Tačno 90 godina je prošlo od 9. aprila 1933. godine kada je, u 11.30 sati ujutru, u prisustvu članova kraljevske porodice svečano otvoren Ruski dom u Beogradu.
Direktor ove institucije koja je prozor u rusku kulturu, mogućnosti visokog obrazovanja i lepote i veličanstvenosti ruskog jezika, Jevgenij Baranov, za "Politiku" piše da iako više nema Kraljevine SHS, SSSR-a i Savezne Jugoslavije, jedinstvo Rusije i Srbije opstaje u dobru i zlu.
"Svake godine početkom aprila u Ruskom domu je uzavrela atmosfera. Pripremamo se za svoj rođendan. Ali godišnjicu nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila zaposleni doma nikada ne propuštaju. Bombe su tada padale na samo nekoliko koraka od našeg doma. Posledice eksplozije se još vide na fasadama susednih starih građevina. Tako je bilo 41, 44. i 99. Sećam se kako su zavijale sirene za vazdušnu opasnost, kako je iznenada nestajala struja, kako su u blizini grmele bombe u Nemanjinoj i Kneza Miloša", priseća se on i navodi da je u tom trenutku u koncertnoj sali Ruskog doma "Šaljapin" čitala poezija velikih ruskih pesnika.
Navodi da su tada moćne zidove Ruskog doma izvedene po projektu carskog vojnog inženjera Baumgartena, mnogi su videli kao pouzdanu zaštitu, ne toliko fizičku, koliko duhovnu.
Istakao je da i zadnji redovi bioskopske sale čuvaju romantične tajne i uspomene.
"U narednim mesecima sala Ruskog doma će imati najnoviju bioskopsku opremu i ozvučenje", najavio je Baranov.
Dodao je da je ponosan što su obnovili Ruski naučni institut koji je postojao do Drugog svetskog rata, zahvaljujući kome su mnogi Beograđani naučili ruski jezik.
"Nekada davno se pod našim krovom nalazila i prva Rusko-srpska gimnazija. Danas imamo kurseve ruskog jezika za sve nivoe. Prošle godine smo zbog dolaska velikog broja naših sunarodnika, po prvi put otvorili kursve srpskog jezika za Ruse", naglasio je direktor Ruskog doma.
On se nada da će dolazak "novih Rusa" oživeti i Ruski teatar Beograda.
"Naš zadatak je da u ova, blago rečeno, složena vremena u kojima smo se našli, veze između naših naroda nastavljaju da jačaju. Vremena će se promeniti, a Rusija će ostati. I danas se iznova čudimo kako u uslovima pritiska bez presedana i pokušaja da se iskoreni ruski element u svetskoj, a posebno u evropskoj kulturi, vlast na svim nivoima u Srbiji nalazi načine da balansira i ne dozvoli kritični zaokret", poručio je Baranov u "Politici".