RT Balkan analiza: Da li je Grčka najslabija karika među članicama EU koje ne priznaju "Kosovo"?

Glasanje u Komitetu ministara Saveta Evrope o tome da se zahtev Prištine za članstvo u ovoj instituciji prosledi Parlamentarnoj skupštini SE izazvao je burne reakcije u srpskoj javnosti i među zvaničnicima u Beogradu, a najavljena je i promena u spoljnoj politici Srbije. 

"Nema bolje prilike od ovakve da se pokaže s kim možete da računate kao sa saveznikom", rekao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić za televiziju "Kurir", najavljujući da će spoljna politika Srbije "sigurno doživeti neke korekcije kad je reč o pojedinim državama", koje "ne uvažavaju naše interese po pitanju od najvećeg značaja za nas, nego očigledno vode računa o nečijim drugim interesima".

On je dodao da je glasanje u SE bilo odgovor na pitanje ko Srbiju stvarno smatra za prijatelja, a ko je to samo na rečima.

Neki su Dačićevu diplomatsku gorčinu shvatili kao prst uperen pre svega u Grčku, jednu od pet zemalja EU koje ne priznaju "Kosovo", a koja je na glasanju u SE bila uzdržana. 

Anglosaksonski faktor

Sa žaljenjem konstatujemo da je Grčka takvim neočekivanim postupkom dovela do izvesnog zahlađenja u odnosima dve veoma bliske i tradicionalno prijateljske zemlje, kaže nekadašnji jugoslovenski ambasador u Grčkoj Dragomir Vučićević za RT Balkan. 

"Stiče se utisak da taj postupak ne odobrava ni dobar deo grčke javnosti, smatrajući da je grčka vlada, zapostavljajući svoj nacionalne interese, postupila pod pritiskom američke i briselske administracije, u njihovom nastojanju da nametnu rešenje pitanja 'Kosova' po njihovim pravilima, radi konačnog ostvarivanja ciljeva koje su imali u vidu tokom pokretanja agresije NATO pakta na Jugoslaviju 1999. godine", kaže Vučićević.

Za neke neočekivan, a za druge ne toliko iznenađujući postupak Atine, s obzirom na obaveze prema "zapadnim partnerima". 

Dušan Ilić sa Instituta za evropske studije ističe da ne treba zaboraviti anglosaksonski faktor koji je, kako navodi, stvorio savremenu Grčku 1829. godine. Dodaje da je Grčka ostala u anglosferi naredna dva veka, s tim što je Velika Britanija posle Drugog svetskog rata "prepustila palicu SAD". 

"Grčka je kao članica NATO pakta zavisna od SAD. Međutim, imajući u vidu skorašnji vojni sporazum sa Francuskom u kontekstu grčko-turskih tenzija, ona ima određenih obaveza i prema EU i prema Francuskoj kao vojnom faktoru u EU, ali i prema nemačkim kreditorima", podseća Ilić za RT Balkan. 

On smatra da grčko-albanski odnosi nisu dovoljno ispraćeni u Srbiji, te da ih simplifikujemo i uglavnom svodimo na zajedničku (srpsku i grčku) "bojazan od stvaranja nekakve Velike Albanije, koja se de fakto stvara samo na teritoriji Srbije, ali ne i na teritoriji Grčke".

"Mi mislimo da je Grčka apriori antialbanski nastrojena, što nije slučaj u svakodnevnom političkom životu", navodi Ilić.

Damoklov mač iznad Atine

Iako je naknadna pamet omražena, ne može da se porekne da su se mnogima palile crvene lampice još prilikom otvaranja trgovinske kancelarije Prištine u Grčkoj, ili poseta na ministarskom nivou između Grčke i tzv. Kosova. 

Ni to nije tako iznenađujuće, smatra Ilić, budući da u Grčkoj živi bar nominalno 600.000 državljana Albanije, koji su "trbuhom za kruhom došli tu na privremeni rad, a onda trajno ostali".

On podseća i da deo grčkih političkih elita vuče poreklo od suliota, Albanaca pravoslavne vere koji su se asimilovali u grčku naciju još u 19. veku.

"Ne treba zaboraviti na faktor Fanara, odnosno Carigradske patrijaršije, koja je po svemu sudeći i po svim postupcima proteklih godina, direktna ispostava zapadnih sila. Tako da Grčka upravlja svoje nacionalne interese pokušavajući da ih uklopi u geopolitički kontekst i pokušavajući da izbegne sukob sa drugom članicom NATO pakta – Turskom, koji zaista već više godina visi kao Damoklov mač iznad Atine", kaže Ilić. 

Dodaje da Grci nisu još uvek toliko blizu finalnom činu priznavanja tzv. Kosova, s obzirom da imaju svoje nacionalne interese pre svega na Kipru, koji bi, kako navodi, bili potpuno ugroženi na taj način.

