Zahtev za prijem "Kosova" u Savet Evrope ušao u proceduru: "Pucaćemo vam u glavu, ali ništa lično"

Zahtev "Kosova" za prijem u Savet Evrope prosleđen je u dalju proceduru u Parlamentarnu skupštinu ove organizacije, odlučeno je na današnjoj vanrednoj sednici Komiteta ministara, potvrdila je za "Kosovo onlajn" šefica Misije Srbije u SE Aleksandra Đurović.

Za ovu odluku glasali su predstavnici 33 zemlje, a sedam je bilo protiv.

Srbija, Azerbejdžan, Gruzija, Rumunija, Kipar, Španija i Mađarska rekle su "ne". Grčka, Slovačka, Moldavija, Ukrajina i BiH bile su uzdržane. Jermenija nije glasala. Zeleno svetlo tzv. Kosovo, iz regiona je dobilo od Crne Gore, Slovenije, Severne Makedonije, Hrvatske i Albanije.

Naša delegacija je odmah nakon glasanja napustila salu, uz izjavu da će Srbija preispitati modele daljeg učešća u organizaciji.

Dačić: Savet Evrope će se stideti

Za srpskog ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića ova odluka bila je očekivana, i kako on dodaje, naštetiće dijalogu Beograda i Prištine.

Dačić je, u izjavi za Tanjug, ocenio da je ovo dan kojeg će se Savet Evrope stideti i naveo da je delegacija Srbije, koja je glasala protiv, napustila salu posle glasanja, jer nije želela da dalje učestvuje u "tiradama", ali Srbija nije napustila tu organizaciju.

"Ovaj dan povodom te odluke svakako predstavlja sumrak i statuta Saveta Evrope, jer po prvi put se razmatra zahtev nečega što nije država i što nije priznato od strane UN i o teritoriji koja nije članica UN", rekao je Dačić.

Dačić je zahvalio svima koji su bili protiv i pokazali da su naši tradicionalni prijatelji i naveo da pre svega misli na Kipar, Španiju, Rumuniju, Azerbejdžan i Gruziju, a posebno je zahvalio Mađarskoj koja je priznala nezavisnost Kosova, a danas je glasala protiv.

"Sa druge strane zaista smo razočarani stavom i pristupom Grčke i Slovačke kao članica EU koje su bile udržane, pre svega zbog toga smo od njih čuli da oni ne priznaju nezavisnost Kosova. Takođe bih podsetio da je BiH bila uzdržana. Zamislite te ironije. Zamislite kada bi se Republika Srpska sada prijavila za članstvo, kakva je to ironija i bezobrazluk, a nama drže predavanje da mi utičemo na rasturanje teritorijalnog integriteta BiH. Oni direktno učestvuju u rasturanju teritorjalnog integriteta Srbije", rekao je Dačić.

On je posebno istakao i stav Ukrajine koja je bila uzdržana.

"Pogledajte koliko mi problema imamo da branimo teritorijalni integritet Ukrajine, koliko se napinjemo i glasamo svuda i pravdamo se zato što neko nas optužuje da ne podržavamo dovoljno teritorijalni integritet Ukrajine, a Ukrajina glasa uzdržano kada je reč o našem teritorijalnom integritetu. Apsolutno neprihvaljivo. Jermenija, takođe, nije bila u sali kada je bilo glasanje. Nismo očekivali takve poteze od tih zemalja", rekao je Dačić.

Kada je reč o Crnoj Gori, Dačić kaže, da ni sam ne zna da li je iznenađen ili nije jer su, kaže, ponovo podržali rasturanje teritorijalnog integriteta Srbije.

"Zaista hvala im na tome, ne znam kako je Srbija to zaslužila. I moram da kažem da će to svakako ostaviti određene posledice po naše odnose. Ne može Srbija samo da služi da se kaže - pucaćemo vam u glavu, ali nije ništa lično", rekao je Dačić.

On je povodom odluke Komiteta SE ocenio da je Srbiji stavljeno do znanja da nema pravo da štiti svoj teritorijalni integritet i suverenitet, a da mora da brani teritorijalni ingeritet svake druge zemlje.

Kaže i da je ovo pouka za Srbiju da nikada ne sme da izgubi većinu u UN.

Šef diplomatije je primetio da se današnjom podrškom Prištini u SE ruše pravila i procedure koje su, dodaje, i pravni savetnici Saveta Evrope pre desetak godina pisali, a to je da sve odluke moraju da se donose jednoglasno.

