Nacionalna sramota ili nož u leđa Srbiji: Ko će u Crnoj Gori prati obraz zbog glasa tzv. Kosovu u SE

Ne znam kada će se pitanje 'Kosova' naći na dnevnom redu Skupštine Saveta Evrope, ali kad god to bude, ukoliko budem deo crnogorske delegacije glasaću protiv prijema 'Kosova', kaže za RT Balkan Maja Vukićević, šefica Stalne misije Skupštine CG u PSSE

Kada su u novembru 2015. godine, na zasedanju Generalne skupštine UNESKO-a u Parizu, predstavnici Crne Gore glasali za prijem "Kosova" u ovu organizaciju UN, neki od delegata zaplakali su u sali, javili su tada mediji. Ovo što zbog činjenice da je Crna Gora glasala da se briga o srpskom verskom i kulturnom nasleđu Srbije na Kosovu i Metohiji prepusti onima koji su to nasleđe godinama i decenijama, zdušno i sa strašću uništavali, i dalje uništavaju, što zbog pobede Srbije, pobede pravde nad nepravdom.

Podsetimo, slavni srpski i svetski režiser Emir Kusturica rekao je te 2015. godine, komentarišući odluku UNESKO-a da ne primi "Kosovo", uprkos glasu Crne Gore, da je to "reakcija novog svetskog poretka, dobra reakcija", da su "donedavno u svetu žmirili kada su vandali rušili bogomolje" ali da se "svet,  u međuvremenu, izgleda promenio".

Promenio se svet, da li se u međuvremenu promenila i Crna Gora?

Osam godina kasnije, pre nekoliko dana, kada je Crna Gora glasala za prijem "Kosova" u Savet Evrope, u sali niko nije zaplakao. Ili barem, mediji nisu javili. Jedini koji su tog dana imali razloga da plaču, čini se, bili su oni u Crnoj Gori koji su 30. avgusta 2020. i 2. aprila ove godine glasali protiv Mila Đukanovića i koji su bili uvereni da su njihovi glasovi u ta dva dana bili dovoljni da Crna Gora više nikad ne uradi ono što uradila 2015. godine. Ni 2015, ni sedam godina ranije, kada je Vlada u Podgorici priznala tzv. nezavisno Kosovo.

Omča oko vrata

Jovan Markuš, bivši gradonačelnik Cetinja, čovek čiji koreni u ovom gradu sežu vek i po unazad, koji za sebe na sred Cetinja kaže da je Crnogorac kao državljanin Crne Gore, ali nacionalno Srbin, da je vere pravoslavne, i koji se ne libi da za sebe kaže da prihvata ideologiju Petrovića a ne Pavelića, u izjavi za RT Balkan otvoreno veli da odluku Crne Gore da glasa za Kosovo u SE gleda kao "idiotluk".

"Idiotluk koji proizilazi iz svojevremenog priznanja lažne države Kosovo. Đukanović posle 34 godine vladavine nije još otišao i teško da će otići 20. maja, kada Milatović preuzima dužnost", kaže Markuš.

Dodaje da "za mnoge u Crnoj Gori još nije pao Berlinski zid iako je to bilo 1989. godine", a da u prilog tome svedoči "podizanje spomenika Josipu Brozu u Podgorici pre tri godine, iako je EU osudila nacizam i komunizam kao dva zla".

"Treba da znate da je Đukanović sa ekipom iskonstruisao sistem koji deluje i posle njegovog odlaska. Svima je jasno da je treći referendum u istoriji Crne Gore 2006. pokraden i da je ta krađa aminovana čak i u OUN. Uvodeći nas u NATO stavili su nam još jednu omču oko vrata. Teško da je Milatović mogao bilo šta učiniti, jer ni vlada koja je nadležna za to nije usvojila takvu odluku. Svima je jasno da je to urađeno 'ispod žita'. Na žalost Crna Gora koja stoji u čekaonici za EU mora da ćuti i ne može da postupa, na primer, kao Mađarska", veli Markuš za RT Balkan.

Poslanica u Skupštini Crne Gore Maja Vukićević, koja je i šefica Stalne misije Skupštine CG u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i potpredsednica PSSE, u izjavi za RT Balkan kaže da "iako nas gotovo svi ministri iz Vlade Crne Gore uveravaju da žele najbolje moguće odnose sa Srbijom, odluka vlade da glasa za ulazak Kosova u Savet Evrope pokazuje suprotno".

