Bez obzira da li će nekoliko stotina Albanaca, koliko će kako se očekuje, izaći na lokalne izbore na severu Kosova u nedelju, glasati u policijskim stanicama što je bio prvobitni plan Centralne izbore komisije tzv. Kosova, ili će biračka mesta biti u kontejnerima pored puteva, što je najnovija varijanta, namera Prištine da četiri opštine sa apsolutnom srpskom većinom dobiju gradonačelnike i skupštine iz albanske zajednice podiže nove tenzije na severu Kosova i Metohije.
Prištinski mediji preneli su jutros da je CIK Kosova odredila 19 biračkih mesta u četiri opštine, od kojih je većina alternativna, pa će kontejneri za glasanje u opštini Leposavić biti postavljeni na Jarinju, na ulazu u Leposavić, u selu Košutovo i na izlazu iz Sočanice. U opštini Zubin Potok kontejneri za glasanje biće u Jasenoviku, blizu baze specijalne prištinske policije, u blizini prelaza Brnjak i na izlazu iz grada u pravcu Mitrovice. U Zvečanu kontejneri će biti pored magistralnog puta za Mitrovicu, kod puta za selo Žaže i na ulazu u Banjsku, a u Severnoj Mitrovici improvizovana biračka mesta biće postavljena u Bošnjačkoj mahali u naselju Tri solitera i kod autobuske stanice.
Ostalo je za sada nepoznanica, i kad će kontejneri biti postavljeni ko će ih čuvati, možda specijalci sa dugim cevima...
Ono što je izvesno jeste da Srbi, odnosno Srpska lista kao daleko najjača stranka na severu KiM na ovim izborima neće učestvovati, a koliko će u ovom slučaju izbori biti legitimni govori podatak da je na izborima 2021. od 31.533 birača koji su glasali na severu KiM, njih 28.517 poverenje dalo Srpskoj listi.
Na tim izborima, oktobra 2021. godine, u Severnoj Mitrovici pobedio Milan Radojević sa 91,12 posto, odnosno 10.833 glasa, dok je Erdan Atić iz Samoopredeljenja imao 8,8 posto, odnosno 1.056 glasova. U Leposaviću, Zoran Todić iz SL imao je 9.065 glasova, odnosno 97,85 odsto glasova, dok je Šaćir Hetemi iz PDK dobio 199 glasova (2,15). U Zubinom Potoku Srđan Vulović pobedio je sa 3.225 glasova, odnosno 83,5 posto, dok je Ćerkin Veselji uspeo da sakupi 259 glasova, odnosno 6,7 posto. U Zvečanu, pobedio je Dragiša Milović sa 98,4 posto glasova, a u lokalnom parlamentu Srpska lista osvojila je 18 odborničkih mesta,a DPK tek – jedno.
S pravom se diže prašina oko nelegalnih izbora
"U ovom momentu nije jasno šta Kosovu donose nedeljni lokalni izbori, mogu da donesu ozbiljne tenzije, mogu da donesu tenzije koje su više površne nego suštinske, mogu da dovedu do novih razgovora. Zanimljivo je da dok se podiže prašina oko izbora, s pravom podiže prašina, i dok srpska zajednica i Srbija ne prihvataju te izbore, Beograd prihvata da se formira Odbor za implementaciju francusko – nemačkog plana koji je formiran pre neki dan. Mi u ovom momentu ne možemo jasno da razlučimo da li se ovde radi o iskrenoj borbi Beograda da se spreči nametanje albanske vlasti na Severu i još dublje, ili se radi o preusmeravanju pažnje javnosti na to pitanje, dok se uporedo radi na implementaciji francusko – nemačkog plana koji je još mnogo gori od onoga što se sada dešava na Severu", kaže u razgovoru za RT Balkan Dragomir Anđelković, politički analitičar iz Beograda.
On naglašava da, iz aspekta očuvanja bezbednosti, niko ne može da zna šta će se dešavati tokom izbora.
"Sve zavisi da li će se Beograd povući ili će podstaći Srbe da se opiru izborima koji nemaju ni legitimitet ni legalitet, jer Srbi su se povukli iz izbornih komisija u opštinama. Teško je na lokalu organizovati izbore, pogotovo jer se oni obično održavaju u objektima kao što su škole, bolnice, pod kontrolom instutucija Srbije, a sada to Beograd neće prihvatiti, i pogotovu Srbi na severu. Da li će Albanci pokušati na drugi način da ih organizuju, da li će Srbi to mirno posmatrati ili se tome opirati, znaju samo u Beogradu i Prištini, i možda neki zapadni centri moći koji su u sve uključeni", kaže Anđelković.
Veliko pitanje na severu Kosova i Metohije je i da li će Priština iskoristi nedeljne izbore i eventualne tenzije da pojača prisustvo specijalnih policijskih snaga.
"Prištinske specijalne snage su već prisutne na severu u velikom broju, to je posledica ukidanja Civilne zaštite od strane Beograda 2015. i 2016. godine. Do tada Priština nije mogla da pošalje ni jednog policajca na sever, postojala je Civilna zaštita, koja je zapravo bila vojno – policijska jedinica sa preko 750 pripadnika. Da li će Priština povećati broj pripadnika ili smanjiti, šta će biti izgovor, manje je važno, činjenica je da smo mi ukinuli instituciju koja je sprečavala njihovo prisustvo i mislim da Beograd sada mora, ako iskreno želi da odbrani sever Kosova, da poništi sva ta rešenja i uspostavi sve institucije koje je imao do Briselskog sporazuma 1 iz 2013. i Briselskog paketa 2 iz 2015. godine", smatra naš sagovornik.
