Predstavnici parlamentarnih stranaka u Republici Srpskoj potpisali su izjavu o zaštiti imovine, odnosno plan delovanja organa u tom entitetu, rekao je juče predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Predsednik Republike Srpske je istakao da izjava, odnosno plan aktivnosti sadrži 21 zaključak i održava poštovanje Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH, ali i jednako favorizuje prava Srpske dobijena ovim sporazumom.
"Dokument je u suštini ostao isti, kao što je predstavljeno pre nekoliko dana. Sve političke partije koje su prisustvovale prethodnom sastanku, izuzev SDS-a, potpisale su akt. Ovim planom Srpska nesumnjivo ulazi u proces jačanja svojih utvrđenih nadležnosti koje je imala po Dejtonskom sporazumu", rekao je Dodik.
On je dodao i da će na narednoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske, koja bi trebalo da bude održana u sredu 26. aprila, biti upućen poziv sudijama Ustavnog suda BiH iz Republike Srpske da napuste svoje pozicije u tom telu.
Akcije NSRS i Vlade Republike Srpske dolaze kao odgovor na izjavu o budućem delovanju kada je reč o imovini, a koju su potpisali politički predstavnici Bošnjaka.
Stevandić: Sve krize u BiH posledica su kršenja Dejtonskog sporazuma
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić rekao je za RT Balkan da su sve krize u BiH posledica kršenja Dejtonskog sporazuma.
"Sve krize u Bosni i Hercegovini izazvane su kršenjem Dejtonskog sporazuma, koji predviđa postajanje tri konstitutivna naroda i dva entiteta. Sve ostale odluke su nametnute, uključujući i troje stranih sudija Ustavnog suda BiH", rekao je on.
Stevandić je naglasio da su pitanja imovine, ali i međuentitetske linije rešena Dejtonskom sporazumom, kao i da se ta pitanja danas aktuelizuju kako bi se stvorila kriza.
"Potpuno je jasno da oni nemaju drugu mogućnost za izazvanje krize osim ove, iako je ona već rešena dejtonskim sporazumom. Zbog čega bi se uopšte crtala međuentitetska linija ako ona ne razgraničava Federaciju BiH i Republiku Srpsku? Odmah da se zna, to je jedina granična linija u Evropi posle Drugog svetskog rata koja je posledica međunarodnog ugovora i ima svoju međunarodnu verifikaciju", naglašava on.
"Ona je razdvojila ne samo entitete i narode, nego i imovinu. Sa jedne strane pripada RS, sa druge FBiH, a Distrikt Brčko je zajedničko vlasništvo, tj. kondominijum. Koliko je besmislena odluka visokog predstavnika pokazuje činjenica je imovina u Brčkom po zakonima uknjižena kao vlasništvo Brčko Distrikta, a on je po Ustavu zajedničko vlasništvo RS i FBIH. Zamislite sad, Republika Srpska ima zajedničko vlasništvo nad imovinom u Brčkom, a nema vlasništvo nad sopstvenom imovinom u RS! To je takav galimatijas, takav bezobrazluk koji je prevazišao sve moguće pravne, moralne, ljudske i božje zakone", rekao je Stevandić.
On dodaje da Republika Srpska ne može da "ostane u poniznom položaju i prihvati tu vrstu nepravde", kao i da je ona po Dejtonskom sporazumu subjekt, a ne objekt o kome drugi donose odluke.
"Mi branimo ono što je naše, nemamo aspiraciju na imovinu FBiH i nemamo nameru da tražimo nešto što nam ne pripada, ali imamo nameru da sačuvamo ono što je naše. U ovo vreme kada su u sunovratu svi civilizacijski i demokratski procesi, kao i pravne norme koje se najviše krše u EU, ne možemo da dozvolimo da budemo žrtva i da se nad nama pravi još lošija geopolitička slika nego što je to bilo u prethodnih 20 godina. Ništa se nije primenilo, ni u Dejtonu, ni u aneksima što bi nama osporilo da samostalno donosimo odluke kao subjekt u BiH i da zadržimo svoju vrstu suvereniteta", zaključuje Stevandić.
