Donacija iz Albanije za Bujanovac: Zašto se podgrevaju tvrdnje o "administrativnom etničkom čišćenju"

Stanovnici grada Pogradec u Albaniji prikupili su oko 200 knjiga na albanskom za etničke Albance koji žive u Srbiji a tvrde da imaju poteškoće da dođu do takve literature u lokalnim bibliotekama i školama, navodi portal "Euraktiv".

Nagip Arifi, gradonačelnik Bujanovca, objasnio je tokom poslednje posete Pogradecu da njegovi birači "pate" od nedostatka pristupa albanskoj literaturi. 

Kao odgovor na to, zamenica predsednika opštine Pogradec Entela Gušo objavila je da je prikupljeno više od 200 knjiga koje će biti podeljene.

"Ideja se rodila krajem marta, kada su u Pogradecu bili gradonačelnici opština iz Makedonije, 'Kosova', ali i albanskih opština u Srbiji. Gradonačelnik opštine Bujanovac sa bolom je objasnio da biblioteci u tom gradu nedostaju albanske knjige i autori, a da stanovnici opštine to traže", ​​rekla je Gušo.

Albanska vlada je 2020. godine donirala knjige na albanskom studentima u istom regionu. U programu, koji je koštao oko 140.000 evra, učestvovalo je više od četiri hiljade studenata, navodi portal.

Koordinaciono telo uložilo 26 miliona dinara prošle godine

Ovako posmatrano, stekao bi se utisak da se o građanima Srbije više brinu susedne države, nego njihova sopstvena. 

Međutim, iz Službe Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa ističu za da su samo u 2022. godini izdvojili blizu 26 miliona i 200.000 dinara za putne troškove učenika srednjih škola, kupovinu školskih torbi i pribora za đake prvake, kao i za program stipendiranja studenata.

Pripadnici albanske zajednice pohađaju celokupnu nastavu na svom jeziku i jedna su od osam nacionalnih zajednica koja ostvaruje to pravo, kažu iz ove institucije za RT Balkan.

"Služba Koordinacionog tela je u poslednje dve godine obezbedila sredstva Nacionalnom savetu albanske nacionalne manjine za plaćanje taksi izdavačkoj kući 'Albas' u iznosu od 2,2 miliona dinara. Ovim sredstvima je obezbeđeno plaćanje taksi za 27 udžbenika, za decu koja imaju nastavu u osnovnim školama na albanskom jeziku. Odobreni udžbenici na albanskom jeziku su rezultat zajedničke saradnje Republike Srbije i Albanije", navodi se u odgovoru Koordinacionog tela. 

Osim navedenog, ne treba zaboraviti da je Koordinaciono telo samo jedna od institucija Republike Srbije koja ulaže u pomenute opštine.

"Etničko čišćenje administrativnim sredstvima"

Portal "Euraktiv" navodi da etnički Albanci koji žive u tzv. Preševskoj dolini u Srbiji "ne samo da se bore da dobiju pristup knjigama na albanskom, već se i protivzakonito brišu iz matičnih knjiga".

Isti portal je, kako se podseća, 2022. godine izvestio da je oko 6.000 etničkih Albanaca izbrisano iz registara i biračkih spiskova, što znači da nisu mogli da glasaju, kupuju zemlju, koriste usluge zdravstvenog sistema ili upisuju decu u školu.

Etnički Albanci su sistematski brisani iz zvaničnih državnih registara, tvrdi i istraživač i bivša stanovnica tog područja, Flora Ferati Saksenmajer. 

"U 2015. godini sam radila istraživanja na ovom području i neke porodice, aktivisti i političari koje sam sretala stalno su govorili: 'brišu nas, brišu nas'. To se uvek dešavalo u sprezi sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije", rekla je Saksenmajer za za sajt "Egzit njuz", koji je prvi alarmirao javnost, prenosi "Euraktiv". 

Podaci koje je ona prikupila, na osnovu biračkih spiskova, pokazuju da je u opštini Medveđa navodno uklonjeno 4.200 ljudi sa spiska, a da je još 2.000 u Bujanovcu odjavljeno sa istog.

Njeni podaci sugerišu da je u nekim selima opštine Medveđa navodno došlo do smanjenja broja Albanaca za 41-71 posto, iako, kako tvrdi, nikada nisu napuštali tu oblast. 

