RT Balkan analiza: Izgradnja naftovoda ka Mađarskoj i spajanje sa "Družbom" nova alternativa za Srbiju

Mađarska i Srbija planiraju da u junu potpišu sporazum za izgradnju novog naftovoda između dve zemlje, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto nakon sastanka sa srpskom ministarkom energetike Dubravkom Đedović.

"Aktivno radimo na pripremama za izgradnju novog naftovoda koji će povezivati Alđo i Novi Sad. Ovaj novi naftovod poboljšava snabdevanje energijom obe zemlje. MOL i 'Transnafta' nastavljaju pregovore o novim investicijama. Planirano je da se sporazum potpiše u junu na mađarsko-srpskom samitu", rekao je Sijarto na konferenciji za novinare.

Izgradnja naftovoda koji spaja Mađarsku i Srbiju je dobra vest, pošto je Srbija do sada bila zavisna od hrvatskog naftovoda Janaf, koji rafineriju u Pančevu povezuje sa naftnim terminalom u Rijeci, smatra novinarka i stručnjak za energetiku Jelica Putniković.

"Svakako je dobro da se taj naftovod izgradi. Važno je imati alternativu za naftovod iz Hrvatske, pošto je Janaf i ranije ucenjivao NIS cenama za transport nafte", kaže ona za RT Balkan.

"Računa se na to da će tim naftovodom Srbija naftu iz Rusije moći da dobija odmah, ukoliko njegova izgradnja bude išla brzo. Samo je upitno da li će EU to dozvoliti, pošto oni rusku naftu, koju Srbija kupuje preko naftovoda Janaf, prošle godine nisu hteli da izuzmu iz sankcija", naglašava naša sagovornica.

Podsetimo, Srbija od 5. decembra prošle godine ne može da uvozi rusku naftu preko Janafa usled sankcija Evropske unije protiv Ruske Federacije. Prvobitno je plan bio da se Srbiji dozvoli da uvozi rusku naftu preko tog naftovoda, ali je EU od toga ipak odustala nakon intervencije nekoliko država članica, među kojima je bila i Hrvatska.

"Srbija je prošle godine, pre nego što je EU uvela sankcije Rusiji, naftu iz te zemlje dopremala morskim putem, zato što je jeftinija. Međutim, nakon 5. decembra ruska nafta više ne može da se transportuje preko Janafa, tako da je ona zamenjena naftom iz dugih izvora. Ne znamo tačno odakle, zato što je to poslovna tajna", kaže ona.

Kako bi sprečila potencijalne nestašice nafte usled poremećaja na svetkom tržištu, vlada Srbije je prošle godine napravila zalihe tog energenta.

"Vlada je prošle godine pravila zalihe nafte, kako Srbija ne bi ostala bez naftnih derivata. Skladištenje nafte je jedna od obaveza koje nameće Evropska unija, za članice, ali i za nas. Zalihe moraju trajati najmanje šezdesetak dana", naglašava Jelica Putniković.

Naftovod "Družba", jedan od najvećih naftovoda na svetu, koji je izgradio Sovjetski Savez, snabdeva Poljsku, Nemačku, Mađarsku, Češku i Slovačku. Isporuke ruske nafte preko ovog naftovoda ne podležu sankcijama EU.

Ovaj naftovod, koji kreće iz centralne Rusije, povezuje zapadna sibirska naftna polja sa velikim rafinerijama u Evropi. U jednom delu se grana na dva kraka – jedan preko Belorusije ide ka Poljskoj i Nemačkoj, drugi preko Mađarske i Slovačke ide ka centralnoj Evropi.

Srbija bi se, dakle, snabdevala naftom koja pre toga prelazi preko teritorije Ukrajine. To ne bi trebalo da predstavlja veliki problem, smatra Putniković, pošto je Ukrajina i nakon početka Specijalne vojne operacije nastavila da isporučuje naftu i gas za Evropu.

"Ukrajina je nastavila da transportuje rusku naftu i prirodni gas do evropskih potrošača, zato što zarađuje od naplate tranzita. Verujem da Ukrajina ne bi predstavljala problem, pitanje je samo kako će Evropska unija da reaguje na ovakve navode", kaže naša sagovornica.

Kada je reč o energetici, Evropska unija insistira na diverzifikaciji izvora i pravaca snabdevanja energentima. U tom kontekstu, izgradnja naftovoda ka Mađarskoj nesumnjivo je pozitivna stvar.

"Čak i da nema sankcija protiv Rusije, mogao bi se desiti neki kvar na naftovodu Janaf i Srbija u tom slučaju ne bi mogla da dobija naftu koja stiže u Rijeku", naglašava Putnikovićeva.

Samim tim, izgradnja naftovoda koji će Srbiju povezati sa "Družbom" višestruko je značajna za ekonomsku bezbednost i stabilnost snabdevanja tim energentom, dodaje ona.

"Izgradnja ovog naftovoda za Srbiju je izuzetno bitna, bez obzira na aktuelne evropske sankcije protiv Ruske Federacije. Srbija će svakako imati mogućnosti snabdevanja naftom iz još jednog pravca, što do sada nije slučaj. Hipotetički, tu bi mogla da se uvozi nafta i iz drugih izvora", tvrdi Putnikovićeva, ali dodaje da je "rafinerija u Pančevu građena za preradu nafte iz Rusije", pa bi samim tim najviše smisla imalo uvoziti je iz te zemlje.

"Naravno, ostaje da se nadamo da će se sukob u Ukrajini okončati što pre i da će ruska nafta nastaviti da teče ka Evropi", zaključuje naša sagovornica.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je ranije da će naša zemlja, po dogovoru sa Mađarskom, izgraditi naftovod dug 128 kilometara, koji će biti povezan sa mađarskim naftovodima. Prema njegovim rečima, srpske vlasti će u narednih šest godina uložiti 12 milijardi evra u energetsku infrastrukturu.