Politika: Koliko smo daleko od vakcine protiv raka i bolesti srca

Vkcine protiv raka, autoimunih i kardiovaskularnih bolesti trebalo bi da budu spremne u narednih sedam godina, izjavili su čelnici američke faramaceutske kompanije "Moderna".

Glavni medicinski direktor "Moderne", Pol Barton veruje da će njihova firma, u roku od pet do sedam godina, ponuditi vakcine protiv "svih postojećih bolesti".

Vakcine protiv raka biće veoma efikasne i spasiće stotine hiljada, ako ne i milione života. Verujem da ćemo imati personalizovane vakcine protiv raka, koje ciljaju na različite tipove tumora, rekao je Barton.

Vakcina protiv raka temelji se na mRNK tehnologiji, a njen cilj je da upozori imuni sistem da u telu postoje ćelije raka. Zadatak vakcine jeste da napadne "uljeza", ali da ne uništi zdrave ćelije.

Barton je istakao da bi više respiratornih infekcija moglo biti pokriveno jednom injekcijom, omogućavajući ugroženima da budu zaštićeni od kovida-19, gripa i respiratornog sincicijalnog virusa (RSV), dok bi terapija bazirana na informacionoj RNK (mRNA) mogla da bude dostupna za retke bolesti za koje trenutno ne postoje lekovi.

Ove terapije funkcionišu tako što "uče" ćelije kako da naprave protein koji pokreće imunološki odgovor tela na bolest.

"Mislim da ćemo imati terapije zasnovane na mRNA za retke bolesti koje su ranije bile neizlečive, i da ćemo se za 10 godina približavati svetu u kojem zaista možete da identifikujete genetski uzrok bolesti i da se izlečite koristeći tehnologiju zasnovanu na mRNA", najavio je Barton.

Onkolog Vladimir Kovčin istakao je za "Politiku" da je realno da se za sedam godina završi ispitivanje ovih vakcina.

"Slične vakcine su napravljene protiv kovida 19. Ideja je da se vakcinom stimuliše da naše ćelije sintetišu antigene koji postoje na tumoru. Vakcina može da se pravi za svakog pacijenta pojedinačno, ali je takva tehnologija veoma skupa i neisplativa i zato je verovatnije da se će se pre odlučiti za pravljenje vakcine prema određenim karcinomima, kako bi se imunitet pacijenta izborio sa rakom", rekao je Kovčin i dodao da "ostaje da vidimo kakve će rezultate dati klinička ispitivanja i koliko će to biti efikasno".

Epidemiolog profesor Branislav Tiodorović smatra da ima razloga za optimizam i podseća da su Kubanci, već pravili vakcine protiv raznih vrsta malignih bolesti, poput onih protiv raka prostate, pluća, debelog creva za koje se smatra da su davale dobre rezultate.

"Treba imati na umu da se ovde ne prave preventivne vakcine protiv bolesti već su to takozvane terapeutske vakcine. One mogu da se daju ako neko ima predispoziciju da oboli ili je već imao oboljenje. Prema najavama, one bi uticale da se proces razvoja bolesti uspori, ili čak potpuno zaustavi. Ali, to je na dugačkom štapu jer proces pravljenja takvih vakcina mora dugo da traje", kaže dr Tiodorović.

Kada je reč o vakcinama protiv raka, srčanih i mnogih drugih bolesti, prema rečima epidemiologa Zorana Radovanovića budućnost je već počela što ne znači da će ove bolesti biti iskorenjene, već da će biti napravljeni značajni prodori u njihovom lečenju.

"Treba imati u vidu da rak predstavlja grupu od oko 200 različitih entiteta, a za neke od njih, recimo za melanom, dosadašnja klinička ispitivanja pokazala su efikasnost vakcine od 44 odsto. Poslednja faza kliničkog ispitivanja odvijaće se ove godine, te bi ova vakcina mogla biti licencirana u bliskoj budućnosti", kaže Radovanović za "Politiku".

On napominje da ostaje da se razviju vakcine protiv drugih oblika raka, kao i da se postupak i dalje individualizuje.

"Ćelije raka odudaraju od normalnih ćelija, ali se razlikuju od bolesnika do bolesnika čak i kada se radi o klinički istoj vrsti raka. Otuda postoji potreba da se prema profilu uočenih mutacija, priprema personalizovana vakcina za svakog pacijenta", smatra Radovanović.

Profesor Radovanović ocenjuje da je tehnički gledano ostvariva najava za pojavu pomenutih vakcina jer, kako kaže, "nisu više u pitanju antigeni prema kojima organizam razvija zaštitna antitela već je reč o ustaljenoj tehnici ubacivanja u organizam pacijenta ribonukleinske kiseline uronjene u lipidnu vakuolu (mastan mehur). Umesto antigena, prenosi se informacija, a vakuola je samo nosač".

"Pojednostavljeno rečeno, lipidna vakuola je već pripremljena supa, ribonukleinska kiselina je lovorov list u jednom, a mirođija ili peršun u nekom drugom slučaju. Začin se po potrebi lako menja", objasnio je dr. Radovanović

On ističe da se uporedo radi i na terapijskim vakcinama protiv nekih srčanih urođenih bolesti a takođe se ne zapostavljaju ni preventivne vakcine.

"Vakcine protiv hepatitisa B i humanog papiloma virusa daju se i kod nas radi sprečavanja raka jetre, odnosno grlića materice. Prva je obavezna, a druga je preporučena" navodi Radovanović.

Profesor Radovanović otkriva da će samo kompanija "Moderna" izdvojiti u tekućoj godini 4,5 milijarde dolara na ispitivanje vakcina.

"Zlobnici bi zemerili da je to ulaganje radi ostvarenja profita. Međutim ulaganja u vakcine nose sa sobom mnoge rizike. 'Moderni' bi bilo mnogo isplativije da novac uloži u najčešće bezvredne suplemente", ocenio je Radovanović.

I kompanija "Fajzer" je započela kliničko ispitivanje vakcine protiv gripa zasnovane na mRNK, u saradnji sa nemačkim "Bajontekom", a fokusiraće se i na druge zarazne bolesti.

Naučnici, međutim, upozoravaju da će ubrzani napredak u poslednje tri godine biti uzaludan ako se ne održi visok nivo investicija u ovoj oblasti.