Srbi došli do svoje Šindlerove liste: Spisak Diane Budisavljević izložen u Narodnom muzeju

Spisak sa podacima oko 5.800 srpske dece spasene iz ustaških logora Nezavisne Države Hrvatske biće izložen narednih deset dana u Narodnom muzeju Srbije, najavio je direktor Muzeja žrtva genocida Dejan Ristić.

Dejan Ristić je na konferenciji za novinare u Narodnom muzeju Srbije istakao da je spisak dece koju je spasila Diana Budisavljević sa svojim saradnicima autentičan dokument iz 1942. godine i "jedno od najznačajnijih otkrića u srpskoj istoriografiji poslednjih decenija u kontekstu Drugog svetskog rata".

"Sadrži sve relevantne lične podatke koji omogućavaju da tadašnja deca, sada sede starine, odnosno njihovi srodnici i potomci, mogu doći do saznanja o stvarnom identitetu", napomenuo je Ristić.

Prema njegovim rečima, spisak sadrži redni broj, ime i prezime deteta, ime oca i majke, mesto rođenja, datum i naziv ustaškog logora smrti iz koga je spaseno, kao i procenu starosne dobi i podatke kome je dete dato na usvajanje i hraniteljstvo.

Ristić je istakao da se Muzeju žrtava genocida od petka, kada su objavili da poseduju do tada nepoznati spisak, javio veliki broj srodnika i potomaka sa molbom da izvrše uvid u spisak.

"Javio se i izuzetno veliki broj institucija iz sveta čestitajući na epohalnom otkriću. S pravom stručnjaci izveštavaju da je eksplodirala istoriografska bomba i da su Srbi konačno došli do svoje Šindlerove liste", napomenuo je Ristić.

Direktor Muzeja žrtva genocida je istakao da ta ustanova neće prestati da traga za važnim istorijskim dokumentima o žrtvama genocida koji je počinila NDH.

Ristić se zahvalio najvišim državnim organima Srbije što su pružili neophodnu podršku da Muzej dođe ne samo do spiska Budisavljević, nego i do drugih dokumenata koji omogućavaju da se upotpune saznanja o stradanju Srba tokom Drugog svetskog rata.

Spisak je digitalizovan i dostupan građanima

Spisak Diane Budisavljević je digitalizovan i zainteresovani građani mogu koristiti njegove podatke zahvaljujući digitalnoj kopiji ili putem mejla ili telefona, dok će original biti davan isključivo u opravdane svrhe, napomenuo je Ristić.

Prema njegovim rečima, Muzej je došao u posed spiska prošle godine, izvršene su analize autentičnosti i odlučeno je da bude predstavljen javnosti nedavno povodom Dana Muzeja.

Ristić je napomenuo da je teško reći koliko je još bilo dečjih imena, pošto je kartoteka Diane Budisavljević otuđena u prvim danima nakon rata i još nije pronađena.

"Spisak sadrži identične podatke kao i kartoteka. Ona je preuzimala podatke iz ovog spiska za svoju kartoteku i to je ono što je njegova najveća vrednost, osim činjenice da je potpuno autentičan. Nastao je pre nastanka kartoteke", rekao je Ristić.

Naušnice i krstić

Ristić kaže da uz ovaj spisak postoji još jedan artefakt, koji ovaj put nije izložen jer mora proći restauraciju i konzervaciju.

"U jednom malom papirnatom zavežljaju spajalicom je bio prikačen mali predmet – dečje naušnice. Kada otvorite zavežljaj, na njemu je istim rukopisom kojim je popunjavan spisak napisano: Radmila Radonjić, 8. septembar 1942. Naušnice. I krstić", objasnio je Ristić.

Devojčica se nalazi u spisku Budisavljević i spasena je 18. avgusta 1942. iz logora u Staroj Gradišci, dodao je Ristić.

"Kao i značajan broj dece, bila je u tako lošem zdravstvenom stanju usled posledica torture i izgladnjivanja da joj nije bilo spasa i preminula je posle nekoliko dana", rekao je Ristić.

Direktorka Narodnog muzeja Srbije Bojana Borić Brešković ocenila je da je spisak "epohalno otkriće Muzeja žrtava genocida", čija je vrednost u nemerljivom istorijskom, kulturnom i duboko čovečnom doprinosu kulturi sećanja.

Ističe da je spisak autentičan dokument, prvorazredan istorijski izvor i svedočanstvo od neizmerne vrednosti.