Zaštitnik građana Zoran Pašalić čestitajući Međunarodni praznik rada istakao je danas da su dostojanstven rad, pristojne i pravedne plate, sigurni i zdravi radni uslovi, kao i pravo na sindikalno organizovanje, vrednosti koje su ključne za stvaranje pravednijeg društva i zadovoljnih građana.
Kako je saopšteno iz Kancelarije zaštitnika građana, "briga o radnicima, unapređenje njihovih prava i položaja moraju biti među prioritetima države".
"Neophodno je podići kvalitet uslova rada, naročito onima koji rade na najtežim poslovima, a pristup adekvatnoj pravnoj zaštiti kao i jednake mogućnosti za napredovanje dodatno poboljšavaju položaj radnika", ukazao je Pašalić.
Međunarodni praznik rada 1. maj predstavnici sindikata proveli su kao i njihove kolege širom Evrope i sveta - izlazeći na ulice i iznoseći protestne poruke.
Zaštitnik građana pozdravio je donošenje novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koji je trenutno u skupštinskoj proceduri i koji treba da donese nekoliko važnih izmena u unapređenju položaja radnika, kao što su: uvođenje pojmova rada od kuće i rada na daljinu, obavezne obuke u oblasti bezbednosti, ali i odgovornost samih zaposlenih za povrede na radu.
"To je veoma važno i zbog činjenice da mnogi radnici rade u uslovima koji predstavljaju rizik po njihovo zdravlje i bezbednost, a nedovoljna primena zakona i propisa često dovodi do toga da radnici ne dobiju adekvatnu zaštitu", poručio je Pašalić.
Sindikati podeljeni, jedno zajedničko: Mora se više raditi na poboljšanju položaja radnika
Savez samostalnih sindikata Srbije kao domaćin ovogodišnjeg obeležavanja Međunarodnog praznika rada danas je na platou ispred Doma omladine organizovao skup i predstavu o prvom protestu radnika 1. maja 1893. godine, ispred tadašnje kafane "Radnička kasina".
Prisutnima se obratio predsednik Saveza samostalnih sindikata Ljubisav Orbović i rekao da za razliku od tog istorijskog događaja danas policija ne napada radnike.
"Međutim borba koja je vođena 130 godina dala je bolja i veća prava, ali ona nisu ni blizu onima koje mi tražimo, moraju da budu veća i moraju da budu bolja. Govore nam stalno o budućnosti, da dolaze roboti i veštačka inteligencija, da će da se gube radna mesta i da će u narednih 10 godina nestati preko 60 odsto radnih mesta. Gde će radnici?", rekao je Orbović.
On je dodao da su plate povećane, kao i minimalna zarada, ali da to nije dovoljno jer "kako se povećavaju plate tako rastu i cene, pa rast cena postaje veći od povećanja plata".
"Borba mora da se odvija svakodnevno, moramo u svakoj sindikalnoj grupi, u svakom gradu, opštini da se borimo za veća i bolja prava u ovoj zemlji", poručio je Orbović.
On je naglasio da se u poslednje vreme u Srbiju dolaze radnici iz inostranstva, da niko nije protiv toga, već upozorava na posledice toga za domaće radnike.
"Dovode se radnici iz drugih zemalja, mi nismo protiv toga uvek smo bili otvorena zemlja, ali smo protiv toga da se manipuliše i dovode radnici na niže plate, da naši radnici gube radna mesta, a da se oni zaposle u istom danu. Država mora da reaguje na to, a država i mi u tome moramo biti jedinstveni i složni i spremni da se borimo za svoja prava, da budemo solidarni", rekao je Orbović.
Orbović je čestitao praznik svim radnicima i pozvao na energičniju i solidarniju borbu.
Na drugoj strani, njegov kolega iz Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Duško Vuković za Tanjug je istakao da su radnici nezadovoljni zaradama koje ovog trenutka prima većina zaposlenih u Srbiji, imajući u vidu cene pre svega hrane i ostalih troškova života.
