"Da nam živi, živi rad", pevalo se nekad po Srbiji, na proslavama Praznika rada, a, u čast radnika koji su 1. maja 1886. godine stradali na ulicama Čikaga tražeći osmočasovno radno vreme.
Današnje generacije koje sve češće pominju da bi bilo najbolje da radno vreme bude šest sati, ili bar četiri dana nedeljno, ostavili su borbu za radnička prava sindikalcima i bolje možda znaju stihove "Dubioze kolektiva": "Ni danas nije počeo svenarodni ustanak, idu svi na sindikalni prvomajski uranak".
Međunarodni dan rada, slavićemo, dakle, potpuno neradno. Štaviše, zaboravljajući na radno mesto dok umesto transparenata i crvenih karanfila, sa sobom nosimo roštiljske rešetke i velike količine mesa. Neki bi možda rekli da je sasvim u redu ovaj datum nazvati i "svesrpskim danom" roštilj-mesa.
Prvi maj u Rusiji se obeležava pod nazivom "Praznik proleća i rada", a Srbi ga svetkuju kao prvi prolećni dan odmora. Jer, bez obzira što se već gotovo dvadeset godina unazad svake godine kiša potrudi da pokvari izletničke planove, tog datuma najveći broj ljudi imaće svoje premijerno prolećno druženje u prirodi sa prijateljima i porodicom.
Dok, kako pišu "RIA Novosti", mladi Španci Prvog maja voljenim ženama poklanjaju prvo prolećno cveće, grčke devojke pletu od njega venčiće, a nemački zaljubljeni momci sade stabla pod prozorima svojih izabranica, srpski momci će takođe probati da se dokažu pred damama.
Sveža šnicla kod Steve mesara
A kako bolje, nego u ulozi roštilj majstora- spremajući im, na primer, krmenadlu, u pola leba.
"Nekad je roštilj majstor bio sve. Doneseš mu june i kažeš napravi mi šnicle i ćevape. A danas, to je svak' ko stoji pored roštilja i gleda da meso ne zagori", kao pokušava da "pokvari šanse" zavodnicima kraj rešetki, ističe sagovornik RT Balkana Bojan Šekularac, vlasnik jednog beogradskog lanca ćevabdžinica.
Naš sagovornik, međutim, pristao je da otkrije neke tajne svog zanata čitaocima koji će u ponedeljak otići na uranak i pred društvom probati da se dokažu kao stručnjaci za sočan izletnički obrok.
"Glavna tajna za pripremu dobrog roštilja je sveže meso, koje nije zamrzavano. Dosta ljudi kupi robu pre praznika, pa stavi u auto, pa ga vozi do Avale, a onda ga na Avali, bez frižidera koriste i kažu: 'nešto sam se prehladio, stomak me muči'. Dakle, najkusnije i najzdravije je samo sveže meso", ističe naš sagovornik.
Takvo meso, kaže, možemo najpre naći u svojim proverenim mesarama u komšiluku.
"Svi mi znamo tog nekog Stevu mesara koji nas sigurno neće prevariti. A nije loše ni upaliti auto pa otići do Barajeva ili Sremske Mitrovice, pa sa nekim kupiti pola praseta“, otkriva Šekularac koji podvlači da izbegavamo uvozna, i mesa u vakum pakovanjima.
Najukusnije je meso koje se sprema na bukovom ćumuru, na rešetkama.
"Kad pržite jaje u tiganju, stavite ga tek kad se tiganj ugreje. Isto ovako, prodžara se vatra (ne peče se direktno na njoj) i kad se rešetka ugreje, onda stavite fino usoljeno meso. Nekom su interesantne kombinacije kad se meso uvalja u senf, ili se stavi majčina dušica… sve je to stvar ukusa, ali mislim da je najzdravije i najbolje meso samo usoliti i ispeći na čistoj rešetki", ističe stručnjak za roštiljsko meso.
Neko će možda reći da je najbolji prilog uz vruć roštilj hladno pivo, ali naš sagovornik naglašava da je crni luk najbolji saveznik mesu spremanom na žaru.
"Nije slučajno da je to i najuksunija kombinacija. A ujedno je i najzdravija jer luk kupi toksine koji se mogu stvoriti ako je recimo ćumur od kiselog drveta", savetuje profesionalac za ćevape.
Naučili smo najteži deo - odgovor na pitanje "kako", a na vama je da vidite šta ćete sa onim "gde".
Jer izletišta u Srbiji imate koliko vam duša ište. Nije čak ni potrebno negde putujete, jer ako imate dvorište - imate i svoje mesto za uranak.
Ali, ako ste ponosni vlasnik terase, bolje se ipak ne igrajte. Jer, ogladne li komšije od aromatičnih isparenja sa vašeg roštilja, ostaje vam samo ili da sa njima podelite meso, ili da sačekate da vam na vrata stignu komunalni policajci.
U pojedinim krajevima Srbije, zadržao se običaj paljenja logorskih vatri uoči Praznika rada. Da nas ne čuje Greta Tunberg, ali plameni jezičci znaju tada da se nagutaju drva, sena, pa čak i guma…sve, samo da bi se vatra videla što dalje. I čisto da znate, ni to nije "baš" zakonito, a ni zdravo.