"Nastavlja se sa lošom praksom, ostalom iz vremena Mila Đukanovića, kada su se donosile odluke koje su i dovele do tenzija u odnosima. Smatram da je Crna Gora, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova, kao jedino ovlašćeno da glasa na Komitetu ministara Saveta Evrope, preko svog predstavnika, a po odluci i instrukcijama vlade trebalo da bude najmanje uzdržano. Vidimo da je i te kako bilo zemalja koje su i deo Evropske unije a koje su jasno rekle ne ulasku Kosova u Savet Evrope. Što se tiče mog ličnog stava, već sam ga saopštila. Ne znam kada će se pitanje Kosova naći na dnevnom redu Skupštine Saveta Evrope, ali kad god to bude, ukoliko budem deo crnogorske delegacije glasaću protiv prijema Kosova", kategorična je Maja Vukićević.

Tik-tok politika 

Treći dan zaredom od glasanja Crne Gore za prijem Kosova u SE ne stišavaju se reakcije u Crnoj Gori na odluku vlade te države. Poslanik Demokratskog fronta u Skupštini Crne Gore Jovan Vučurović juče je na sednici skupštinskog Odbora za međunarodne odnose i iseljenike izjavio da su "odluku o tome da Crna Gora glasa da tzv. Kosovo uđe u Savet Evrope donele ambasade u Podgorici".

"Siguran sam da su odluku da Crna Gora glasa da takozvano Kosovo uđe u Savet Evrope donele ambasade i da je tu naredbu izvršio neko iz vlade. Potpredsednik vlade (Vladimir) Joković kaže da nije znao za ovu odluku, a drugi deo vlade dominantno odlučuje o tome, što je skandal i liči na jednu tik-tok politiku", izjavio je Vučurović.

On je dodao da je "nakon što je video Dritana Abazovića u Pećkoj patrijaršiji, znao da sledi potez protiv Srbije i srpskog naroda".

Sa sednice ovog Odbora juče je stigla vest da će zbog odluke Crne Gore da glasa za prijem takozvanog Kosova u Savet Evrope u sredu, 3. maja premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović biti saslušan u skupštinskom Odboru za međunarodne odnose i iseljenike.

Predsednik Odbora, poslanik Miodrag Lekić rekao je na pomenutom sastanku da će ovaj skupštinski odbor tražiti objašnjenje, kojim metodom je odlučeno da Crna Gora glasa za prijem tzv. Kosova u SE.

"Ovo pitanje ima dva dela, jedan je način odlučivanja - stvara utisak neke tajanstvenosti, a pojavilo se i da jedna komponenta vlade, SNP, ništa o tome ne zna. Ako je tako, ova država je vođena na jedan neozbiljan način", rekao je Lekić.

U Crnoj Gori sve isto, 'on' je i dalje tu i za sve se pita

I dok je svima u Crnoj Gori, prateći neka ranija "saslušanja", jasno da ni ovo neće doneti ništa novo, građani Podgorice sa kojima smo danas razgovarali rezignirano kažu da je "u Crnoj Gori sve isto, da je i 'on' i dalje tu i za sve se pita, iako je izgubio predsedničke izbore".

"Stidim se zbog ovog sada, kao i zbog odluke Crne Gore, ne naše Crne Gore, nego Montenegra, da prizna Kosovo, i zbog glasa Crne Gore za Kosovo u Unesku, zbog svega se stidim, mislio sam da sam glasom 20. avgusta sprao deo te ljage sa sebe, ali izgleda da taj moj glas nije ništa promenio i da ništa nije vredeo", kaže jedan od naših sagovornika.

Vladislav Dajković, predsednik "Slobodne Crne Gore" kaže za RT Balkan da je "Crna Gora glasom za prijem 'Kosova' u Savet Evrope ponizila većinsko srpsko stanovištvo u zemlji". 

"Molim ove 'dobronamjerne' analitičare da nam više ne govore da su se 'Srbi oslobodili', jer je to notorna glupost i laž. Đukanović jeste poražen, ali se Srbi nisu oslobodili. Sva pitanja koja nas muče - i dalje su na snazi. I dalje priznajemo 'Kosovo'. I dalje smo u NATO-u. I dalje smo 'genocidni'. I dalje smo protiv Rusije. Najvažnije: i dalje smo protiv samih sebe. I znate šta je zanimljivo? Više nam ne treba Đukanović, jer mnogi Srbi i sami glasaju za partije koje sprovode njegovu politiku", kaže Dajković dodajući "u pamet se, Srbi, ako ovako nastavimo, NATO nam neće ni trebati, jer ćemo sami sebe uništiti“.