"Prvi put se u Savetu Evrope se o ovoj temi preglasava, a ne donosi se jedinstvena odluka. Ova odluka potpuno ruši jedinstvo Saveta Evrope, dovodi u pitanje smisao te organizacije i predstavlja kršenje međunarodnog pravnog poretka", rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, Srbija je glasala protiv jasno obrazlažući da je ovakva odluka za nas apsolutno neprihvatljiva, a naročita da ta odluka po hitnom postupku usledi u danima kada se svi podsećaju da Priština 10 godina nije ispunila zahteve iz Briselskog sporazuma da formira ZSO.

"Savet Evrope znači nije zanimalo kršenje Briselskog sporazuma. Ispada da se Priština zbog nečega, kako kaže Nemačka, zbog konstruktivnog prilaza u ovom najnovijem Briselskom i Ohridskom dogovoru, nagrađuje, što je apsolutna laž, jer dogovor podrazumeva da se prvo formira ZSO, pa onda se može razgovarati o svemu ostalom. Razgovori o tome nisu ni započeti. Koji je razlog hitnosti takvog postupka i zbog čega se Priština nagrađuje? Priština se nagrađuje zbog nečega što nije sprovela", konstatovao je Dačić.

Ocenjuje da odluka šteti dijalogu koji treba da se nastavi za nekoliko dana.

Dačić je kazao da zahtev tzv. Kosova sigurno neće biti tako brzo na dnevnom redu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, ali se postavlja pitanje zašto je sve moralo da se desi ovako hitno.

"Očigledno je da je to neko obećao Kurtiju da ga nagradi, možda je to i bio uslov da Kurti dođe na dijalog. Ovo je dan kojeg će se Savet Evropse stideti", poručio je Dačić.

Đurović: Kvinta demonstrira moć

Današnje vanredno okupljanje KMSE sazvano je na insistiranje Kvinte, pre svih Nemačke, koja je insistirala da se aplikacija tzv. Kosova, koja je predata u maju prošle godine, konačno nađe na dnevnom redu.

"To što je danas na vanrednoj sednici Komiteta ministara Saveta Evrope (KMSE) prihvaćen zahtev Prištine za članstvo u Savetu Evrope i prosleđen Parlamentarnoj skupštini na davanje mišljenja jeste demonstracija moći Kvinte, uz lidersku ulogu Nemačke, koja je mobilisala sve svoje diplomatske kanale od Strazbura preko zemalja članica SE, angažujući svoje ambasade, do ogromnog pritiska koji je  bio usmeren ka Rejkjaviku kao predsedavajućem", pojasnila je šefica Misije Srbije u SE Aleksandra Đurović za "Kosovo onlajn".

Ona je navela da se naša delegacija snažno protivila donošenju odluke da se zahtev Prištine prosledi u PSSE zbog čega je na zahtev Srbije o tome glasano na sastanku Komiteta ministara.

Prilikom sazivanja vanrednog sastanka KMSE, dodaje, prekršen je čak i Poslovnik o radu jer je u jednom od članova izričito navedeno da svaki sastanak mora da bude najavljen na poslednjem održanom.

"Na poslednjem sastanku koji je bio 19. aprila, ni u jednoj rečenici nije najavljena mogućnost da će da se održi neki novi sastanak, osim onog koji je redovan, 3. maja. I ovo sazivanje sastanka KMSE na način koji krši pravilnik procedure rada Komiteta ministara takođe je bila demonstracija sile. Mnoge zemlje ovde u neformalnim razgovorima iskazale su nezadodovoljstvo zbog toga što je data urgencija preko kršenja pravilnika rada samo da bi se zadovoljili nečiji interesi", navodi Đurović.

Đurović vidi dva razloga zašto je aplikacija za članstvo u Savetu Evrope, koju je "Kosovo" podnelo u maju prošle godine, upravo sada ušla u proceduru - prvi je što je počela sednica Parlamentarne skupštine, a drugi je predstojeći sastanak na visokom nivou, Beograda i Prištine u Briselu, 2. maja. 

"Jedan razlog je prolećno zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE). Nikada se nije desilo u istoriji Saveta Evrope da se održava neki vanredni sastanak KMSE u nedelji kada zaseda Parlamentarna skupština. To je presedan. Druga stvar je najavljeni razgovor na visokom nivou 2. maja između predsednika Vučića i Kurtija. Iako smo izneli argumente da upravo taj sastanak treba da se sačeka, da se vidi kakvi će biti rezultati tih razgovora, odnosno da se konačno predstavi nacrt Statuta Zajednice srpskih opština, shvatili smo u neformalnim razgovorima sa predstavnicima određenih zemalja, da je upravo to jedan od razloga za žurbu. Odnosno, uslovljavanje Kurtija da procedura za članstvo Prištine u SE otpočne, da bi se se u Briselu raspravljalo o nacrtu Statuta ZSO", objašnjava Đurović.