Saksenmajer objašnjava da su vlasti, pozivajući se na Zakon o prebivalištu, slale ljude da provere prebivalište. 

Oni bi onda izvestili da ne mogu da pronađu pojedince na adresi, o čemu bi bila obaveštena Izborna komisija. To je rezultiralo "brisanjem čitavih porodica sa biračkih spiskova", a "bez pisanih dokaza, nema osnova za žalbu".

Saksenmajer tvrdi da su građani prijavili da im je rečeno "ne, vi ne živite ovde, živite na 'Kosovu', ne možemo da vas priznamo" i da je odgovor dat pretežno Albancima.

"Važno je da se shvati da oni zloupotrebljavaju zakon. Svaka država na svetu ima zakon o prebivalištu, ali ne postoji nijedna država u Evropi koja zloupotrebljava zakon o prebivalištu kako bi ciljala određenu grupu i promenila etnički sastav", dodala je.

Helsinški odbor u Beogradu nazvao je tu navodnu praksu "etničko čišćenje administrativnim sredstvima", prenosi portal, a Evropska komisija rekla je da je upoznata sa izveštajima i da prati situaciju u vezi sa pravima pripadnika nacionalnih manjina.

Pasivizacija biračkog prava

O pasivizaciji adresa govorio je prošle godine i Šaip Kamberi, predsednik Partije za demokratsko delovanje iz Bujanovca. 

On je za list "Danas" naveo da je u pitanju selektivni administrativni proces koji, kako kaže, sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova protiv Albanaca "s namerom da se utiče na veštačku promenu etničke strukture stanovništva".

Na upite RT Balkana da li su upoznati sa ovim navodima nije stigao odgovor iz Ministarstva unutrašnjih poslova RS, niti iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Ipak, u intervjuu koji je bivša ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović dala za Radio Slobodna Evropa 2021. godine, osvrnula se i na pitanje pasivizacije biračkog prava.

Ona je istakla da se u slučaju Albanaca kojima je pasivizirano biračko pravo, radi o tome da njihovo prebivalište nije utvrđeno na adresi koju su prijavili, a da MUP ima pravo da proveri da li ta lica zaista tamo žive.

"U jednom malom stambenom objektu od tridesetak kvadrata evidentirano je, recimo, 50 Albanaca. Mi smo otišli na teren i utvrdili da je fizički nemoguće da sva ta lica tu žive, a takođe smo utvrdili da se oni godinama ne nalaze na toj adresi. Ako se nalaze u inostranstvu, imaju pravo da se prijave u našim konzularnim diplomatskim predstavništvima. Takođe, mogu tamo i da glasaju", objasnila je ministarka.

Optužbe na račun Srbije, "Kosovo" časti

Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić upozorio je početkom marta da je delegacija Albanaca govorila i pred američkim Senatom o navodnoj ugroženosti i diskriminaciji etničkih Albanaca na jugu Srbije.

U delegaciji je bio i narodni poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi, a put je zvanično plaćen iz budžeta tzv. Kosova. 

"Ova poseta rezultat je rastuće i obnovljene lobističke aktivnosti koja se naslanja na delovanje Prištine. Takođe, na osnovu saznanja kojima raspolažemo u ambasadi Srbije, gotovo svi sastanci ovog srpskog parlamentarca koji u Narodnoj skupštini predstavlja naše sugrađane albanskog porekla, korišćeni su za iznošenje teških i neosnovanih optužbi na račun naše zajedničke otadžbine", izjavio je ambasador za "Politiku".

Nenad Vuković, predsednik Društva lobista Srbije, rekao je da su Albanci iz Prištine i Tirane angažovali vrlo uticajne lobiste u SAD i da oni u svoj paket stavljaju i tzv. preševsku dolinu.

"Simptomatično je koliko su oni koordinisani, jer imaju veoma dobre mentore. Pre izvesnog vremena je upravo Kurti tražio da Albanci u 'preševskoj dolini' imaju ista prava kao Srbi na KiM i nije slučajno poklapanje tajminga između dijaloga koji se vodi u Briselu i lobiranja koje kosovski Albanci plaćaju za posetu Kamberija i njegove ekipe u Vašingtonu", naveo je Vuković za "Politiku" i dodao da je cilj slabljenje pregovaračke pozicije Srbije u dijalogu sa Prištinom.