Istraživanje deSHAME, prve sistematske studije o onlajn seksualnom uznemiravanju i rizicima u virtuelnom okruženju, pokazalo je da deca od 12 godina razmenjuju lične fotografije seksualne prirode. Međutim, stručnjaci za bezbednost mladih na internetu ocenjuju da se, nažalost, takvo ponašanje primećuje i kod mlađe dece.
Katarina Jonev za RT Balkan navodi da su pre nekoliko dana prijavili slučaj osmogodišnje devojčice koja je na molbu nepoznatog muškarca htela da pošalje svoju eksplicitnu fotografiju.
"Ona je igrala igricu kada joj je putem privatnog četa pisao drugi 'igrač'. Tražio joj je da se fotografiše, što je ona i uradila. Prvo mu je poslala fotografiju gornjeg dela tela sa glavom, a kada je htela da napravi drugu fotografiju međunožja, sva sreća pa joj je majka uletela u sobu. Ona je slučaj odmah prijavila policiji i Specijalnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal", kaže edukator dece, mladih i roditelja o opasnostima na internetu i društvenim mrežama.
Ona navodi da su "sajber jazbine", pre svega telegram i vajber grupe, raj za pedofile.
"Imali smo slučaj dva brata, od kojih je stariji terao mlađeg od pet godina, da masturbira dok ga on snima", kaže ona uz konstataciju da je svet sve luđi, da se deca plaše reakcije i kazne roditelja.
Zato je važno, kako naglašava, edukovati roditelje od kad daju detetu telefon u ruke, da im objasne kako funkcioniše virtuelan svet i sve opasnosti koje vrebaju na njemu.
"Drugi korak je uvesti bolju sistemsku podršku žrtvama, a svako treće dete je doživelo uznemiravanje na internetu, zatim kazniti nasilnika i na kraju ga resocijalizovati i pružiti im stručnu pomoć", zaključuje Jonev.
Koordinatorka deSHAME istraživanja, Jovana Škorić, kaže za RT Balkan da su rezultati pokazali da su muškarci ti koji fotografije i video materijale sa seksualnim sadržajem češće šalju osobama koje ne poznaju, a da su devojke te koje češće primaju takav sadržaj od nepoznatih.
"Petina ispitanika smatra da je osoba sama kriva kada joj se tako nešto desi, a ne nasilnik. To pokazuje da se gubi i empatija među vršnjacima, da je puno netrpeljivosti. Zanimljivo je i to da se ustručavaju da traže pomoć zbog straha od osuđivanja. Velika većina ispitanika kaže da su nage fotografije šalju pod pretnjom i prisilom, pa očigledno ne znaju da je to krivično delo i da mogu da ga prijave. Deca i mladi ne percipiraju roditelje kao adresu kojoj mogu da se obrate iako bi trebalo da bude prvi korak, Pre će da se poveravaju nastavnicima, drugarima ili čak poznanicima. Škola nije mesto na kojoj se edukuju o seksu i reproduktivnom zdravlju, već polovina ispitanih informacije pronalazi na internetu", objašnjava Škorić.
Otkriva da je uznemirujuće i to što je skoro trećina ispitanika bila na sastanku sa osobama koje su upoznali na internetu, nesvesni rizika od seks-trafikinga, seksualne iznude i prinude, osvetničke pornografije.
Psiholog Ružica Radović za RT Balkan kaže da tinejdžeri šalju seksualne sadržaje na kraju osnovne i početku srednje škole jer im važno da budu prihvaćeni, upoređuju se kako bi pronašli sebe i dobili potvrdu da su dovoljno dobri, pametni i da su deo neke grupe.
"Deca to rade iz te elementarne potrebe u razvojnom periodu ne sluteći da to potencijalno može da se proširi školom ili nekom društvenom mrežom i da bude zloupotrebljeno na različite načine, od prodaje fotografije deteta do pretnji", kaže psiholog.
Žrtvu možemo primetiti, kako kaže, po promeni u ponašanju, spavanju, školskom uspehu, ona može da se povlači, da postane hipersenzitivna, da naglo i burno reaguje na svakodnevne aktivnosti, a javljaju se psihosomatske tegobe, kao što je glavobolja, osip, anksioznost...
"Proces isceljenja jako dugo traje, treba da se uključi čitavo okruženje, a važna je i stručna podrška različitih stručnjaka. Tehnike mogu biti neverbalne, a dete treba da nauči kako da taj stres, tugu i osećaj stida da smanji intenzitet i umanji patnja", objašnjava.
Dodaje da je alarmantno to što se ne poveravaju roditeljima.
"Vreme u kome živimo je izazovno i jako brzo. Roditelji rade po dva posla, nemaju vremena da se posvete deci, koja iz tog razloga provode mnogo vremena na internetu gde se osećaju prihvaćeno, voljeno i dobro od vršnjaka. Jako je važno da razgovaraju sa roditeljima, makar i po pola sata dnevno, jer ako deca vide da roditelji nisu zainteresovani počeće da se otvaraju u virtuelnom svetu i imaće više poverenja u te `prijatelje`", navodi Radović.
Istraživanje je uradio novosadski Centar za nestalu i zlostavljanju decu u saradnji sa timom istraživača Odseka za psihologiju i studijskog programa Socijalni rad Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Ispitano je 2.950 učenika prve i treće godine iz 40 srednjih škola.