Kozomara: Odnosi RS i FBiH u krizi, američka ambasada doliva ulje na vatru
Odnosi između Republike Srpske i Federacije BiH odavno nisu bili ovoliko loši, a okidač za to je pitanje imovine RS, smatra politički analitičar Anđelko Kozomara.
"Odnosi između Republike Srpske i Federacije BiH odavno nisu bili ovako zategnuti kao poslednjih dana i meseci, kada su u Federacije i Ustavnog suda odlučili da pokrenu pitanje državne imovine. Pitanje imovine je rešeno Dejtonom i Ustavom BiH, međutim, u Sarajevu su odlučili da i pored toga pokušaju da razvlaste RS", kaže on za RT Balkan.
"Odnosi u BiH su vrlo komplikovani i prete da eskaliraju do sukoba, ali verujem da do njega verovatno neće doći zbog prisustva NATO vojnika. Dodatno ulje na vatru doliva ambasador SAD u Sarajevu Majkl Marfi koji svaki dan deli lekcije Srbima i rukovodstvu RS i pretvara se da je on 'zaštitnik mira'. On se ponaša krajnje nediplomatski i ne pamtim da je Amerika imala takvog ambasadora", dodaje naš sagovornik.
Američka ambasada reagovala je i na poslednje izjave predsednik Dodika da će Srbija i Srpska biti jednog dana jedna država, navodeći da Srpska ne postoji izvan BiH i da će u suprotnom SAD štiti suverenitet, teritorijalni integritet i multietničnost BiH.
"Evo činjenica: Republika Srpska je entitet u BiH. Ona ne postoji izvan Bosne i Hercegovine, a prema Ustavu BiH, ni entitet niti bilo koja druga administrativna jedinica nižeg nivoa nema pravo na otcepljenje ili ujedinjenje s drugom državom", naveli su iz Ambasade SAD na Tviteru.
Kozomara dodaje da je Dodik pokrenuo i pitanje sudija Ustavnog suda, koji je prethodnih godina često kritikovao.
"Prema statutu tog suda, ukoliko dvojica sudija iz redova jednog naroda nisu imenovana, on ne može da funkcioniše. Jedan srpski sudija je prošle godine otišao u penziju zato što je ispunio starosnu granicu za to, a sada će od drugog, Zlatka Kneževića, biti zatraženo da podnese ostavku", naglašava on.
Ustavni sud BiH čini devet sudija, od kojih po dva dolaze iz redova tri konstitutivna naroda, dok su troje sudija stranci. Predstavnike hrvatskog i bošnjačkog naroda bira Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH, predstavnike srpskog naroda bira NSRS, dok strane sudije predlaže predsednik Evropskog suda za ljudska prava.
Kozomara navodi i da su Srbi u BiH razočarani svojim koalicionim partnerima u državnoj vlasti iz tzv. partija osmorke, za koje kaže da vode istu politiku kao njihov prethodnik Bakir Izetbegović.
Šmit: Pitanje imovine nije rešeno u Dejtonu
Visoki predstavnik Kristijan Šmit, koga Republika Srpska ne priznaje, poručio je danas da "pitanje imovine nije rešeno u Dejtonu", kao i da ono "tek treba da se reši".
"Zato je zaključak jednostavan: političari u BiH radite svoj posao! Kada je u pitanju proces kako doći do rešenja, potrebni su nam tehnički i pravni razgovori koji vode do prihvatljivog i održivog rešenja pitanja raspodele imovine između države, entiteta, Distrikta Brčko, kantona i opština", rekao je on.
Njemu je ubrzo odgovorio predsednik NSRS Nenad Stevandić, koji je rekao da Republika Srpska njega "ne priznaje", kao i da mu "ne treba davati toliko značaja".
"Njegove implikacije treba da komentarišu kolege iz FBiH koje ga priznaju za visokog predstavnika i koji se danas okupljaju na velikim demonstracijama ispred zgrade OHR-a u Sarajevu", poručio je Stevandić.
Kozomara navodi da mnogi u Sarajevu tvrde da imovina ne pripada entitetima, već državnim vlastima, ali da se niko od njih ne poziva na Dejtonski sporazum i ne navodi u kom njegovom članu je to pitanje rešeno.