Jedna od najsramnijih odluka Abazovićeve vlade

Predsednik Demokratske narodne partije i jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Knežević, glas Crne Gore za tzv. Kosovo u SE, ocenio je kao "nacionalnu sramotu" i "nož u leđa Srbiji".

"Zvanična Crna Gora sa vladom u ostavci na čelu sa Dritanom Abazovićem, glasajući na Komitetu ministara da takozvano Kosovo uđe u Savet Evrope, pridružila se onoj Crnoj Gori Mila Đukanovića i Duška Markovića koji su 2008. godine, protivno volji 85 odsto građana priznali ovu OVK tvorevinu", saopštio je Knežević a preneo portal "CDM".

Prema Kneževiću, "odluka Abazovićeve vlade spada u jednu od najsramnijih u crnogorskoj istoriji i dodatno usložnjava društveno političke prilike kako u Crnoj Gori, tako i u regionu".

"Ako raspala vlada Abazovića nije imala ljudske i političke hrabrosti da bude protiv, mogla je da bude uzdržana, i na taj način pokaže da joj je stalo do najboljih odnosa sa Srbijom. Ali je očigledno postalo pravilo da oni koji deklarativno najviše govore o dobrosusedskim odnosima, suštinski najdublje zarivaju nož u leđa Srbiji kad god im se ukaže prilika za to", rekao je Knežević ponavljajući da je glasanje Crne Gore za prijem tzv. Kosova u SE "nacionalna sramota koju ćemo morati da spiramo sa našeg obraza".

Politikolog Vladimir Pavićević u izjavi za RT Balkan podseća da je potpredsednik Vlade Crne Gore Vladimir Joković rekao da "status Kosova i Metohije u Savetu Evrope nije bila tema na sednicama Vlade".

"Videćemo kako će se dalje tretirati to pitanje. Procedura koja je pokrenuta u Savetu Evrope će trajati, to pitanje neće biti rešavano u mesec ili dva, već u dužem periodu. Moj stav je da sva pitanja koja se tiču statusa Kosova i Metohije treba tretirati u kontekstu dijaloga koji teče između Beograda i Prištine. Dogovor ili kompromis do kojeg se dođe tim dijalogom treba da bude osnova za ukupno definisanje pitanja Kosova i Metohije. To je racionalni pristup i on počiva na insistiranju na strpljivom dijalogu dve strane", kaže Pavićević.

Protivno volji ogromne većine građana

Dr Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore kaže za RT Balkan da Srbi u Crnoj Gori prosto "zavide Srbima sa Kosova i Metohije, koji su u najtežem trenutku postigli istorijsko jedinstvo, koje im u budućnosti garantuje srećnije dane".

"Nažalost, za nas Srbe u Crnoj Gori to je još uvek nedostižno, a da li će se, i kada, to desiti potpuno je neizvesno. Nije u pitanju opredeljenje pravoslavnog i srpskog naroda, jer je on u više navrata davao jasne signale da želi jedinstvom da čuva svoj jezik, identitet, tradiciju i kulturu, ali i zajedničku državu sa Srbijom", kaže Vuksanović.

Po njegovim rečima, "reagovanje profesora srpskog jezika prilikom njegovog nasilnog preimenovanja u crnogorski jezik, formiranje Veća narodnih skupština radi očuvanja zajedničke države sa Srbijom i organizovanje litija radi sprečavanja otimanja srpskih svetinja, nisu dali očekivane rezultate".

"Čim bi srpski narod pokazao odlučnost i želju da bude svoj na svome, povlačila se i crkva i politički predstavnici koji su uvek, a i sada, snažno želeli da budu favoriti i u dobrim odnosima sa zapadnim centrima moći koji su u kontinuitetu i silom narušavali prava srpskog naroda. Stoga nije čudo što je predstavnica državne vlasti Crne Gore glasala protivno volji ogromne većine građana i svojih sunarodnika za prijem takozvanog Kosova u članstvo Saveta Evrope", reči su Vuksanovića.

“Nama Srbima u Crnoj Gori je zbog toga teško, da nam teže biti ne može. Stidimo se poniženja koje nam u kontinuitetu nameću vladajuće strukture. Osećamo se gubitnicima svega onoga čime smo se i neopravdano ponosili, jer teško da se bilo ko od nas može više pozivati na hrabrost, čast i čojstvo, koje su nam u amanet ostavili naši preci”, zaključuje Vuksanović.