Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) usvojio je izveštaj i kompromisne amandmane na izveštaj o Srbiji izvestioca EP za Srbiju Vladimira Bilčika sa 43 glasa "za", šest "protiv" i pet "uzdržanih". U izveštaju se, između ostalog, Srbija poziva da se uskladi sa odlukom Saveta o obustavljanju radiodifuznih aktivnosti RT Balkan i Sputnjika.
U izveštaju se osuđuje otvaranje kancelarije RT u Beogradu i pokretanje onlajn-servisa vesti na srpskom jeziku, pozivaju se srpske vlasti da se suprotstave hibridnim pretnjama i usklade sa odlukom Saveta o obustavljanju radiodifuznih aktivnosti RT Balkan i Sputnjika u okviru borbe protiv dezinformacija.
U izveštaju se izražava zabrinutost zbog zakasnele implementacije medijske strategije i akcionog plana i poziva vlada da poveća transparentnost vlasništva i finansiranja medija i osigura nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
"EP žali zbog činjenice da je REM dodelio četiri nacionalne frekvencije kanalima koji su u prošlosti kršili novinarske standarde i poziva na dodelu pete frekvencije, kroz transparentan i nepristrasan proces", dodaje se u izveštaju.
Usvojen je i amandman kojim se izražava žaljenje zbog i dalje niskog nivoa usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU, posebno u kontekstu rata u Ukrajini i podvlači činjenica da Srbija, kao zemlja kandidat, mora da se pridržava principa i politike EU.
"Primećuje se usklađivanje Srbije sa EU u glasanju za relevantne rezolucije Generalne skupštine UN i suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava. Međutim, EP izražava žaljenje zbog činjenice da Srbija dosledno nije uspevala da se uskladi s restriktivnim merama EU protiv Rusije, kao i zbog bliskih odnosa Srbije s Rusijom", piše u izveštaju.
Takođe, konstatuje se da su ključne komponente srpske spoljne politike u direktnoj suprotnosti sa stavovima EU, uključujući potpisivanje sporazuma kojima se utvrđuju zajednički spoljnopolitički prioriteti Srbije i Rusije za period 2023–2024. i sastanke s visokim zvaničnicima iz Rusije koji se nalaze na listi sankcija EU.
Uz informaciju da je njegov izveštaj o Srbiji za 2022. usvojen, Bilčik je na Tviteru objavio i da će plenarna debata Evropskog parlamenta u Strazburu o Srbiji biti održana 9. maja.
"Plenarna debata o Srbiji će se održati 9. maja u Strazburu, a konačno glasanje 10. maja. Bila mi je čast da tokom ovog mandata služim kao izvestilac EP za Srbiju", naveo je Bilčik.
Usvojen i izveštaj o tzv. Kosovu
Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio je i izveštaj o tzv. Kosovu izvestioca EP za "Kosovo" Viole fon Kramon sa 44 glasa "za", osam "protiv" i tri "uzdržana", a i o njemu će se glasati na predstojećoj plenarnoj debati u Strazburu.
Priština je pohvaljena za napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i za upravljanje migracijama i usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, navodi se u saopštenju EP.
Prema izveštaju, tempo pristupnog procesa tzv. Kosova u EU zavisi od normalizacije odnosa sa Srbijom, a poslanici su pozvali vladu u Prištini i predstavnike kosovskih Srba da se obavežu na iskren dijalog radi povećanja međusobnog poverenja.
Izveštaj izražava i zabrinutost zbog neefikasnog pravosuđa na tzv. Kosovu, te poziva da se zaštite nezavisnost, efikasnost i integritet pravosudnog sistema, kao i da se unapredi saradnja sa civilnim društvom pri donošenju odluka i spreče kažnjavanja novinara i aktivista.
"Nadam se da će Ohridski sporazum i sprovođenje svih prethodnih sporazuma u dijalogu Beograda i Prištine doneti korist Kosovu i doprineti normalizaciji odnosa sa Srbijom", rekla je Fon Kramonova.
Evropski parlament pripremio je, pored izveštaja o Srbiji i tzv. Kosovu, izveštaje o drugim zemljama Zapadnog Balkana, i oni će sredinom maja dobiti svoju finalnu formu za svaku zemlju za 2023. godinu, nakon plenarne sednice EP.
Ovi izveštaji imaju samo konsultativnu ulogu i nisu pravno obavezujući ni za zemlje članice, niti za ostale evropske institucije.