U hrvatskom Saboru se opet čuo ustaški pozdrav "Za dom spremni".
Poslanik opozicionog Mosta Miro Bulj, naime, svoje izlaganje u parlamentu završio je uzvikivanjem te zabranjene krilatice, ali je izbačen tek kad je počeo da vređa predsednika Sabora Gordana Jandrokovića.
Bulj je vladajućoj struji zamerio usvajanje predloženih izmena Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira po skraćenom postupku prema kome se za isticanje fašističkih simbola, klicanja ustaškog pozdrava i širenje lažnih informacija predviđa dramatično povećane kazni od 700 do 4.000 evra.
Hrvatski poslanik je zaradio nekoliko opomena prigovarajući na proceduri donošenja zakonskih izmena čiji je cilj, kako tvrdi, uvođenje verbalnog delikta kako bi se omogućilo kažnjavanje HOS-ovaca i njihovog pozdrava "za dom spremni", za što ga je Jandroković kaznio s dve opomene.
Bulj tu, međutim, nije stao, nego je tražio u ime "Kluba Mosta" pauzu od deset minuta pa je ponovio sve skupa, dodajući da je ustaški pozdrav legitiman među braniteljima i pozvao zastupnike HDZ-a Đakića i Deura da ne glasaju za ovaj zakonski predlog kojim će se, tvrdi on, uvesti drakonske kazne i ukinuti sloboda govora, pa u celu priču umešao lažne vesti, koronavirus i sukob u Ukrajini da bi govor završio usklikom "za dom spremni" i mirno seo na svoje mesto.
Reagovao je Davorko Vidović (Socijaldemokrati) kazavši Bulju da je uvredio najveći deo branitelja koji se nikada nisu identifikovali s pozdravom "za dom spremni", jer su se borili za slobodnu Hrvatsku, a ne za ustašku tvorevinu.
Milorad Pupovac (SDSS) rekao je da je izvikivanje ustaškog zločinačkog pozdrava "za dom spremni" za vreme rasprave u Saboru, kao što je to učinio Bulj, teška uvreda kao i poziv na mržnju i nasilje, za šta ga je napao Željko Sačić (HS) da vređa branitelje.
Jandroković je tada konstatovao da je Buljevo ponašanje neprihvatljivo i da je zabranjeno propagirati ustaške simbole i poruke, a da ih je Bulj dvosmisleno koristio što se može različito tumačiti.
Sandra Benčić (Možemo) je rekla da promovisanje ustaških, fašističkih i nacističkih pozdrava u Saboru mora da se kazni oduzimanjem reči, a ne samo opomenom, jer vređa i hrvatski i druge narode te poziva na mržnju i nasilje.
U ponovljenom javljanju Bulj je rekao da je on govorio isključivo o Domovinskom ratu, kao i da su i stranci ginuli pod HOS-ovim znakom i pozdravom.
"Ja sam bio na pravoj strani dok je bio Domovinski rat, a ti nisi bio di si triba bit i nećeš mi solit pamet svaki put", kazao je Jandrokoviću na šta mu je ovaj konačno dao i poslednju, četvrtu opomenu što znači izbacivanje iz sabornice.
Iz sabornice su izbačeni i Krešo Beljak (HSS) koji je, tvrdi Jandroković, Bulju dok je izlazio iz iz klupe dovikivao: "Ostani Miro, ostani", kao i Željko Sačić (HS) koji je kasnije, za vreme pauze, zajedno s Beljakom, krenuo prema Jandrokoviću da se, kako je kazao predsednik Sabora, fizički obračunaju s njim.
"Ovakve stvari nam ne trebaju i štete ugledu Republike Hrvatske", rekao je Jandroković.
Nakon pauze nastavljeno je vređanje. Stipo Mlinarić (DP) kazao je da je odmah znao – kad se Pupovac javio za reč – kako zakonske izmene nisu dobre za 'njegove dečke' koji su se borili u ratu s insignijom koju su nosili na rukavu.
"Mrtvog Crvenkapu su otkopali sa znakom HOS-a i pozdravom 'za dom spremni', a zakopali su ga ljudi Milorada Pupovca, a ti simboli koji su ubili Crvenkapu - četnička kokarda i crvena petokraka - nisu pod sankcijama od 4.000 evra. To nije ni fer ni pošteno, a zakon je donesen na pritisak SDS S-a da ne bude u nedelju pet kolona u Jasenovcu", nastavio je Mlinarić s uvredama.
Rasprava je započela u punoj sabornici jutros. Poslanici opozicije bili su protiv hitne procedure tvrdeći da se radi o vrlo važnom zakonu koji nakon 46 godina znatno povećava kazne kao i da bi ga upravo zbog toga trebalo bolje razmotriti i doneti u redovnoj proceduri.
Arsen Bauk (SDP) upozorio je da se radi o represivnom zakonu koji bi Ustavni zakon mogao vratiti na doradu, ako se usvoji po hitnoj proceduri.
Nikola Mažar (HDZ) objasnio je da se ovim zakonom samo povećavaju kazne radi usklađivanja s drugim zakonima.
"U maju će međuresorna grupa, koju čine predstavnici svih pravnih fakulteta i stručnjaci, kao i nevladin sektor i civilno društvo, raspravljati o spornim pitanjima da se kroz široku javnu raspravu razmotri ovo pitanje", objasnio je Mažar, preneo je portal hrvatskog nedeljnika "Novosti".