"Već se napravila velika razlika između minimalne zarade koja je sada malo veća od 40.000 dinara i minimalne potrošačke korpe, inače mizerne i slabe, a koja je premašila 50.000. Drugi podatak pokazuje da 50 odsto zaposlenih prima manje od 62.000 dinara, koliko sada iznosi medijalna zarada, a prosečna potrošačka korpa je već dostigla 95.000 dinara, po našim računicama i više od 100.000 dinara, što znači da većina kaska da bi nadomestila troškove hrane, odevanja, obrazovanja i slično," rekao je on.
I predsednica UGS-a Nezavisnost Čedanka Andrić je za Tanjug navela da radnici kao prvi problem ističu male zarade i iznela podatak da oko 400.000 ljudi prima minimalnu zaradu a da polovina ne može da premaši 62.000 dinara, koliko je u februaru iznosila medijalna zarada.
"Drugi problem sa kojim se radnici suočavaju jeste neizvesnost radnog mesta, jer je sve više nesigurnih poslova i poslova na određeno vreme, a ljudi koji su na taj način angažovani rade pod pritiskom plašeći se da će nakon isteka vremena na koje su zaposleni izgubiti posao. Dosta je i prekovremenog rada i povreda na radu, a one se najčešće i dešavaju zbog prekovremenog rada odnosno zamora ljudi ili zato što radnici nisu dovoljno obučeni za posao koji rade, a jedan od razloga je i nedovoljna primena mera za bezbedan rad", navela je Čedanka Andrić.
Kao posebno poražavajući podatak navela je da u poslednjih nekoliko godina na radnom mestu život izgubi oko 50 ljudi godišnje.
"Zato mi puno radimo na edukaciji ljudi kada je reč o bezbednosti i zdravlju na radu i insistiramo na zakonskim rešenjima koja će obezbediti primenu mera bezbednosti na radu. Stalno apelujemo na što češći nadzor inspektorata za rad, na nenajavljene nadzore, a ne da se inspektori najave pa da poslodavci ušminkaju gradilišta za taj dan a posle toga da sve ostane po starom", rekla je ona.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić za Tanjug je istakla da problemi radnika u Srbiji najvećim delom proizilaze iz nepoštovanja zakona.
"Ogroman je problem to što se kod nas donesu relativno dobri zakoni, ali se ne poštuju. Tako je i sa Zakonom o radu. Iako je loš i restriktivan, da se poštuje radnicima Srbije bi bilo neuporedivo bolje i ne bi se dešavalo da rad na određeno vreme traje i po 10, 15 godina a Zakon o radu kaže da može trajati najviše 24 meseca", rekla je ona.
Nakon performansa članovi sindikata su krenuli u prvomajsku šetnju do Slavije, gde je rukovodstvo Saveza samostalnih sindikata Srbije položiti cveće na spomenik Dimitrija Tucovića.
Selaković: Radnici najvažniji faktor društva
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković svim radnicima i zaposlenima u Srbiji čestitao je praznik i istakao da oni čine pokretački i razvojni faktor, ne samo privrede, već i celog društva.
"Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ulažu značajne naporne da kroz podsticanje socijalnog dijaloga sa svim stranama - i radnicima i poslodavcima, bude uspostavljeno međusobno poverenje i razumevanje između socijalnih partnera, poštovanje dogovora i ispunjavanje preuzetih obaveza od strane svakog od učesnika u socijalnom dijalogu", naveo je ministar.
On u saopštenju navodi da socijalni dijalog mora da se razvija na svim nivoima, od nacionalnog do lokalnog.
"Socijalno-ekononomski savet (SES) jedna je od najvažnijih institucija socijalnog dijaloga, jer okuplja sve tri strane - vladu, sindikate i poslodavce", ukazao je Selaković.
