Ukrajinski ambasador veliča "Bljesak": Hrvatska je oslobodila teritoriju od velikosrpskog agresora

Ambasador Ukrajine u Hrvatskoj Vasilj Kirilič, na godišnjicu zločinačke hrvatske akcije "Bljesak" u kojoj je za samo 36 sati proterano 36.000 Srba, a ubijeno 283, pozdravio je tu akciju.

"Hrvatska slavi operaciju 'Bljesak', tokom koje je pre 28 godina oslobodila deo teritorije od velikosrpskog agresora. Operacija 'Bljesak' bila je preteča operacije 'Oluja', kojom je obeležena pobeda hrvatske u otadžbinskom ratu 1991-1995", napisao je on na svom Tviter nalogu.

Ovo nije prvi put da Kirilič pravi zlonamerne paralele između sadašnjeg sukoba u Ukrajini i Hrvatskoj devedesetih godina prošlog veka.

Tako je nedavno, gostujući u Dnevniku HTV, rekao da je "život svakog Ukrajinca usmeren na odbranu svoje zemlje", i da Hrvatska predstavlja uzor za njegovu zemlju.

"Svi rade na tome da se Ukrajina odbrani. Snažni smo duhom i uvereni da ćemo odbraniti Ukrajinu. Hrvatska je prošla slično razdoblje, vi ste lekcija za nas. Neprijatelj pokušava da oduzme od Ukrajinaca struju, kad ne uspeva ništa na frontu, da uništi temelj života, ali nije uspeo. Mi smo jaki. Ukrajinci su ratnici svetla. Navikli smo i imamo način kako da odbranimo svoju državu", rekao je Kirilč.

Spomenuo je stradanja u ukrajinskim gradovima uz sumanutu kopču sa Vukovarom.

"Kad govorim Buča, mislim na Vukovar. To je grad mučenik i svedok ovog genocida protiv čovečanstva", rekao je ambasador Ukrajine iako nijedna presuda haškog suda operacije u Vukovaru, jedine regularne formacije u državi, a to je bila JNA, nije tretirala kao genocid.

Da izjave ukrajinskih zvaničnika poput ove nisu usamljeni slučajevi, pokazao je i Oleg Nikolenko, portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova.

On je, odgovarajući na komentar predsednika Hrvatske 30. januara u kojem je kazao da je "sasvim jasno da Krim više nikada neće biti Ukrajina", Srbiju proglasio agresorom.

"Pitam se bi li Zoran Milanović mogao da postane predsednik svoje zemlje s takvom retorikom devedesetih godina, dok se Hrvatska borila da sačuva svoju državnost? Bi li njegovi glasači pristali da zatvore oči pred okupacijom dela svoje zemlje? Sumnjam. Podsećam da je Hrvatska zbog spoljne agresije mogla da izgubi trećinu teritorija. Ipak, zahvaljujući herojskoj borbi, Hrvati su uspeli da zaštite nezavisnost svoje države", napisao je Nikolenko.

Sa druge strane, zvanični Beograd stao je uz Kijev u gotovo svim rezolucijama u Ujedinjenim nacijama u kojima se osuđuje Rusija. Tako je Srbija početkom marta ove godine na sednici Generalne skupštine UN u Njujorku glasala za usvajanje rezolucije, kojom se zahteva momentalno povlačenje ruskih snaga iz Ukrajine i poziva na pravedan i trajan mir.

Srbija je u martu 2022. podržala dve rezolucije, jednu kojom se osuđuje "ruska agresija" i drugu kojom je od Moskve traženo da momentalno prekine rat protiv Ukrajine.

U aprilu prošle godine Beograd je glasao za isključenje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava, a u oktobru za rezoluciju kojom je Generalna skupština osudila rusko pripajanje četiri ukrajinska regiona. Srbija je jedino bila uzdržana prilikom glasanja o rezoluciji kojom se zahteva pozivanje Rusije na odgovornost zbog invazije uz obavezu plaćanja ratne odštete Kijevu.