RT Balkan istražuje: Šta sledi u dijalogu Beograda i Prištine ako se juče "došlo do zida"

Došli smo do zida, rekao je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić, posle završene nove runde dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, misleći pre svega na odbijanje privremenih prištinskih vlasti da formiraju Zajednicu srpskih opština. Oni su juče dobacivali ženama iz upravljačkog tima za ZSO, koje su predstavljale Nacrt statuta zajednice, a danas su saopštili da su razrešili Upravljački tim.

Pregovori Beograda i Prištine ubuduće će biti jako teški, jer je posrednička strana, Vašington i većina u Briselu, koja sada treba da odigra ključnu ulogu, da preseče, primeni Briselski sporazum i prihvati statut, koji je juče prezentovan nespremna da to učini, kaže za RT Balkan nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.

On ističe da je juče u Briselu predstavljen statut koji je izrađen još 2018. u skladu sa Briselskim sporazumom i sa sporazumom o principima iz 2015, koji u potpunosti odražava što je tada dogovoreno, potpisano i što je trebalo da bude primenjeno odavno. Dodaje i da je očekivano da to Kurti odbija.

"U osnovi postoji razlika u pristupu. Beograd smatra da se radi o sporazumu, koji podrazumeva ZSO u okviru Kosova i Metohije, kao entiteta pod protektoratom UN. Kurti smatra da se radi o rešenjima koja su predviđena za nacionalne manjine u okviru nezavisne države. Tako izgleda i njegov predlog statuta", kaže Milivojević.

Međutim, kako naglašava, činjenica koja se mora uvažiti je da je Briselski sporazum potpuno relevantan, legalan, legitiman, u skladu sa međunarodnim pravom, potpisan, ratifikovan, međunarodni, jer ima potpis Evropske unije.

"Prema tome ne postavlja se pitanje validnosti i statuta koji je juče prezentiran, ili koncepta ZSO prema njemu. Kurtiju smeta što taj statut odražava ono što je sporazumom predviđeno, a to je da je ZSO deo političkog sistema države Srbije, zato što je KiM u sastavu Srbije. Sve ovo što Kurti sada radi ne bi bilo moguće da postoji ZSO: da policija dođe i zauzima zemljište, da gradi bazu, jer je zemljište i raspolaganje imovinom u nadležnosti zajednice", kaže naš sagovornik.

On naglašava da posrednici u dijalogu, Vašington i Brisel, imaju isti cilj kao i Kurti: da potvrde nezavisnost tzv. Kosova.

"Oni će u narednom periodu biti bliži onome što odgovara tom stavu, da se radi o manjinskom pitanju u okviru nezavisne države Kosovo i to je nešto što će teško da bude prevaziđeno u nekom kratkom roku. I tu ulazimo u jedan krajnje neizvestan period", naglašava Milivojević.

Dodaje i da je pitanje kako će uopšte ovaj dijalog dalje teći.

"Nema nikakve šanse da se Srbi vrate u institucije, da se uspostavi neko normalno stanje bez formiranja zajednice. Što se tiče zvaničnog Beograda i srpske strane, ja sam tako razumeo, ona ostaje čvrsto na pozicijama ZSO po sporazumima iz 2013. i 2015, to je ono prethodno pitanje i o drugim pitanjima nema razgovora dok se to ne reši. Kad je reč o Srbima na KiM misli da oni tek neće pristati ni na šta dok se ne formira ZSO", kaže Milivojević.

On se osvrnuo i na izjavu šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja, koji je posle završenog sastanka u Briselu rekao na konferenciji za medije da je nacrt koji je predstavljen samo prvi korak, da to nije konačno rešenje.

"Da su dosledni morali bi da prihvate ovaj statut od juče koji održava karakter i suštinu Briselskih sporazuma. To što Borelj kaže je već naznaka da će i oni uvažavati stav koji većinski vlada na Zapadu, pre svega stav Vašingtona. I Gabrijel Eskobar je juče bio tamo, što treba razumeti da će prištinska strana u ključnim elementima dalje rasprave o Zajednici imati podršku Vašingtona i Zapada na liniji potvrde kosovske državnosti", naglašava naš sagovornik.       

Kad sve saberemo, kako dodaje, pitanje je koliko je Briselski sporazum uopšte moguće dalje sprovoditi, ako se ovo sada ne sprovede.

Naš sagovornik napominje i da od Srbije ništa ne zavisi, sve je u rukama Zapada jer Kurti ne menja stav, niti mu to pada na pamet.

"Mislim da će Kurti ići u dalju eskalaciju, neće odustati od svojih ciljeva. Pokušaće da zaokruži sever preko ovog mehanizma novih gradonačelnika koji su izabrani onako kako su izabrani i da ostvari nekakvu vlast. Koristiće elemente nasilja i dalje, pokušaće da realizuje i to sa otvaranjem mosta, a ideja je, verovatno, da ponovo ujedini severnu i južnu Mitrovicu. I mi ulazimo u ozbiljnu priču, težak i neizvestan period", istakao je Milivojević.