Brnabić: EU nikad nije ni htela da se implementira Briselski sporazum

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić poručila je da je izjava nemačkog ambasadora u Prištini Jerna Rodea koji je pozdravio početak procedure za prijem tzv Kosova u Savet Evrope, "samo dokaz da Evropska unija nikada nije htela da implementira Briselski sporazum".

Rode je prethodno na Tviteru naveo da je od danas takozvano Kosovo "bliže evropskoj porodici".

"Nakon prošlonedeljne liberalizacije viza, današnje pokretanje procedure za razmatranje zahteva Kosova za prijem u Savet Evrope dovodi tu zemlju još bliže evropskoj porodici. Nemačka nudi punu podršku u ovom koraku. Moje čestitke svim Kosovarima", napisao je Rode.

On je dodao je da je nastavak implementacije dogovora iz Ohrida, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština "ključan je korak da se ide napred".

"EU je bila posrednik i garant Briselskog sporazuma. Danas, 10 godina kasnije, iako Priština nije implementirala ni slovo iz sporazuma, nagrađena je velikodušno. Čovek ne bi mogao da izmisli ovakve stvari", poručila je Brnabić na Tviteru.

"Kosovo" dodatna vrednost; "Hvala Americi"

Premijer privremenih institucija Prištine Aljbin Kurti izjavio je da je "Kosovo" uspešno prošlo prvu fazu ka članstvu u Savetu Evrope, jer je Komitet ministara država članica te organizacije, sa više od dve trećine potrebnih glasova, podržao prijavu "Kosova" u Savet Evrope.

On je na svom Fejsbuku rekao da je prva faza punopravnog članstva tzv. Kosova u ovoj međunarodnoj organizaciji, kao i da će samoproglašena država biti dodatna vrednost za Savet Evrope.

"Savet Evrope će dobiti dodatnu vrednost u demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava", napisao je Kurti na Fejsbuku.

Ministarka spoljnih poslova privremenih prištinskih institucija Donika Gervala Švarc na Fejsbuku je navela da je za ovu odluku glasalo više od dve trećine članica Komiteta ministara Saveta Evrope.

Ocenila je da ova odluka predstavlja "istorijski korak za Kosovo", možda i, kako je navela, najvažniji od kada je Priština proglasila nezavisnost.

"Ovom odlukom završena je važna faza ka punopravnom članstvu", navela je Gervala, zahvalivši zemljama koje, kako je navela, iako formalno nisu priznale nezavisnost tzv. Kosova, nisu blokirale njegovo članstvo, ne navodeći o kojim državama je reč.

Posebno je zahvalila SAD koje su se, kako je navela, ponovo pokazala kao najvažniji saveznik Prištine i podržala je u dijalogu sa velikim brojem država članica Saveta Evrope.

"Zastava Republike 'Kosovo' uskoro će se ponosno vijoriti u Savetu Evrope. Današnji dan je označio važan korak u procesu ka kome sada idemo. Hvala saveznicima koji nisu glasali samo za Kosovo, već pre svega za demokratiju, slobodu i ljudska prava", poručila je predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani.

Da "Kosovo" ostaje čvrsto povećeno  demokratiji i ljudskim pravima, tvrdi njen šef kabineta Bljerim Velja.

"Dok je Srbija zaglavljena u prošlosti i promoviše šovinističku i hegemonističku politiku. PS. Hvala Dačićevoj prošlonedeljnoj poseti Savetu Evrope koja je dovela do današnjeg glasanja. Odličan posao! Dogodine u Strazburu", provocirao je Velja na svom Tviter nalogu.

Prosleđivanje zahteva "Kosova" za članstvo u PSSE trebalo bi da bude samo prvi korak u dugoj i komplikovanoj proceduri za prijem u ovu organizaciju i ukoliko se čitav proces ne bi ubrzavao to bi moglo da potraje i godinu-dve.

Šef mađarske delegacije u PSSE Nemet Žolt usprotivio se jutros na Birou PSSE pokretanju procedure prijema tzv. Kosova, uz pitanje da li je ovo dobar trenutak za to. Mađarski poslanik pitanje je postavio direktno zameniku generalnog sekretara Saveta Evrope Bjornu Bergeu, uz komentar da je u aktuelnim geopolitičkim okolnostima u Evropi potrebno jedinstvo.

Ukazao je i da bi pokretanje procedure za prijem "Kosova" moglo da izazove da neke države otkažu svoj dolazak na Samit SE u Rejkjaviku, 16. i 17. maja.

Odgovor zamenika generalnog sekretara Bergea je bio da "pitanje 'Kosova' svakako neće biti deo samita, a da njihov zahtev dugo stoji".