Srbija dobija novi zakon o transplantaciji: Ko neće da bude donor, moraće da se registruje

Srbija je dobija novi Zakon o transplantaciji, koji predviđa da su svi građani donori, osim ako to izričito ne žele da budu, o čemu treba da se izjasne i naknadno registruju u Upravi za biomedicinu.

Član 27a Zakona o transplantaciji deo je glavne promene, rekla je danas ministarka zdravlja Danica Grujičić na predstavljanju nacionalne kampanje "Najvažniji poziv u životu" koju zajedno sprovode resorno ministarstvo, Republički fond za zdravstveno osiguranje i kompanija "Hemofarm".

"Podrazumeva se dobrovoljno davanje organa, a oni koji ne žele od sada će biti registrovani i taj registar će se voditi preko Uprave za biomedicinu", poručila je ministarka.

Beograđanka upoznala porodicu donora

Jedna od onih kojima je organ uspešno presađen, Ivana Jović (31) iz Beograda, kaže da je Zakon iz 2017. godine bio skoro pa identičan, osim što sada poslednju reč nema porodica preminulog, nego sama osoba pre smrti.

Iako nije po pravilima, Ivana je imala prilike da upozna porodicu osobe čiji je organ dobila.

"Nažalost, nemaju svi prilike da stupe u kontakt sa takvom porodicom. Sofija je tada imala 15 godina, bila je na žurci, uzela 'ekstazi' i dobila moždani udar. Njena porodica je želela da me upozna posle transplantacije, tako da smo se povezali. Oni su divni i nikada nisu učinili da osetim grižu savesti jer sam živa, a njihova ćerka nije", kaže Ivana za RT Balkan i dodaje da se i četiri godine od operacije čuju, pogotovo na velike praznike i rođendane.

Podizati medicinsko znanje građana

Grujičić je poručila da mora da se radi na medicinskoj edukaciji građana, a da bi u timove koji razgovaraju sa porodicama preminulih potencijalnih donora, trebalo uključiti i psihologe.

"Za njihovog najmilijeg je učinjeno sve, ali nažalost kada je mozak mrtav to je dokazano smrt i ako treba možemo i uvesti članove porodice na intenzivnu negu, da se u to uvere", poručila je ministarka Grujičić.

U Srbiji promenjen pravilnik o utvrđivanju moždane smrti

Iako imamo stručnjake za transplataciju, Srbija nazaduje u odnosu na zemlje u regionu, a procene ministarke su da je potrebno oko pet godina kako bi se postigli rezultati kakve imaju zemlje u okruženju.

"Tu je jaka Hrvatska i zato moramo raditi svi zajedno, mediji su važni, a takođe, nijedna religija nije protiv transplantacija. Mi moramo da objasnimo građanima da u onom trenutku kada dođe do moždane smrti, srce postaje samo mehanička pumpa koja ima rok trajanja od nekoliko dana. Ja znam da je gubitak najmilijih jako stresan i da je to najgora stvar, ali taj organ će kroz nekog drugog da živi i nekome da produži život", istakla je Danica Grujičić.

Prema njenim rečima, Instituti za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i "Kamenica" imaće pravo da presađuju srce, VMA će dobiti pravo da radi transplantacije jetre i bubrega, a UKCS jetru, bubreg i srce.

Ističe da ostaje da se reši transplantacija pluća, što kako kaže, zahteva posebnu tehnologiju.

"Sve ostalo se već radi u Srbiji. Mi moramo da budemo deo "Eurotransplanta". Ja očekujem da uz dobru organizaciju možemo to da odradimo, a dok se to ne desi, RFZO je u obavezi da obezbedi novac za te operacije u inostranstvu, pre svega u Belorusiji, gde se radi veliki broj kadaveričnih transplantacija", rekla je Grujičić.

Devet godina prosek za dobijanje organa

Ronald Seliger, generalni direktor "Hemofarm grupe", poručio je da je cilj da ljudi ne čekaju najmanje devet godina za transplantaciju.

"Sada je to Slavica, ali to može da se dogodi bilo kome od nas u bilo kom trenutku. Čak dvadeset puta su veće šanse da će nam za života biti potreban organ, nego da budemo donori. Ja sam ponosan vlasnik donorske kartice u Nemačkoj, jer verujem da kada umremo, ukoliko mogu da se iskoriste, naši organi treba nekome da spasu život", istakao je Seliger.

Reciprocitet: Mi vama bubreg, vi nama jetru

Danica Lukić, zamenik direktora sektora za ostvarivanje zdravstvene zaštite u inostranstvu RFZO, zahvalila se pacijentima koji su pristali da učestvuju u kampanji i tako je učinili vidljivijom.

"Dali su joj ljudski lik. Problem transplantacija je trenutno najveći problem u zdravstvenom sistemu Srbije. Iako RFZO preduzima sve što može kako bi pacijentima kojima je potrebna transplantacija bilo obezbeđeno lečenje, i dalje nema kadaveričnih donora", pojasnila je ona.

U Srbiji trenutno, na kadaveričnu transplantaciju bubrega čeka oko 800 odraslih i 30 dece, novu jetru čeka oko 90 odraslih, dok je novo srce potrebno za 40 odraslih. Ukupno oko 2.000 ljudi čeka na neki organ.

"Za one vrste transplantacija koje se ne rade u Srbiji, Fond upućuje pacijente na lečenje u inostranstvo. Međutim, bez obzira na obezbeđena finansijska sredstva od strane države za lečenje u inostranstvu, to nam ne pomaže u ovoj situaciji, jer inostrani transplantacioni centri, kao uslov za prijem naših pacijenata za kadaveričnu transplataciju, postavljaju reciprocitet u razmeni organa. To konkretno znači da smo u obavezi da u određenom roku vratimo doniran organ zemlji koja je primila našeg pacijenta na kadaveričnu transplantaciju", navela je Lukić.

Dodaje da na tom principu razmene kadaveričnih organa funkcionišu sve međunarodne transplant organizacije, među kojima se po veličini izdvaja "Eurotransplant" organizacija, koja u svom sastavu ima osam država članica.