Svi ambasadori u Sarajevu govore o evroatlanskim integracijama Bosne i Hercegovine, što je kap koja je prelila čašu, kaže za RT Balkan predsednik Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić govoreći o najavi Milorada Dodika da će obustaviti sve oblike saradnje sa NATO-om, a da će Srbi koji rade na takvim pitanjima biti povučeni sa tih pozicija.
Stevandić napominje da je pristupanje BiH NATO-u prekinuto 2017. godine odlukom Skupštine po kojoj je Republika Srpska proglasila vojnu neutralnost, pa se saradnja do sad odnosila isključivo na program Partnerstva za mir.
Dodikova najava izazvala je burne reakcije u Sarajevu, naravno, najoštrije su stigle iz američke ambasade koja je u saopštenju Dodika optužila za "antidejtonsko delovanje", a njegovu retoriku kao separatističku.
Zanimljivo je da se ambasada, osim što se meša u unutrašnju politiku zemlje, poziva na Dejtonski sporazum iako ga svesno krši time što ne poštuje poredak koji je upravo Zapad nametnuo u BiH - donošenje odluka konsenzusom sva tri naroda.
Negodovanje stiže i iznutra, lider Hrvatske demokratske zajednice Dragan Čović kazao je da približavanje BiH NATO-u ne može da bude zaustavljeno i da će Hrvati biti predvodnici tog procesa.
Ministar odbrane BiH Zukan Helez, koji boravi u poseti Vašingtonu, u Stejt departmentu je kazao da je BiH pod ruskim uticajem i izrazio žaljenje što Predsedništvo BiH nije dalo saglasnost da se održi zajednička vojna vežba "Neposredni odgovor 23" koja je bila planirana za maj ove godine.
Sa druge strane, Stevandić za RT Balkan kaže da je Republika Srpska pokazala svoj karakter, kao i da se bez nje ne mogu donositi odluke unutar BiH.
"Mi prekidamo mantru iz Federacije koja se stalno pozivala na evroatlanske integracije, za koju nisu postojale formalne odluke unutar BiH. Od sada će se govoriti samo o putu evropskih integracija Bosne i Hercegovine", kaže Stevandić.
Stevandić napominje da je BiH po Ustavu vojno neutralna zemlja, te da postoje samo težnje Sarajeva da to bude promenjeno, ali ne i formalne odluke o tome.
Bolna (o)sećanja Srba prema NATO-u
Izjave Dodika o NATO nisu samo odraz njegovih ličnih stavova, već postoji otpor celokupnog srpskog stanovništva što je posledica NATO bombardovanja, ali i toga da se Alijansa u ratovima na prostoru BiH pokazala kao pristrasna, ističe profesor bezbednosnih nauka Predrag Ćeranić u izjavi za RT Balkan.
"Te uspomene su bolne, a NATO se i ne trudi da pokaže drugo lice, u smislu brige o obolelima zbog posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom, kao ni izvinjenja", napominje Ćeranić.
Situaciju nastalu na nivou cele zemlje vidi kao odraz bosansko-hercegovačke realnosti, a to je da o krucijalnim pitanjima koji se tiču svih ne postoji saglasje, već su mišljenja podeljena i oprečna.
"Milorad Dodik je autoritet u RS i pošto koalicija okupljena oko njegove partije ima vlast, on može da izdejstvuje da predstavnici Srba u zajedničkim organima odbijaju svaki kontakt sa NATO", kaže Ćeranić.
Na pitanje kako NATO misli da uvede BiH u članstvo kada postoji odbijanje jednog naroda, Ćeranić kaže da je to jedino moguće okupacijom, što je nemoguće izvesti zbog aktuelnih geopolitičkih odnosa.
Profesor geopolitike Srđan Perišić ovu odluku Dodika vidi kao otpor Republike Srpske NATO dominaciji u Evropi, što ocenjuje kao veoma smeo potez koji ima izuzetnu važnost.
"Ovaj potez govori da dok ima otpora prema NATO, do tad postojite. Više bih se zabrinuo da tog otpora nema, jer bi to značilo da je Republika Srpska poražena i da će BiH ući u NATO", kaže Perišić za RT Balkan.
