Suočene sa oštrim kritikama opozicije i albanske intelektualne javnosti, privremene prištinske institucije su pokrenule niz akcija kojima je cilj da lokalni Srbi naprave pogrešan potez, piše list "Politika".
Na KiM je u toku igra živaca u kojoj je cilj da se isprovocira druga strana da napravi pogrešan korak i da se istovremeno optuži za propast sporazuma.
List ocenjuje da kada sve to ne da konkretne rezultate, onda kosovski Albanci pribegavaju oprobanoj taktici da se Srbija optuži za navodi genocid učinjen prema Albancima tokom agresije NATO-a.
Štaviše, pre nekoliko godina je u opticaju bila želja Prištine da podigne tužbu protiv Beograda za genocid, što je podržalo političko Sarajevo, od čega se kasnije vrlo brzo odustalo.
Advokat Goran Petronijević kaže da je sama pomisao da Priština podigne tužbu za genocid - besmislena, te da je apsurdno da jedan deo države podiže međunarodnu optužnicu protiv ostatka zemlje.
"Narod ima jednu izreku - 'Koga svrbi on se češe'. Ono što su Albanci uradili Srbima na KiM, graniči se sa genocidom. Sada dolaze na naplatu rezultati njihovog rada kao što su ubijanje, maltretiranje, proterivanje svih neistomišljenika, a posebno Srba. Ali sud u Hagu, da je dao pravnu kvalifikaciju ubijanja Srba, to bi bilo etnički motivisano ubijanje. A ne da je to učinjeno radi stavljanja pod kontrolu KiM - što se u optužnicama stavlja na teret vođama terorističke OVK. Po tome ispada da su oni svoje sunarodnike ubijali iz političkih razloga", ističe Petronijević.
On dodaje da je primetno poslednjih godina, da Sarajevo i Priština pribegavaju optuživanju Srbije za navodni genocid svaki put kad ne znaju šta da rade i kakvu politiku da vode.
"U svim ovim našim događanjima, dva događaja su se najviše približila genocidu iako formalnopravno nemaju sve elemente, a to su 'Oluja'i delovanje OVK na etničkom ubijanju i proterivanju Srba na KiM", zaključuje.
Nekadašnji predsednik Izvršnog veća KiM Zoran Anđelković kaže da kada se zamene teze, onda na svaki način "guraš" tu priču da bi dokazao da si ugrožen. On navodi da su na toj tezi ugroženosti stvorili atmosferu da svi treba da im pomažu i da im čine.
"U toj diplomatskoj i medijskoj borbi najvažnije je reći što oštriju reč i izneti što težu diskvalifikaciju prema Srbima i Srbiji. Oni misle da na taj način dobijaju značajnije poene u zapadnom delu javnosti. Nikoga činjenice i podaci ne interesuju. Država Hrvatska nas je optuživala za genocid, da bi se zaboravio Jasenovac. Sličan scenario je na KiM", ističe Anđelković.
On se priseća razgovora sa jednom senatorkom iz SAD pre dvadesetak godina, kada je iznosio činjenice o zločinima koje je počinila OVK, "a ona vrti glavom".
"Pitam je šta je sporno i da li nešto od podataka koje sam izneo nije tačno, ona mi kaže da ne sumnja da iza svega toga stoji OVK, ali da, kako je navela, oni nisu teroristička OVK, već da je reč o borcima za slobodu. I da oni u toj borbi za slobodu imaju pravo da ubijaju i da kidnapuju", navodi Anđelković.
Podseća da to nije ništa novo i da je i za vreme velike Jugoslavije Srbija uvek bila kriva i odgovorna za sve.
"Doduše, nije se upotrebljavala reč 'genocid', ali su svi govorili da, recimo, novac iz Slovenije i Hrvatske ostaje u Beogradu. Nedugo zatim, s KiM su krenule one poznate priče 'Trepča radi, Beograd se gradi'. Tako je i sada. Važno je da se Beograd za sve optuži i koristi se sve oštriji termin. Oni na taj način kriju šta su sve radili i kakve su zločine činili", smatra Anđelković.