Srbija i Balkan
Grujičić: Klinička slika će biti glavni faktor za određivanje redosleda za operaciju
Na svakih šest meseci moraće da se rade kontrole listi čekanja, rekla je ministarka
Liste čekanja za ugradnju veštačkog kuka i kolena biće smanjene i pacijenti neće morati da čekaju čitavu deceniju na operaciju, izjavila je ministarka zdravlja Danica Grujičić.
Grujičić je za "Politiku" rekla da će klinička slika biti glavni faktor za određivanje redosleda kojim će pacijenti biti pozivani na operaciju, a ne datum kada su stavljeni na listu. Osim toga, na svakih šest meseci moraće da se rade kontrole listi čekanja.
"Subotom i nedeljom ljudi moraju da se pozivaju na preglede. Ako treba, ja ću ih pozivati i pregledati. To treba da radi svako u svom regionu", istakla je Grujičić.
Navela je da Institut Banjica još nije počeo da radi u punom kapacitetu, zbog rekonstrukcije, a da će, kada se preuređenje završi, imati na raspolaganju 12 operacionih sala.
"Obećali su da će, ako ne budu morali da zbrinjavaju pacijente sa traumom, celu listu čekanja moći da očiste za za dve do dve i po godine", rekla je Grujičić i navela da je druga velika lista čekanja ona za preglede na magnetnoj rezonanci.
Prema njenim rečima, u Kliničkom centru Srbije pregledi su zakazivani za dve godine kada je bilo dva aparata, sada ih ima pet, a i dalje se pregledi zakazuju na dve godine.
Kada je reč o zakazivanju pregleda kod specijalista, Grujičić je rekla da nema dovoljno ljudi i da treba videti koliko je određenih specijalista potrebno nekom domu zdravlja, dodajući da ne može ista šema da važi u Bojniku i Beogradu.
Ministarka je dodala da ne može da postoji 50 eksperata u jednoj zdravstvenoj kući i ocenila da neko ne može da radi kao hirurg ako ima 50 odsto komplikacija posle operacija.
Odgovarajući na pitanje da li je uvođenje normativa uslov da se uvede dopunski rad u državnim zdravstvenim ustanovama, Grujičić je istakla da kada se ispune normativi niko neće imati vremena da radi dopunski.
"Biće umorni. Imate ljude kod kojih hrle pacijenti, ali i one kod kojih niko neće da se leči. Očigledno da oni imaju dobar pristup i znaju lepo da popričaju sa pacijentima, da im sve lepo objasne, operišu. Ne znam koliko će moj mandat da traje, ali pokušaću to da regulišem posebnim pravilnikom", rekla je ona.
Povodom ideje da kovid bolnice postanu palijativni centri, Grujičić je rekla da se nalazimo pred zatvaranjem kovid bolnica i pred odlukom šta sa racionalizacijom tog prostora.
"Kovid bolnica u Batajnici ima više od 930 kreveta, a one u Novom Sadu i Kragujevcu više od 500. Ne možemo sve te bolnice pretvarati u palijativne centre. Mislim da određene zgrade treba konzervirati, dobro očistiti i dezinfikovati, i ostaviti za, ne daj bože, u slučaju pojave neke nove pandemije", dodala je Grujičić.
Govoreći o vraćanju lekara u male sredine, naglasila je da Srbija polako počinje da liči na razvijene zemlje.
"Vraćanje lekara u male sredine dosta znači. To je iznalaženje načina da nešto učinite za zajednicu u kojoj živite i da se povežete sa ljudima koji tamo žive, ali i da na neki način ostavite trag u toj sredini", objasnila je ona.
Govoreći o nedavnoj poseti zdravstvenim ustanovama na KiM, Grujičić je rekla da se divi srpskom narodu na Kosovu i Metohiji koji uspeva da opstane i dodala da su domovi zdravlja i ambulante u pokrajini u dobrom stanju.
"Ali, nemaju sve ustanove istu opremu i to ćemo videti da standardizujemo, da svuda postoje isti uslovi", rekla je Grujičić.
Ministarka je istakla da se u svim zdravstvenim ustanovama na KiM koje finansira Srbija leče i Albanci.