Podsetimo, Banjaluka odlučno blokira ulazak Bosne i Hercegovine u NATO, a zahvaljujući istrajnosti Dodika koji je 2019. bio član Predsedništva BiH promenjen je naziv komisije za integraciju te zemlje u NATO u komisiju za saradnju sa NATO, što je značajna razlika.
NATO svesno poziva ministre zaobilazeći Predsedništvo BiH
Imajući u vidu da sve komisije za saradnju počivaju na principu konsenzusa, izlaskom Srba iz njih one će postati nefunkcionalne, odnosno njihov rad će biti blokiran. Perišić smatra da će izlazak Srba iz svih oblika saradnje sa Severnoatlanskim savezom biti poruka i Sarajevu i NATO-u.
"Ovo je pritisak Republike Srpske da Sarajevo mora da uzme u obzir i njene stavove koji su izraženi u Predsedništvu BiH, da izmene uzurpaciju u ministarstvima odbrane i spoljne politike koje vode bošnjački predstavnici. Sa druge strane, to je poruka i NATO-u i Zapadu da ne mogu u BiH da se ponašaju ignorišući Republiku Srpsku", kaže Perišić.
NATO uporno poziva ministre koji dolaze iz bošnjačkih redova na sastanke i samite, svesno zaobilazeći poredak u BiH po kojem je definisano da spoljnu i odbrambenu politiku zemlje vodi Predsedništvo, te da bez odluke tog tela ministri ne mogu da putuju ni na kakve susrete.
"Time i NATO učestvuje u rušenju ustavnog poretka u BiH, u čijoj ustavnoj i političkoj strukturi nema NATO-a. Mešanjem se ponašaju kao da su politička struktura ili partija", ukazuje Perišić.
Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, nakon dvotrećinske odluke Skupštine Republike Srpske može da uloži veto u vezi sa spoljnom politikom BiH.
Sa Zapada stalno prete, a Putin pita šta vam treba
Politikolog Nenad Kecmanović kaže za RT Balkan da se pritisci na Republiku Srpsku iz muslimanskog Sarajeva, EU, SAD i NATO-a iz dana u dan pojačavaju, pa su Dodikovi odgovori srazmerni tome.
"Pojavio se i novi element u razmjeni 'diplomatske vatre' a to su zvanične lažne vesti. Pošto Banjaluku ne mogu da nateraju da prihvati uvođenja sankcija Rusiji, ni da pristupi NATO-u, niti da poklekne pred uskraćivajem kredita ili Blinkenovih tviter porukama, tvrde da je sve sasvim suprotno. Za njih je otežavajuća okolnost što Srpska u tome blokira i odluke BiH", napominje naš sagovornik.
Kao primer tome, Kecmanović navodi da iz Sarajeva i Brisela uporno tvrde da je Srpska uvela sankcije Rusiji i još za svedoka uzimaju "varljivog Šmita", dok vlasti u Banjaluci i ruski ambasador Kalabuhov to demantuju. A Dodik je reagovao preispistivanjem evropskog puta.
"U isti repertoar spada i ta priča da se Srpska tzv. partnerstvom za mir i nekim papirima obavezala da će pristupiti NATO-u, pa je Dodik odgovorio prekidom bilo kakve
saradnje i sa NATO-om. Naravno, reakcije druge strane na ovaj njegov potez biće burne, ali valjda su se već navikli na njegovu, kako kažu, 'zapaljivu retoriku'. A on im to jednostavno objasnio: 'Sa Zapada stalno nešto traže, ucenjuju i prete, a kada dođem kod Putina on me pita:Šta vam treba`", kaže Kecmanović.
Koliko je pozicija predsednika Republike Srpske delikatna, Kecmanović dodatno ilustruje da Dodiku američki državni sekretar Bliknen prigovara što je krenuo Putinovim putem, a on se u maju sprema kod Putina da mu preda odlikovanje Republike Srpske.
"Kolektivni Zapad se teško odvikava od globalne hegemonije, odnosno teško se navikava na neposlušnost. A već se zauzimaju geopolitičke pozicije pred završetak ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini", zaključuje Kecmanović.