RT Balkan u Mitrovici: Albanci odlučili da otvore most na Ibru, Srbi: Neće to ići bez nas!

Današnja odluka albanskih odbornika u SO Severna Mitrovica o otvaranju glavnog mosta preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici i za saobraćaj motornih vozila dodatno je, samo pet dana posle izbora na kojima je Severna Mitrovica uz Albance odbornike dobila i Albanca gradonačelnika, uznemirila Srbe u ovom gradu. Glavni most na Ibru koji deli severni – srpski, od južnog – albanskog dela grada, i koji je sada otvoren, samo sa pešački saobraćaj, već dve decenije je jedna on najneuralgičnijih tačaka na Kosovu i Metohiji, a na samom mostu zabeležene su stotine i stotine međuetničkih incidenata. 

Prva reakcija Srba u Severnoj Mitrovici sa kojima smo danas razgovarali jeste da "to neće ići tek tako" i da će se i "Srbi pitati kada se radi o sprovođenju ove "odluke", albanske odborničke većine u SO Severna Mitrovica, koji su upravljanje opštinom preuzeli 14. decembra prošle godine, mesec i po nakon što su Srbi napustili kosovske institucije.

Reagovala je i Srpska lista saopštenjem u kome najoštrije osuđuje "nelegalnu i nelegitimnu odluku donetu od strane nelegalne i nelegitimne skupštinske većine u Severnoj Mitrovici, da se izvrši otvaranje glavnog gradskog mosta za motorni saobraćaj, kojom se krši briselski sporazumi i najdirektnije ugrožava mir na ovom prostoru".

"Želimo da upozorimo da će eventualno otvaranje mosta nesumnjivo za posledicu imati incidente na ovom prostoru, a što je izgleda i namera Prištine. Most na kome se desilo više od hiljadu etnički motivisanih napada sa juga na sever je simbol stradanja srpskog naroda i namere Prištine da protera preostale Srbe iz jedine urbane sredine u kojoj su opstali u većem broju", saopštila je danas Srpska lista.

Iz najjače partije koja predstavlja Srbe na KiM kažu i da će "nelegalna i nelegitimna odluka koju su usvojili kvazi odbornici bez ikakvog legitimiteta među građanima, imati dalekosežne posledice po mir, bezbednost i suživot na ovim prostorima".

"Ujedno ona je nastavak okupacije severa od strane Aljbina Kurtija, koji se uživeo u ulogu okupacionog gaulajtera. Zahtevamo da KFOR, EULEKS i predstavnika međunarodne zajednice najhitnije spreče primenu ove odluke, daju prostor da se u dijalogu rešavaju otvorena pitanja, a time i sačuva mir na ovim prostorima. Sprečavanje ovakvih poteza Prištine, i Kurtijevih odbornika bilo bi u skladu sa zahtevima međunarodne zajednice da se zaustave sve akcije koje podrivaju proces dijaloga", saopštila je Srpska lista.

Koliko je glavni most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici neuralgična tačka govori i podatak da na mostu, već godinama, dan i noć dežuraju italijanski karabinjeri iz sastava KFOR-a, i da most ni u jednom trenutku 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, nije bez fizičke kontrole međunarodnih snaga. Na drugom kraju mosta, ka južnoj Mitrovici u kojoj žive Albanci, često su patrole Kosovske policijske službe. Na severnom kraju mosta, ka severnom delu grada postavljen je kružni tok, a iza kružnog toka, prema glavnom šetalištu u severnom delu grada je betonski zid visok oko metar koji sprečava ulazak vozila na šetalište.

Najveći incidenti u Kosovskoj Mitrovici, pa i na samom Kosovu, ako se izuzme martovski pogrom 2004. godine, od 1999. dešavali su se upravo na glavnom mostu preko Ibra. Most je 2016. obnovljen novcem Evropske unije, uloženo je oko 1,2 miliona evra i od tada most je otvoren samo sa prelaz pešaka. Prema Briselskom sporazumu, trebalo je da bude otvoren 2017. i za saobraćaj motornih vozila, ali to se, do danas nije desilo.

Za 24 godine, od 1999. na mostu i oko mosta desilo se više od hiljadu incidenta u kojima je 250 Srba teže povređeno, veći broj ljudi zadobili su lakše povrede.

