Prva optužnica u odsustvu za ratni zločin, koje je Specijalno tužilaštvo tzv. Kosova podiglo u Osnovnom sudu u Prištini protiv srpskog vojnog rezerviste, a za navodno seksualno nasilje tokom rata na KiM, još jedan je opasan potez Prištine, pritisak na raseljene da odustanu od povratka, ali i dodatno zastrašivanje kosovskih Srba, upozoravaju stručnjaci za "Kosovo onlajn".
Oni naglašavaju da je gotovo izvesno da će u narednom periodu biti na stotine ovakvih optužnica i upozoravaju na opasnost od ozbiljnog kršenja ljudskih prava Srba na KiM.
Advokat Goran Petronijević smatra da će vlastima u Prištini mehanizam suđenja u odsustvu "služiti kao još jedna vrsta nastavka politike zastrašivanja i proterivanja Srba sa KiM i sprečavanja povratka onih koji su izbegli".
"Sa druge strane, očekujem da će u nekom doglednom periodu, ako je suditi po njihovim izjavama kako im je Hrvatska uzor u odnosu na ponašanje prema Srbima, raditi isto što i Hrvatska radi, a to je jedno vrlo ozbiljno narušavanje tog principa kažnjavanja, odnosno zloupotreba sudskih postupaka i zloupotreba poternica. To znači da svi ti ljudi koje oni označe kao potencijalne krivce, koji se nađu na poternicama neće smeti da izađu iz Srbije. Jednom rečju, napraviće od Srbije geto", upozorava Petronijević.
On ukazuje da kosovski pravosudni organi teoretski mogu da stave na optužnicu svakog pripadnika snaga bezbednosti Srbije koji se nalazio na bilo kojoj dužnosti na teritoriji Kosova i Metohije u vreme 1998-99. godine.
Petronijević navodi i da su Prištini ovakve optužnice u odsustvu potrebne zato što su primljeni u Europol i zato što će u narednom periodu pokušavati da postanu i član Interpola.
"To će onda podrazumevati da, kao članica Interpola, Priština može da raspisuje poternice i potrage za određenim licima. Interpol na potpuno različit način tretira obične policijske potrage, pogotovo kada se radi o policiji 'Kosova', s obzirom na nerešena politička pitanja, i optužnice koje su potvrđene od strane suda. Tužilačka optužnica znači jedan stepen verovatnoće da je određeno krivično delo izvršilo određeno lice, a potvrđena optužnica znači još veći stepen verovatnoće. To je stepen verovatnoće koji ni Interpol neće moći da ignoriše", objašnjava Petronijević.
On nema dilemu da je podizanje prve optužnice u odsustvu od strane kosovskog pravosuđa izuzetno opasna stvar.
"Ovo je upalilo ozbiljno crveno svetlo, ovo je alarm našem pregovaračkom timu u vezi sa prihvatanjem eventualnih uslova da se Srbija ne protivi prijemu 'Kosova' u druge međunarodne organizacije osim Ujedinjenih nacija. Ovo što sada Priština radi je priprema za završetak etničkog čišćenja 'Kosova', proterivanje Srba, sprečavanje povratka i zatvaranje u okviru granica Srbije velikog broja ljudi koje budu označili kao okrivljene, a kasnije i optužene u tim postupcima", kaže Petronijević.
Biće na stotine ovakvih optužnica
Advokat Dejan Vasić ističe za "Kosovo onlajn" da ne može da ocenjuje kako će neki potez u pravosuđu da se reflektuje politički, ali očekuje da će u narednom periodu biti "na stotine ovakvih optužnica".
"'Kosovo' je u februaru dobilo novi Zakon o krivičnom postupku koji predviđa suđenje u odsustvu. Ovaj institut nije nešto novo, a da li će 'Kosovo' ovaj mehanizam koristiti da se na taj način optuže i osude ratni zločini i eventualni počinioci tih ratnih zločina ostaće da se vidi u budućnosti", navodi Vasić.
On nema dilemu da "prva optužnica koja je podignuta sugeriše da će u narednom periodu biti i više ovakvih slučajeva".
"U te postupke mi nećemo biti uključeni jer to će raditi kolege koje bude odredio sud po službenoj dužnosti, mi nećemo znati ni ko su oni koji su osuđeni ni da je suđenje u toku, niti će oni to znati", kaže Vasić.
I Advokat Nebojša Vlajić smatra da je sprovođenje suđenja bez prisustva okrivljenog, u slučajevima optužbi za ovako ozbiljna krivična dela, izuzetno opasno.
"Potrebno je da ona vlast koja želi da sprovodi suđenje učini sve da o tome obavesti onome kome namerava da sudi u odsustvu. Najmanje što je dužna da učini jeste da obavesti i pozove okrivljenog. Nisam siguran da su vlasti na 'Kosovu' to uradile. Prvo se pozove okrivljeni, pa ako se ne odazove, onda stiču pravo da primene suđenje u odsustvu. Ali suditi nekom u odsustvu a pre toga ga ne obavestiti o tome je kršenje ljudskih prava", objašnjava Vlajić.
Dodaje da ovo potvrđuje i postojanje tajnih optužnica iako su vlasti u Prištini to do sada negirale.
"Odakle je onda ovaj predmet 'ispao' nego iz nekog takvog predmeta, koji je do sada vođen tajno. Ovo je veoma opasno jer sada mogu da optuže bilo koga i da mu sude kako god žele, jer nema nikoga ko će tome da se suprotstavi. Oni će naravno da postave advokata po službenoj dužnosti, ali pitanje je koga i koliko će se taj zalagati", kaže naš sagovornik.
Na pitanje da li je ovo nastavak politike etničkog čišćenja i progona Srba sa KiM, Vlajić odgovara da "ne zna da li je to deo te politike, ali definitivno neće doprineti pomirenju među narodima".
Specijalno tužilaštvo tzv. Kosova saopštilo je da je "okrivljeni D.R. kao srpski vojni rezervista, tokom rata na 'Kosovu', kršeći pravila međunarodnog humanitarnog prava, tokom širokog i sistematskog napada srpskih vojnih, policijskih i paravojnih snaga, na civilno albansko stanovništvo na celoj teritoriji 'Kosova', znajući za postojanje takvog napada, uz upotrebu nasilja i drugih nehumanih radnji, izvršio seksualno nasilje nad ženom albanske nacionalnosti, koja je zadobila telesne povrede kao i teške trajne psihičke traume".
Okrivljeni D.R. je, dodaje se u saopštenju, izvršio krivično delo Ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. Krivičnog zakona Jugoslavije, trenutno inkriminisano kao zločin protiv čovečnosti iz člana 143. stav 1. iz stava 1.7. Krivičnog zakona "Kosova".