Dodaje da na sastancima Saveta svi članovi imaju priliku da predstave ono za šta se zalažu, da se o tome diskutuje, i konačno dođe do zajedničkog rešenja.
Ministar podseća da su, pored sednica SES-a, predstavnici Ministarstva u prva tri meseca ove godine održali ukupno 16 sastanaka sa socijalnim partnerima, na kojima se raspravljalo o tekućim pitanjima organizovanja sindikata, ostvarivanja prava zaposlenih kod poslodavaca, zaključivanju i primeni kolektivnih ugovora i svim drugim pitanjima od značaja za sindikate i njihove članove.
"Jedan od načina unapređenja položaja radnika jesu i kolektivni ugovori, koji dovode do postizanja većeg obima prava u odnosu na ona koja sam Zakon o radu predviđa", ističe Selaković.
Ukazao je da su danas kolektivnim ugovorima pokrivene sve javne službe, ali da će u narednom periodu vlada dodatno podsticati zaključivanje kolektivnih ugovora i u drugim granama privrede.
Ministar ističe da je pre nekoliko dana zaključen prvi kolektivni ugovor u privredi potpisan u ovoj godini - Poseban kolektivni ugovor za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala Srbije, te da ovim dobrim primerom saradnje sindikata i poslodavaca, treba da se rukovode i ostale privredne grane.
"U cilju odvijanja dobrog socijalnog dijaloga, Ministarstvo u izradu nacrta zakona uključuje predstavnike reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca, kako bi se, zajednički i uz puno uvažavanje mišljenja i predloga socijalnih partnera, došlo do najboljih zakonskih rešenja. Dobar primer takve saradnje je i rad na tekstu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je čak i simbolično usvojen na Međunarodni dan bezbednosti i zdravlja na radu", istakao je ministar.
On dodaje da je Srbija posle 18 godina dobila novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu koji je usaglašen sa EU standardima, i koji će značajno unaprediti sistem zaštite radnika u Srbiji u cilju sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom.
"Nova zakonska rešenja propisuju 73 različita prekršaja, a pooštrena je i kaznena politika, odnosno maksimalne novčane kazne su udvostručene", poručio je ministar Selaković.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković upozorila je na Međunarodni praznika rada, da je najveći broj pritužbi toj instituciji prethodnih godina podnet zbog diskriminacije na tržištu rada i to najviše po osnovu pola, starosnog doba, zdravstvenog stanja, invaliditeta, sindikalne i političke pripadnosti.
Poverenica je, u pisanoj izjavi, navela da žene češće podnose pritužbe zbog nejednakog tretmana u vezi sa trudnoćom i porođajem, naročito zbog težeg napredovanja ili premeštaja na niže radno mesto nakon porodiljskog odsustva, kao i da mladi ljudi "ne dobijaju dovoljno adekvatnih prilika za rad, zbog čega neki odlaze iz zemlje".
"Zabrinjava i praksa da se poželjnim radnikom smatraju osobe između 30 i 45 godina, 'prijatnog izgleda', potpuno zdrave, digitalno pismene, sa iskustvom, bez mnogo privatnih obaveza, spremne da rade van radnog vremena i opisa posla, zbog čega su diskriminacija, nesigurnost, prekarni rad, pa i siromaštvo, realnost za nemali broj radnika", navela je poverenica.
Ocenila je da bolja zaštita radnika i radnica, posebno u privatnom sektoru, jačanje kapaciteta inspekcijskih službi i više kontrole u pogledu primene zakona u vezi sa radom i radnim odnosima, moraju biti među prioritetima javnih politika.
"Takođe, neophodan je novi zakon o radu, usklađen sa evropskim i standardima Međunarodne organizacije rada, koji će pokriti sve važne segmente rada na sistemski način, umesto fragmentiranog pristupa radnom zakonodavstvu, koji može dovesti do gubitka ili smanjenja dostignutih nivoa radničkih prava", dodala je poverenica.