Tokom martovskog pogroma, 17. marta 2004. uveče, kada su hiljade Albanaca iz pravca južnog dela Kosovske Mitrovice krenuli preko mosta na severnom delu grada, na nekoliko stotina metara od mosta ubijeni su Jana Tučev, hicem iz snajpera, dok je bila na terasi svog stana, koji gleda na Ibar i glavni most, i Borivoje Spasojević, hicem iz automatskog oružja, dok je išao prema svom stanu.

Septembra 2011. na ovom mostu postavljene su velike barikade, na severnom kraju mosta preko kolovoza izručene su iz kipera ogromne količine šljunka, preko šljunka sipan je i beton, a ta barikada bila je jedna od 16 koje su postavljene širom puteva na severu KiM pošto su jedinice Rosu zauzele aministrativni prelaz Brnjak na putu Zubin Potok – Ribariće, odnosno Novi Pazar, i pokušale da zauzmu Jarinje, ali nisu uspele pošto su Srbi uspeli da blokiraju magistralni put Kosovsksa Mitrovica – Leposavić – Jarinje – Raška. Sredinom septembra, posle postavljanja velike barikade na severnoj strani mosta, stotine Albanaca sa juga pokušali su da se probiju do severnog dela grada, ali je zahvaljujući snagama KFOR-a, EULEKS-a, ali i kosovskoj policiji to sprečeno.

Sličan pokušaj upada preko Ibra dogodio se i 11. septembra 2010. godine, kada su, takođe stotine ekstremista krenuli sa juga preko mosta, korišćeno je i vatreno oružje, a u napadima je povređeno petoro Srba koji su branili pristup severnom delu grada. Više vozila KFOR-a i Euleksa je oštećeno, međunarodne snage su, kako bi sprečile prodor Albanaca preko mosta, koristile i suzavac i šok bombe i gumene metke. U maju te godine, oko 2.000 vetarana UČK krenuli su takođe preko mosta sa namerom da zauzmu severni deo grada ali je KFOR uspeo da blokira most tenkovima i bornim kolima i spreči veće sukobe.

Veliki okršaj na mostu dogodio se i 22. juna 2014. kada je oko 500 Albanaca probilo policijske kordon, takođe su pokušali da upadnu u severni deo grada, ali su ponovo reagovali pripadnici KFOR, suzavcem, gumenim mecima, šok bombama. Marš Albanaca sa juga tada je organizovan pod sloganom "Ili mi – ili vi", a sve je završeno sa 23 povređenih, od toga 13 policajaca, zapaljena su četiri vozila međunarodnih snaga. Iz pravca južnog dela grada, s druge strane Ibra, tih večeri učestano su se čuli rafali iz vatrenog oružja.

Sam 2016. godine, most je renoviran i krajem 2000. kada je francuska vlada uložila oko pet miliona nemačkih maraka i kada je most, po zamisli arhitekte Žila Pikea dobio svodove sa obe strane.

Ostalo je zabeleženo da je 13. februara 2000. preko mosta krenulo više desetina hiljada Albanca sa celog Kosova. Koristili su i kamenice i bojevo oružje, sa druge strane okupilo su se Srbi da brane svoj deo grada, reakcijom francuskih snaga iz sastava KFOR-a tada je sprečeno krvoproliće.

"Namera Kurtija i albanskih odbornika da otvore most može dovesti samo do novih tenzija i nemira. Oni dobro znaju da je pitanje mosta za nas od životne važnosti, i da do toga ne može doći bez šireg dogovora. Otvaranjem mosta omogućili bismo ekstremistima sa juga da prosto ušetaju u severni deo grada, ugroze našu bezbednost", reakcije su jednog od naših sagovornika iz Severne Mitrovice.

Inače, glavni most na Ibru nalazi se na samo 300 metara od spomenika knezu Lazaru u strogom centru Severne Mitrovice.

Petar Petković, direktor Kancelarije za KiM u današnjem saopštenju potencirao je da je most na Ibru "važan bezbednostni bedem za Srbe na KiM". Petković je objasnio i da je otvaranje mosta na Ibru "deo dijaloga Beograda i Prištine". Prema njegovim rečima, "Kurti je ovim zahtevom pokazao nedvosmisleno da želi i da sanja rat i da čitav sever Kosova i Metohije uvede u sukobe".