RT Balkan analiza: U Briselu ništa novo

U Briselu će sutra biti održan novi sastanak u okviru dijaloga Beograda i Prištine, a da Srbija nema mnogo čemu da se nada pokazuju izjave i dela političara takozvanog Kosova koji ne odustaju od ometanja pregovora i zapaljivih izjava kojima podstiču dodatne krize.

Diplomata Zoran Milivojević ističe da je za Srbiju prva i jedina tema Zajednica srpskih opština (ZSO), na čije se osnivanje Priština obavezala pre više od jedne decenije.

"Od sutrašnjeg sastanka ne možemo da očekujemo ništa posebno, ne verujem da će se desiti nešto revolucionarno. Zajednica srpskih opština presudno je pitanje za Srbiju i bez njega nema uslova za napredak i razgovore o nekim drugim temama", kaže Milivojević za RT Balkan.

Podseća da, ipak, Srbija tu ne može mnogo da uradi jer je stav Prištine dobro poznat. Premijer privremenih institucija lažne države Aljbin Kurti na osnivanje ZSO neće pristati. 

Milivojević navodi da predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak najavljuje statut u vezi ZSO, ali da tek treba da saznamo ko je učestvovao u njegovoj izradi i kako on tačno izgleda.

"Kada je reč o statutu, položaju i nadležnostima ZSO, za Srbiju je relevantan Sporazum o principima iz 2015. godine i toga će se srpska strana držati. Mislim da će tek početi razgovori na tu temu zato što Kurti nije saglasan sa našim stavom, dok, sa druge strane, Zapad ima svoje viđenje Zajednice", dodaje Milivojević.

Iako Priština ne priznaje tu činjenicu, Milivojević navodi da, kada je u pitanju ZSO, nema potrebe da se više pregovara, jer je sve dogovoreno pre deset godina.

Presedan u Savetu Evrope

Kada je u pitanju glasanje za prijem takozvanog Kosova u Savet Evrope, Milivojević upozorava da se prilikom ove procedure dogodio presedan jer se po prvi put "glasalo o nečemu što nije država, o entitetu".

"Glasovi nekih država su očekivani, a tu mislim na Španiju, Kipar i Rumuniju (koje su glasale protiv). Mađarska, koja je takođe rekla 'ne', je pozitivno iznenađenje. Očekivali smo da Grčka i Slovačka, koje su bile uzdržane, potvrde svoj stav o nepriznavanju", objašnjava Milivojević.

Milivojević smatra da je Ukrajina, koja je takođe bila uzdržana prilikom glasanja, morala da se drži principa na kojima samo insistira, a ovo je bila prilika za to.

"Ovo nije bilo glasanje ni za Srbiju, ni za Kosovo, već za nju samu, za princip teritorijalnog integriteta, i bila je prilika da to iskaže na jedan direktan način", kaže naš sagovornik.

Kada je u pitanju Srbija, ističe da će ona u narednom periodu, ali i u budućnosti, imati u vidu o tome kako se ko izjašnjava i to će biti kriterijum za odnose prema tim zemljama u istim i sličnim situacijama. Ne radi se, dodaje, samo o reciprocitetu, već i o političkim stavovima.

Ukazuje na činjenicu da je Savet Evrope prilikom glasanja bio podeljen, da nije bilo jednoglasnosti, a to će se odraziti i u daljoj proceduri prijema "Kosova" u ovu organizaciju.

Podseća da samoproglašeno Kosovo ne ispunjava uslove, to jest tri stuba na kojima počiva Savet Evrope, a to su ljudska prava, demokratske institucije i vladavina prava.

"Toga na Kosovu nema, i tu se vidi ozbiljno odstupanje, jasno je da su prevagnuli politički razlozi. Međutim, i dometi Saveta Evrope su vrlo suženi, on nema nikakav uticaj izvan evropskog kruga, pogotovo bez Rusije. Pitanje Saveta Evrope, njegovi dometi i politički uticaj ne izlaze iz okvira Evrope, pa samo to glasanje nema uticaj od globalnog značaja", zaključio je Milivojević.