Momčilo Gavrić bio je, ne samo najmlađi podnarednik u istoriji svetskih ratova, već i neustrašivi borac za pravdu do smrti, pa je zbog svog stava o neprijateljstvu Albanije prema našem narodu utamničen 1947. godine, naveo je za RT Balkan počasni predsednik Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918, general Milorad Stupar.
Na Novom groblju u Beogradu obeleženo je 30 godina od smrti Momčila Gavrića najmlađeg podnarednika u istoriji svetskih ratova.
"Momčilo Gavrić je najmlađi podnarednik, kome su austrougsri preklali majku, oca i sedmoro braće i sestara. Stupio je sa 8 godina u VI artiljerijski puk Drinske divizije. Po završetku cerske bitke proizveden je u čin kaplara. Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, a posle Krfa upućen na lečenje u Francusku i školovanje u Englesku. Odslužio je vojni rok 1928. godine", ukazao je Stupar.
"Za vreme nacističke okupacije završio je u logoru. Po oslobođenju Beograda izveden je pred streljački vod 1944. godine ali Božjom voljom je preživeo. Godine 1947. završio je u zatvoru zbog svog stava o neprijateljstvu Albanije", rekao je počasni predsednik Udruženja dobrovoljaca 1912-1918.
Kako navodi Stupar, Srbija, ne sme da dozvoli zaborav ovakvih heroja, a udruženje će se potruditi da uspomena na Gavrića i njemu slične živi.
"Preminuo je 28. aprila 1993. godine i sahranjen u Beogradu. Momčilo Gavrić prvi je solunski ratnik koji je sahranjen uz vojne počasti. Na sahrani mu posmrtni govor držao general-major Milorad Prelević. Naše Udruženje ratnih dobrovoljaca ne zaboravlja velike srpske Heroje kakav je Momčilo!", zaključio je Stupar u govoru nakon pomena najmlađem podnaredniku u istoriji svetskih ratova.
Pomen Momčilu Gavriću služio je Episkop Šabački gospodin Jerotej, a ceremoniju odavanja vojne počasti i polaganja venaca predvodio je državni sekretar ministarstva za rad Mile Karanović.
Po završetku ceremonije okupljenima su se obratili Branislav Gavrić, sin, Momčila Gavrića.
Branislav Gavrić zahvalio se Udruženju ratnih dobrovoljaca 1912-1918 na svemu što čine da uspomena na Momčila živi, kao i ministru za rad Nikoli Selakoviću pokrovitelju udruženja.
Vence su položili: izaslanik ministra za rad, državni sekretar Mile Karanović i pomoćnica ministra Tatjana Milrnković, gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović i narodna poslanica Dragana Lukić, gradonačelnik Šapca Aleksandar Pajić i izaslanici ministra odbrane.
Momčilo Gavrić bio je ratno siroče, ali nije dozvolio da samo to ostane postavši heroj Prvog svetskog rata i jedinstveni primer u istoriji svetskog ratovanja.
Dok je bio na odsluženju vojnog roka u Slavonskoj Požegi, 1929. godine, Momčilo je doživeo neprijatnosti i hapšenje od oficira Jugoslovenske kraljevske vojske, inače bivših austrijskih oficira, jer mu nisu verovali da on ima već četiri ratne godine iza sebe i da je nosilac Albanske spomenice.
Velika dobrotvorka Lejdi Lejla Pedžet zvala ga je "srpski vitez", a Grci su mu postavili zlatnu ploču na Krfu. Francuski predsednik Fransoa Miteran mu je 1985. godine dodelio orden, a general Lepardije rekao: "Šteta što niste bili francuski vojnik, imali biste spomenik na Jelisejskim poljima".
Momčilo Gavrić bio je i ostaće simbol beskompromisne borbe Srba za slobodu i pravdu, koji su, uprkos brojnim stradanjima, uvek hrabro stajali na pravoj strani.