Na konstataciju da iz međunarodne zajednice niko više i ne postavlja niti otvara pitanje legitimiteta izbora na kojima će učestovati nekoliko procenata upisanih birača. Anđelković kaže da "dobro znamo da jedan deo međunarodne zajednice vrši mirnodopsku agresiju na Srbiju".
"Mnogi potezi koji su povlačeni bili su sračunati na to da Srbija sukcesivno daje ustupke. Nije ništa novo što deo međunarodne zajednice igra na albansku kartu, pitanje je samo kako se Srbija sa tim nosi", reči su Anđelkovića.
On smatra da, ako Beograd pređe preko situacije u vezi sa izborima, doći će do "zaokruživanja albanske okupacije severa koja je već daleko odmakla".
"Ako Beograd odmah posle toga povuče potez da Srbi istupe iz kosovskih institucija, ukoliko se vratimo na stanje pre 2013. i ako Beograd sistematski bude radio na obnavljanju civilne zaštite, to će značiti da nastavljamo borbu za sever Kosova. Ako budemo posmatrali šta se dešava i negodovali onda je to pitanje samo retoričko i prepuštamo Albancima sever u potpunosti“, uveren je Anđelković.
Po njegovim rečima, "ako četiri opštine na severu KiM dobiju lokalne vlasti kojima će upravljati Albanci, to dalje obesmišljava formiranje ZSO".
"Ne znam da li je to dobro ili loše. Sa jedne strane je loše, sa druge strane, ako je Beograd stvarno spreman da prihvati francusko-nemački plan, onda je dobro što Albanci obesmišljavaju čitavu tu priču, jer Beograd u tom slučaju neće moći da prihvati francusko – nemački plan i da ga implementira. Teško je reći da li je ovo dobro ili loše, možda je Kurtijev ekstremizam čak i dobar jer on onemogućava sprovođenje tog plana", zaključuje Anđelković.
Branko Radun, politički analitičar iz Beograda kaže da je sasvim "besmisleno da se biraju vlasti opština, a da glasa tako mali broj ljudi, dva posto, čak i manje od toga".
"Takvi izbori su nelegitimni. To očigledno ne sprečava prištinske vlasti da izguraju lokalne vlasti, pa da onda verovatno, pregovaraju, trguju sa tim. Njihova je namera da oslabe pozicije Srba i Srpske liste, tako što će instalirati neke svoje organe", kaže Radun za RT Balkan.
On dodaje da je strategija Albanaca jasna, da ako mogu "preuzmu neke lokalne samouprave, da naprave haos na severu, a to može da donese samo novu nestabilnost, da se tenzije između Srba i Albanaca samo pojačaju i to Prištini može poslužiti kao sredstvo za ucenu i za trgovinu".
"Vrlo je realno i da dođe do nekih incidenata, problema. Izbori bez Srba ne samo da nisu legitimni, to nije normalno, zamislite da se u Prištini drže izbori bez Albanaca i albanskih partija. Mogući su incidenti, pitanje je šta će se dešavati i koliko sve to može biti rizično i koliko sve to može biti povod Prištini da pojačaju prisustvo Rosu, policijskih snaga na severu. Neki incidenti mogu da budu izazvani, isprovocirani, namešteni tako da oni mogu da budu više prisutni, više agresivni. A opet ne možete očekivati da ljudi ne reaguju na tako nešto", uveren je Radun.
Na pitanje šta severu Kosova i Metohije donose dani posle izbora, Radun je siguran da "nelegitimni izbori donose novu, nelegitimnu i nenormalnu situaciju koja će se nastaviti".
"Nema tu suštinske promene, jer takvi izbori su pokušaj da se da legitimitet nečemu što je nelegitimno, i izazvaće reakcije kod Srba. Nažalost izostaje reakcija međunarodne zajednice, koju to očigledno uopšte ne interesuje, nemaju problem sa tim. Pitanje je sad i kako Zajednica srpskih opština bez srpskih vlasti u ove četiri opštine recimo? To će valjda biti 'zajednica albanskih opština na severu', što potpuno obesmišljava ideju ZSO", potvrđuje Radun.
Ko su kandidati?
Centralna izborna komisija Kosova pre desetak dana je odobrila sadržaj i dizajn glasačkih listića za dva izborna procesa koji će biti održani 23. aprila.
Prema tom spisku, u Severnoj Mitrovici za gradonačelnika su tri kandidata, Betim Osmani iz Mitrovačke građanske inicijative, Taulant Keljmendi iz DPK i Erden Atić iz Pokreta Samoopredeljenje.
U Leposaviću su takođe tri kandidata za gradonačelnika. DPK je predložila Aljbuljenu Behljulji - Hetemi, Partija Srba Kosova Aleksandra Jablanovića, a kandidat je i Ljuljzim Hetemi iz Pokreta Samoopredeljenje.
Za gradonačelnika Zvečana predloženi su su Iljir Peci iz DPK-a, Slađana Pantović kao nezavisni kandidat i Fetah Peci iz Pokreta Samoopredeljenje.
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković pre nekoliko dana ocenio je da u "ovim uslovima, bez formiranja ZSO, lokalni izbori u opštinama na Severu KiM predstavljaju samo još jednu prištinsku farsu". Petković je rekao "da su Srbi u tim opštinama 98 posto stanovništva i da oni ne žele takve izbore".
Predsednik Srpske liste Goran Rakić govoreći o izborima 23. aprila rekao da je da Kurti nije dozvolio referendum, nije dozvolio glasanje na parlamentarnim izborima i da kosovski premijer "želi da Srbi glasaju samo kad se njemu svidi".