"Blumberg": Išarani mural kao krunski dokaz hlađenja Srba od Rusa

Mural sa likom Vladimira Putina u beogradskoj Ulici Kralja Milutina išaran je crvenom bojom i uz pogrdne reči. Na njemu je na ruskom napisano "Ne ratu".

Polazeći od tog "iznenađujućeg prizora u zemlji koja je pro-moskovska" u svom izveštaju američka agencija "Blumberg" nepobitno zaključuje da ono što je započelo kao izražavanje podrške ruskom predsedniku sada izgleda kao protest zbog njegove odluke da eskalira vojnu kampanju u Ukrajini.

Sa naslovom da išarani Putinov mural govori o opadanju ruskog uticaja i opipavanjem geopolitičkog pulsa srpskih zvaničnika, u tekstu se navodi i da je Beograd postao "raj" za hiljade Rusa koji beže od režima. Pa, ipak, nema nagoveštaja o tome da bi možda i neko od tih hiljada Rusa možda i na ovaj način izrazio svoj stav. 

Uz konstataciju da se Srbija opredelila da svoju ekonomsku i geopolitičku poziciju balansira između Istoka i Zapada, dodaje se da je ukrajinski rat razotkrio paradokse takvog "žongliranja", pa da se i u samom Beogradu postavljaju pitanja gde u novom svetkom poretku leže interesi Srbije.

Odgovor na to pitanje sugeriše se već u sledećem pasusu: "Iako predsednik Aleksandar Vučić odoleva da se priključi sankcijama Evropske unije protiv Rusije, srpska ekonomija zavisi 60 odsto od trgovine sa evropskim blokom, a pozicija vlade, koliko god daleka u ovom trenutku, je da se pridruži EU".

Razmatraju se i srpsko-ruski odnosi, od prijateljstva starog vekovima pre sovjetske ere, preko razbijanja Jugoslavije i NATO bombardovanja, do podrške u borbi za Kosovo i Metohiju i najnovijih anketa iz aprila ove godine koje su pokazale da je Srbima omiljeni svetski lider – Vladimir Putin. Osim što vole Putina, Srbi izgleda nemaju ništa protiv ni njegovih protivnika, koji dolaze nekim od 14 nedeljnih letova sa četiri destinacije u Rusiji.

Da su počeli da duvaju i drugačiji vetrovi u Srbiji, osim murala kao ključnog dokaza, autori članka uzimaju i izjave potpredsednice Vlade Srbije i ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović citirajući njene reče da je "Putin doveo svet na ivicu tragedije" i da je vreme da Srbija odredi svoju poziciju.

"Iako se Srbija pridružila osudi Putinove invazije glasanjem u Ujedinjenim nacijama, izgleda da je zemlja, za sada, još uvek u ruskoj sferi interesa", navodi "Blumberg".

Ako je, međutim, do Maksima Samorukova, analitičara za region Karnegijeve zadužbine i jednog od sagovornika u tekstu, i to će iščileti jer "srpsko-ruski odnosi ostaće prijateljski, ali će sva suštinska pitanja nestati". Što se tiče sankcija Rusiji, kompromis bi mogao biti delimično uvođenje sankcija, na primer preispitivanje bezviznog režima od 30 dana za ruske građane. Da bi Vučić mogao da pooštri vizni režim za Ruse smatra i Pjotr Nikitin, advokat i aktivista koji predvodi grupu Rusa, Belorusa i Ukrajinaca protiv rata, "dok ispija čaj u hotelu Moskva, simbolu art nuvoa u centru Beograda koji je označio srpski zaokret ka Rusiji početkom 20. veka".

Između šolje čaja sa sagovornicima i predvidivih geopolitičkih analiza, opisuju još neki murali – antieu i antinato na Brankovom mostu.

Mereći geopolitički puls nacije i istorijsko nasleđe u svetlu današnjih događa simbolikom murala, vredelo bi pomenuti, onda, i onaj koji se nalazi neposredno uz mural sa likom Vladimira Putina. Onaj u Njegoševoj ulici, na kojoj je naslikan lik velikog pesnika čije ime ulica nosi, Petra Petrovića Njegoša, i stihovi: "Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka!"!