Gujon: 23 nove dopunske škole srpskog jezika širom sveta, tri u Americi

U svetu živi nekoliko miliona Srba, odnosno nekoliko stotina hiljada porodica sa decom, i kada bi se samo deo njih vratio u Srbiju, naša zemlja doživela bi procvat, smatra vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, Arno Gujon.

Da bi se porodice odlučile na povratak, a taj trend postoji, potrebno je da deca znaju jezik, rekao je Gujon.

Različiti su, napominje on, problemi Srba u regionu i dijaspori, ali je veliki izazov u dijaspori očuvanje jezika.

"Pogotovu za decu rođenu u inostranstvu i za pripadnike druge, treće, pa čak i četvrte generacije koji su se rodili tamo. Veoma je teško očuvati jezik, nije dovoljno kod kuće da se priča na sprskom jeziku. Zabluda koju često imamo da je dovoljno da su otac i majka Srbi da bi deca znala srpski jezik, jer iako je to preduslov, nije dovoljno, potrebna je škola", objašnjava Gujon.

Upravo zbog toga su, kaže, pokrenuli 23 nove dopunske škole srpskog jezika u svetu i to od Kanarskih ostrva do Holandije, preko Portugalije, Španije pa sve do Moskve.

Dodaje da su ove godine samo u Austriji pokrenuli 10 dopunskih škola, kao i da će u Americi po prvi put biti pokrenute dopunske škole u tri grada - Čikagu, Milvokiju i u Finiksu.

"Sada već tamo imamo 250 zainteresovane dece, ali kada budu svi čuli da se to pokreće, verujemo da ćemo imati i duplo više", kaže Gujon.

Ističe da se ljudi u dijaspori javljaju da pomognu u toj misiji, kao i da im nije potrebna velika finansijska pomoć od matice, ali da ne mogu sami da pokrenu školu srpskog jezika.

"Mi ćemo da pošaljemo učitelje, udžbenike, mi ćemo da finansiramo zakup učionice", istakao je Gujon.

Navodi da će u narednom periodu podeliti 15.000 udžbenika i lektira dopunskim školama u svetu.

"To je važno, jer oni teško mogu da dođu do knjiga na srpskom jeziku i na ćirilici na primer u Parizu ili u Cirihu. Mi možemo to da nabavimo i da im pošaljemo", navodi Gujon.

Ističe da to nije učenje samo srpskog jezika, već i srpske kulture, kao i da tako uče i o identitetu.

Arno Gujon, inače je pravoslavnu veru primio 2015. godine u Visokim Dečanima, a kaže da od tada sve praznike slavi dva puta, sa porodicom u Francuskoj, ali i ovde sa svojom porodicom po pravoslavnom kalendaru.

Navodi da u Upravi za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu rade tokom cele godine, ali da su praznici važni jer je tada većina Srba, gde god da žive, jedinstvena i na okupu.

U Upravi se, dodaje trude da neguju veze među Srbima gde god da oni žive, kako bi naši ljudi u dijaspori sačuvali identitet i jezik.

U proseku godišnje realizuju 300 do 400 projekata širom sveta.

"Praznični dani su prilika da se podsetimo da su Srbi u svetu zajedno sa svojom maticom, zajedno sa Srbima u Srbiji i pogotovu sa Srbima na Kosovu i Metohiji koji, nažalost, danas prolaze kroz teške trenutke i to je vreme kada treba svi da budemo svesni toga i da budemo svi na okupu", rekao je Gujon.