Smrt je prolazna, a život večni: Zašto je stradalna sedmica strasna

Svaki dan strasne sedmice nosi i naziv "veliki" jer je u poslednjim danima na zemlji Hristos učinio velika dela – uništio je smrt, pobedio strah i skinuo prokletstvo s ljudskog roda, čime mu je otvorio put ka životu večnom

Na kraju smo Strasne sedmice, poslednje nedelje Velikog ili Časnog posta, tokom kojeg smo se pripremali i duhom i telom za najveći praznik, praznik koji je srž hrišćanske vere – Vaskrsenje Hristovo.

Poslednja nedelja Hristovog života na zemlji naziva se i strasnom, jer na staroslovenskom reč strast znači stradanje, trpljenje, bol, muka, ono što je Gospod Isus Hristos pretrpeo da bi čoveka izbavio od robovanja grehu, đavolu i izbavio ga od smrti. Ovaj period je sećanje na najpotresnije vreme u istoriji čovečanstva.

"Mi se sećamo svega onoga što se dogodilo sa Gospodom, njegovog mnogotrpljenja radi nas, njegove žrtve za spasenje sveta i kroz žrtvu njegovog otkrivenja njega kao večne ljubavi", rekao je sada blaženopočivši mitropolit crnogorski-primorski Amfilohije u filmu "Pobedilac smrti" manastira Visoki Dečani.

Svaki dan strasne sedmice nosi i naziv "veliki" jer je u poslednjim danima na zemlji Hristos učinio velika dela – uništio je smrt, pobedio strah i skinuo prokletstvo s ljudskog roda, čime mu je otvorio put ka životu večnom.

Period od Velikog ponedeljka do Velike subote pravoslavni vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju, dok se na bogosluženjima podseća na izdaju Sina Božjeg, njegovo hapšenje i stradanje na krstu.

"Svojima dođe i svoji ga ne primiše", kaže jevanđelist. Ista usta koja su radosno klicala "Osana" samo nekoliko dana kasnije, ispunjena mržnjom, uzvikuju: "Raspni ga!" I Car Slave biva izdan, mučen i na kraju raspet.

Životodavac na Veliki petak umire na krstu. Na najžalosniji dan za hrišćane ne služi se liturgija, umesto zvona, sve do nedelje, čuje se zvuk klepala. Uveče se iznosi plaštanica (ukrašeno platno gde se izobražava skidanje, polaganje u grob Isusa Hrista) i služi opelo.

Međutim, smrt je prolazna a život večni.

Po podne na Veliku subotu javlja se "blagodatni oganj" – dokaz vaskrsenja. Naime, u Hramu Svetog groba Gospodnjeg u Jerusalimu vekovima se dešava čudo – u hramu, u kome su pogašene sve sveće i kandila, dolazi do paljenja ognja, koji jerusalimski patrijarh prima i potom ga prenosi na narod.

A u nedeljno jutro, kada žene mironosice dolaze da Hrista posle sahrane pomažu, anđeo ih obaveštava da ne traže živoga među mrtvima, jer je Isus ustao iz groba i svojim vaskrsenjem ispunio ono što je govorio.

"Radujemo se i proslavljamo Vaskrsenje Gospoda Hrista jer nam više od osam stoleća Beli anđeo sa freske u Mileševi Svetoga Save pokazuje na prazan grob i govori: 'Ustade, nije ovde!'", poručio je patrijarh srpski Porfirije u Vaskršnjoj poslanici.

Hristos vaskrse!