Muka od februara do oktobra: Kako se odbraniti od alergija na polen

Vrlo visoka zasićenost vazduha polenom danas je zabeležena u Bečeju i Subotici, dok je u Beogradu, Pančevu, Nišu, Zaječaru, Čačku i drugim gradovima Srbije, ona umereno visoka.

Najveći problem trenutno prave alergeni drveća (četinari, breza, hrast, jasen, dud, orah), trava i korova (bokvice, kiselice, kopriva, konoplja).

Ivana Vračar iz Udruženja pacijenata "Pobedimo astmu i alergije" za RT Balkan kaže da se o alergijama najviše priča u proleće, kada krene cvetanje biljaka. 

"Alergije su zdravstveni problem broj jedan u svetu. U pitanju je jako širok pojam i ima ih tokom cele godine u zavisnosti da li se imunološka reakcija javlja na lekove, nutritivne namirnice, sunce, grinje u prašini itd. Mnogo ljudi je pogođeno tim problemom, međutim statistika je problematična jer se broj ljudi koji imaju teškoće s alergijama iz dana u dan povećava", navodi ona.

Zvaničan podatak SZO pokazuje da 25 odsto svetske populacije ima problem sa alergijama, a da je oko 40 odsto svetske populacije podložno alergijama.

"Ako se nešto ne preduzme, očekuje se da u narednih 10 godina ta brojka dostigne 50 procenata", navodi ona.

Ljudi alergični na polen prve teškoće sa otežanim disanjem, nadraženim sluznicama nosa i svrabom očiju, osećaju već u februaru, kada počinje cvetanje, prvo drveća i žbunja, pa trava, i na kraju korova.

"Drveće počinje cvetanje u februaru i maksimum u vidu koncentracije polena u vazduhu osetimo tokom sredine aprile. Breza je, na primer, izuzetno jak alergen. Početkom maja počinje cvetanje trave i svoj maksimum ostvaruje tokom maja i juna. Za njih je karakteristično da su simptomi najslabije izraženi, ali najveći broj ljudi reaguju na polen trava. Velike tegobe prave korovi, koji počinju da cvetaju krajem maja i traju sve do oktobra. Ambrozija je aktuelna početkom jula i maksimum uticaja ima krajem avgusta i početkom septembra. Primetno je da sve više građana reaguje na ambroziju", objasnila nam je Ivana, koja od ranog detinjstva, odnosno već 30 godina, kuburi sa alergija i astmom. 

Simptomi koji ukazuju na prisustvo alergija u organizmu su curenje i svrab nosa, očiju, problemi na sluzokoži i koži, oticanja, ekcemi, otežano disanje, kijavica, kašalj, promuklost, mučnina, glavobolja itd.

"Problemi su brojni i slični su kao u slučaju prehlade, samo se kod ovog, kao poslednje razvija astma, vrlo ozbiljno oboljenje. Lečenje se sprovodi medikamentima, različitim antihistaminicima, terapijom desenzibilizacije, kvantnom medicinom itd.", navodi ona i dodaje da preventiva može da mnogo da olakša simptome.

Prevencija najbitnija

Ono što je u njenom slučaju urodilo plodom, jeste detoksikacija organizma i promena ishrane.

"Izbacite teže varljive namirnice, hleb, testa, mleko, jaja, šećer i gazirane sokove, jer ukoliko nam je varenje olakšano, lakše je i organizmu da proizvodi jače i zdravije ćelije imuniteta. Kada sam korigovala ishranu, bukvalno sam u roku od 10 dana osetila olakšanje, čak i u slučaju atopijskog dermatitisa", objašnjava sagovornica RT Balkana.

Savetuje da je neophodan kvalitetan san, unos dovoljne količine vode, voća i povrća.

"Važno je izbegavati zadimljene prostorije i one gde su prisutni jaki mirisi, parfemi, jaka sredstva za čišćenje. Ne šetati kada su dani vetroviti a koncentracija alergena najveća, nego pre ili posle kiše kada je ona najmanja, a dobro bi bilo i nabaviti prečišćivače vazduha i vode", podvlači ona.

Kada su u pitanju lekovi, iz iskustva napominje da oni samo ublažavaju simptome, te da često i ne reaguju kada se alergija već javila.

"Trebalo bi početi makar dve nedelje pre pojave simptoma. Alergije su stvar reakcije imuniteta na alergen iz našeg okruženja sa kojim telo dolazi u kontakt, pa se dešava da mi krećemo da jačamo imunitet, što je velika greška jer tako samo pojačavamo simptome", napominje ona. 

Ni alergolozi nemaju odgovor na pitanje:"Zašto?"

Alergolog Vojislav Đurić iz Klinike za alergologiju i imunologiju KCS za RT Balkan potvrđuje da su alergijske reakcije sve češće.

Faktori rizika se dovode u vezu sa pušenjem, gojaznošću, genetikom, dodaje alergolog, a kao rešenje navodi imunoterapiju gde se pacijentu daje mala doza alergena, koja se vremenom povećava.

"Vakcina se s početka daje 12 puta nedeljno, pa na 6 meseci, da bi se završila posle tri do četiri godine. Imamo i sublingvalnu imunoterapiju, odnosno kapljice koje se stavljaju pod jezik, prvo 45 dana, a potom dva puta nedeljno u trajanju do godine", kaže dr Đurić.

Navodi da nije siguran zašto su alergije sve prisutnije, ali je pretpostavka da je današnji čovek navikao na sterilno i čisto, da nema mnogo dodira sa virusima, bakterijama i drugim patogenim organizmima.

"Sve manje smo u prirodi, za razliku od naših predaka koji su boravili sa životinjama, obrađivali zemlju, jeli neprskano i tako imali ojačan imuni sistem. Mi ne znamo zašto dolazi do nastanka alergija, a nema ni pravila da li će se prvi put javiti u četvrtoj ili 44. godini života. Jedno je sigurno, one nisu toliko opasne po zdravlje", zaključuje.