Najslabija karika

S obzirom na to da procedura za ulazak u Savet Evrope može da traje i do dve godine, izgleda da će biti dovoljno vremena da se pokaže, da parafraziramo ministra spoljnih poslova, ko je u diplomatiji vera, a ko nevera.

Tačnije, da li će se lanac od pet nepriznavača tzv. Kosova u EU raspasti i da li će baš Grčka biti "najslabija karika" koja će do toga dovesti. 

"Ostaje izvesna nada da će vlada Grčke do konačnog glasanja na Skupštini SE preispitati svoj konačan stav, pokazati više razumevanja za interese Srbije i postupiti u skladu sa tradicionalnim prijateljstvom Grčke i Srbije", navodi Vučićević. 

On dodaje da bi bilo teško očekivati da grčka vlada fundamentalno promeni svoj stav u smislu priznavanja "Kosova", ali se može očekivati da zadrže "neki takav polujasan stav".

U međuvremenu se oglasila i grčka opoziciona Siriza, koja je osudila potez Micotakisove vlade, upozoravajući da tim postupkom dolazi do raskida odnosa Srbije i Grčke "zbog signala iz Vašingtona", prenela je "Politika". 

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije izlilo je u tvitu svoju zahvalnost Ciprasu i Sirizi, a takve izjave raspirile su srpsku nacionalnu maštu i verovanje da bi sve bilo drugačije kad bi vlast i opozicija u Grčkoj zamenile mesta.

Međutim, to nije tako bitno, ocenjuje Ilić. 

"To su određeni procesi koji su dugoročni i koje je Grčka praktično zacrtala, odnosno koje su joj zacrtale sile koje su je stvarale", kaže naš sagovornik.

Zbog svega navedenog, vrlo je moguće da Grčka učini de fakto priznanje tzv. Kosova i da podigne diplomatske odnose sa takozvanom državom Kosovo na viši nivo, npr. otvarajući specijalna izaslanstva, dodaje Ilić. 

"Ali pretpostavljam da u ovom trenutku i narednih nekoliko godina, dok god je ovakva situacija visokih tenzija sa Turskom, da ne bi trebalo da očekujemo eksplicitno priznanje. Mada ništa nije isključeno, imajući u vidu i promenjeni položaj Turske u sukobu na istoku Evrope, tako da u tom kontekstu vrlo je moguće da pokrovitelji Grčke od nje budu eksplicitno tražili da se i na taj način odredi prema nezavisnosti tzv. Kosova", zaključuje Ilić. 

Bez odgovora u Delfima

Srpska diplomatija najavila je gotovo apsolutni reciprocitet u budućim odnosima sa prijateljima koji su je razočarali.

Prvi korak napravila je premijerka Ana Brnabić koja je odustala od učešća na Ekonomskom forumu u Delfima, mada bi čuveno stecište grčkih proročica možda imalo odgovor na pitanje hoće li se reciprocitet isplatiti. 

Nakon toga stigla je i vest, koju je preneo grčki list "Katimerini", da su srpske specijalne snage odustale od učešća u multinacionalnoj vojnoj vežbi "Orion 23".

U pitanju je najveća vojna vežba Francuske u poslednjim decenijama koja se realizuje sa saveznicima iz NATO-a, uključujući i Grčku.

Srpska strana ranije je potvrdila učešće u jednom delu aktivnosti koje se odvijaju u saradnji sa Generalštabom nacionalne odbrane Grčke, ali to je bilo pre nego što je "odnose Beograda i Atine zahvatio mraz, što je obrnuto proporcionalno nastupajućem proleću", poetično je sumirao "Katimerini". 

Naš sagovornik, ipak, ne vidi priliku za primenu obećanog reciprociteta, bar kada je Grčka u pitanju. 

Ilić navodi kao primer to što je Republika Srbija priznala grčku nacionalnu manjinu na svojoj teritoriji, dok Grčka Republika "nije, niti će ikada priznati srpsku nacionalnu manjinu na svojoj teritoriji". 

"Reciprocitet nije poštovan ni na drugim poljima, tako da ne vidim prostor za njegovo ispoljavanje osim nekih radikalnijih poteza, ali njih je teško očekivati, imajući u vidu da Grčka ipak formalno nije priznala 'Kosovo'. Tako da nismo baš u nekoj najboljoj poziciji prema Grčkoj", objašnjava.

Ilić ukazuje da bi blizu statusa najslabije karike među nepriznavačima "Kosova" mogla da bude i Rumunija, s obzirom da je ona geopolitički mnogo važnija u kontekstu rata na istoku Evrope, kao i da je "imala svog udela u kosovskim takozvanim evrointegracijama".

"Takođe, Rumunija je glavni saveznik SAD, pored Poljske, u njihovom pohodu na Istok, tako da me ne bi iznenadilo da Rumunija preuzme palicu i postane ta najslabija karika. Svakako se najmanje očekuje od Španije i Kipra da to učine", zaključuje Ilić.