Kada se pokrene "Amber alert", svi mediji, televizije, radio stanice i portali biće u obavezi da obustave program i da objave detalje o nestalom detetu. Mobilni operateri slaće SMS i MMS sa podacima, a detalji o nestalim mališanima naći će se na bilbordima, putevima Srbije, benzinskim pumpama, tržnim centrima ali i bankomatima, navodi za RT Balkan osnivač Fondacije Tijana Jurić i direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić.
"'Amber alert' je sistem obaveštavanja javnosti o nestanku dece, a brzo i efikasno obaveštavanje javnosti pokazalo se izuzetno efektno u zemljama gde on već postoji", poručuje Jurić.
Naravno, nije svaki nestanak onaj za koji će se podizati ovaj "alarm", ali se na modelima primene još uvek radi.
"Tim koji radi na implementaciji samog sistema trenutno se bavi kriterijumima za pokretanje sistema, jer sistem se neće pokretati za svaki nestanak, već kada stručnjaci procene da je dete u životnoj opasnosti. Kada se to desi, sistem pokreće policija ili tužilaštvo, još uvek se ne zna ko tačno i upravo to je jedna od dilema. Kada se pokrene "Amber alert", svi mediji: od televizija, preko radija do portala biće u obavezi da obustave program i objave detalje o nestalom detetu, takođe, mobilni operateri slaće SMS i MMS sa podacima, a detalji o nestalom mališanu naći će se i na bilbordima, saobraćajnicama "Puteva Srbije", benzinskim pumpama, tržnim centrima ali i bankomatima, kao i sva mesta gde je velika frekvencija ljudi", ističe Jurić.
"Kao država, uključujemo se u potragu za jednim detetom, a brzo širenje informacija dalo je izuzetne rezultate u zemljama gde ovaj sistem postoji", ukazuje naš sagovornik.
Šta je hitan slučaj i kada se pokreće alarm?
U Srbiji u 2022. prijavljen je nestanak 1.523 maloletna lica, a 1.518 je pronađeno - petoro dece nije pronađeno do kraja 2022. godine. Jurić navodi da će se "Amber alert" aktivirati po strogim uslovima, čak i kada se sumnja da je dete oteo roditelj ili ima suicidne namere.
"Postoje određeni kriterijumi koji treba da se ispune: zavisi koliko je dete staro, da li je već odlazilo od kuće, da li se pouzdano zna da je dete žrtva otmice ili mu je neophodan medikament da nastavi normalno da živi, ili da je, recimo, dete ostavilo oproštajnu poruku, kao i da li postoji mogućnost da je jedan od roditelja oteo dete, koje mora da primi terapiju od koje mu zavisi život...", objašnjava naš sagovornik.
Navedeni su samo pojedini kriterijumi, na njima se još uvek radi, a prema Jurićevim rečima: "Stručni ljudi iz policije i tužilaštva su oni koji će uraditi procenu da bi se sistem pokrenuo".
Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić je potpisao dokument kojim je naložio timu da do 1. novembra obave sve pripreme za primenu "Amber alerta" u Srbiji, a mi smo upitali Jurića da li postoji mogućnost da se ovaj sistem uvede ranije.
Naredni sastanak tima za primenu, kako kaže naš sagovornik, očekuje se nakon prvomajskih praznika.
"Ukoliko ne bude potrebe za izmenama zakona ili nekih članova zakone neće biti razloga da se 'Amber alert' ne uvede i ranije. Lično, biću veoma zadovoljan da se on uvede i do 1. novembra, kako je ministar Gašić potpisao i to će biti, obzirom na to da čekamo od 2015. godine, dobar datum da se počne sa primenom", navodi Jurić.
Građani i institucije u borbi za svako dete
Osam godina Igor Jurić ukazuje na važnosti ovakvog sistema za Srbiju, a uvođenje "Amber alerta" vidi kao veliku pobedu, pre svega zbog mališana koji su stradali nakon otmice.
"Reći ću, pre svega, da je ovo velika pobeda: dece koja su stradala nakon otmice, to je, takođe, pobeda dece za kojom se još uvek traga, to je pobeda i dece koja su preživela otmice, znamo ih, a ta deca su preživela ogromne strahote jer nismo uspeli da ih spasimo na vreme", ističe Jurić i dodaje:
"Ovo je pobeda i svih građana Srbije. Mi smo, kao organizacija organizovali tri velike kampanje, u dve smo, dosad izborili pobedu sa građanima, ovo je treća. Ovo je dokaz da građani imaju moć, ali je važno ubediti ih da nema izmicanja, da se neće odustati, kao i da im se jasno stavi do znanja koji su benefiti za koje se bore. Trebalo je zaista puno strpljenja i rada, ali kada su ljudi istrajni rezultat ne može da izostane", ukazuje sagovornik RT Balkan.
Biće ovo pobeda i državnih institucija, kaže Jurić, jer je napokon shvaćena važnost uvođenja "Amber alerta" u Srbiji.
"Mislim da je ovog puta i pobeda institucija, zato što su, ipak, nadležni napokon shvatili važnost uvođenja ovakvog sistema, bez obzira što se dugo čekalo. Želim da zahvalim ljudima koji su sada došli i smogli snage da, bez obzira na neke pritiske, ovu stvar podrže i dovedu do kraja", poručuje direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu.
Ime sistema odrediće građani
Reč "Amber" predstavlja akronim za America's Missing: Broadcast Emergency Response. Upozorenje je imenovano po devetogodišnjoj devojčici Amber Hagerman koja je oteta i ubijena u Arlingtonu u Teksasu 1996. godine. Ime nije isto u svim zemljama, pa se tako ovaj sistem u Gruziji naziva "Levijev poziv" u znak sećanja na Levija Fradija, na Havijima "Mejli Amber alert" u znak sećanja na Mejli Gilbert, u Arkanzasu "Morgan Nik Amber alert" u znak sećanja na Morgana Nika, u Juti "Rejčel alert" u znak sećanja na Rejčel Ranijan.
Kako kaže, bilo je želje nekih članova tima da sistem dobije ime "Tijana alert", prema tragično nastradaloj kćerki Igora Jurića, ali porodica to nije prihvatila.
"Ona jeste, što se nas kao porodice tiče, motiv da sistem zaživi, ali ne želimo da po njoj dobije ime i to nije bila ideja", objašnjava Jurić i dodaje da će tim, najverovatnije, napraviti konkurs, gde će građani Srbije odlučiti o imenu, te se možda, odluče za neko novo, a možda ostane i izvorno "Amber alert".
Bilo kako bilo, navodi Jurić, ime nije od presudnog značaja, već primena sistema koja spašava živote.
Za implementaciju sistema izuzetno su zainteresovane BiH i Crna Gora, koje kako objašnjava Jurić, pretpostavlja, čekaju njegovu primenu u Srbiji, kako bi poučene našim primerom, mogla efikasnije da pristupe radu.
Kako objašnjava naš sagovornik, izuzetno je značajno da se sistem uvede u čitavom regionu, jer bi onda, kada se aktivira u jednoj zemlji, bio vidljiv i u drugim zemljama. Takav način rada omogućio bi mnogo veću efikasnost.