Od početka godine širom Srbije zabeleženo je nekoliko stravičnih slučajeva u kojem su vlasnički ljubimci ili lutalice izujedali građane, pa se u javnosti poteglo pitanje uvođenja poreza na pse.
Prvo je na Kosmaju stradao novinar Vladan Radosavljević (62) koga su napala tri psa, rasa staford, mešanac staforda i pitbula i mešana, koja su pobegla iz dvorišta. Nekoliko dana kasnije u Mladenovcu je šarplaninac napao i ujeo prolaznika za butinu. U Subotici su vlasnički psi ušetali u dvorište vrtića i napali četvorogodišnjeg dečaka, nešto kasnije i još troje dece u neposrednoj blizini.
Slično se desilo u dva navrata u dvorištu osnovnih škola, na Miljakovcu i Vidikovcu, kada je čopor pasa napao okupljene osnovce. Poslednji slučaj odigrao se takođe na ovoj beogradskoj opštini gde su četiri psa napali ženu, dok je kupovala na kiosku.
Direktor JKP "Veterina Beograd" Budimir Grubić za RT Balkan kaže da je njihova služba tim povodom juče izašla na teren i da su pokupili puštene pse sa ulice i odveli ih u prihvatilište.
"Sumnjamo da je pas koji je izujedao ženu vlasnički, jer je imao ogrlicu. U pitanju je mešanac koji liči na labradora i verovatno je pobegao. Smešten je u karantin, gde će ostati do usvajanja. Inače, ostali psi nisu prošli kroz sistem, nemaju čipove, nisu sterilisani i vakcinisani. Moje pitanje je odakle nama psi lutalice kada smo još pre deset godina sterilisali 50.000 pasa?", pita Grubić.
Prema njegovim rečima, najveći problem su neodgovorni vlasnici i odsudstvo svesti ljudi koji napuštaju svoje pse, pa ih čak i organizovano, grupno dovoze unutrašnjosti u Beograd.
"Kao predsednik Zoohigijene predlažem da se na prvom sastanku razmotri predlog uvođenja poreza, dobre i loše strane te inicijative, kako bi svi donosioci zakonskih regulativa doneli ispravnu odluku", objašnjava naš sagovornik.
Taksa za nesterilisane
Milica Ranković iz Udruženja za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti "Feniks" za RT Balkan navodi da ne podržava ideju poreza na pse.
"Nema nikakvog smisla, hoće samo da iznude novac od građana koji su već udomili nekog psa i tako učinili uslugu gradu ili prihvatilištu. Ta odluka bi bila besmislena i kontraproduktivna. Rešenje je da učinimo vlasnike odgovornim, da čipuju, vakcinišu, hrane, štite od buva i parazita svoje ljubimce. Još važnije, da sprečavaju neželjeno razmnožavanje", navodi ona i naglašava da je u tom smislu jedino logično uvesti taksu za nesterilisane životinje.
Iz "Feniksa" poručuju da najveći problem vide u odgajivačnicama pasa.
"Imamo gotovo 4.000 nelegalnih odgajivačnica, koliko ih je zavedeno na sajtu Kinološkog saveza Srbije, u kome registruju ime i dobijaju pedigree za svoje ljubimce.Međutim, na sajtu Uprave za veterinu, gde se podnose zahtevi za registraciju, imamo svega 80 odgajivačnica. Reč je o onima koje posluju po pravilima, uredno plaćaju porez na dobit kada prodaju pse, dok ostali rade kako im se hoće. Dozvole da se psi nekontrolisano razmnože do besomučnosti, a ono što ne prodaju ili poklone ili ostave na ulicu", objašnjava Ranković.
Prema rečima naše sagovornice trebalo bi naterati nadležne inspektore da vrše kontrolu takvih objekata, kao i da se uvedu drakonske kazne za građane čiji psi naprave problem.
Spas u drakonskim kaznama
Dreser pasa iz Čačka Slaven Stevelić za RT Balkan saglasan je da je najveći problem upravo prekomerno razmnožavanje pasa u seoskim, ne i gradskim sredinama.
"Za to sam da se uvede porez za vlasnike opasnih rasa pasa i uvedu drakonske kazne za nesavesne gazde", kaže on.
Naš sagovornik podvlači da je svaki pas koji hoće da ujede opasan pas, a da li je opasan zavisi od karaktera ljubimca, a ne od rase.
"Reč je o faktorima poput genetike, prevremenog izvlačenja iz legla, psihičke nestabilnosti, neadekvatnog odnosa sa vlasnikom, a od rase zavisi da li ima jači stisak i energiju. Tako, imate pitbulove maze, a pekinezere koji najčešće hoće da ugrizu", objašnjava naš sagovornik.
Iz jedne od najpoznatijih odgajivačnica dobermana u zemlji poručuju da bi bila katastrofa da se i na njih odnosi predlog o porezu.
"Zamislite situaciju u kojoj imamo 70 čipovanih pasa, i za svakog platimo određeni novčani iznos, čak i ako bi bio simboličan? Osim toga plaćamo hranu, sredstva protiv parazita, što je oko 4.000 dinara za svakog psa godišnje, zatim transport, rodoslove i ostalo", rekli su nam iz odgajivačnice.
Porezom bi se uveo red
Generalni sekretar Kinološkog saveza Srbije Mahmud al Dagistani za "Politiku" jedan je od prvih koji je pomenuo porez na pse.
"Sećam se da su šezdesetih godina postojali punktovi za vakcinaciju pasa. Svaki vlasnik bio je obavezan da vakciniše psa, plus da uplati određen iznos kao porez. Ako treba da se plati porez za psa, ja sam za to. Neka bude 1.000, 2.000, 3.000 dinara. Pomnožite to sa brojem vlasnika, pa neka ih je 400.000, vidite kolika je to suma novca. Porez je nešto što mnoge evropske zemlje imaju, bez obzira na to o kojoj je rasi i veličini psa reč", obrazložio je al Dagistani.
Na internetu se pojavila i peticija sa ovim zahtevom, uz obrazloženje da bi se "uvođenjem poreza uveo i red, napunio budžet iz kojeg bi se isplaćivale štete za ujede, obavljala sterilizacija, izgradnja azila i slično".