgovarano u Briselu i u Ohridu, predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski je kao zamenica predsednika Odbora za KiM zakazala hitnu sednicu tog skupštinskog tela.
Za sutra, 7. april zakazan je i sastanak Vučića sa političkim predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije.