RT Balkan istražuje: Jedna cev na devet stanovnika Srbije

Prema postojećem Zakonu o oružju i municiji, građani Srbije koji žele da budu naoružani moraju da prođu rigoroznu proveru, da budu obučeni za rukovanje vatrenim oružjem, te da imaju opravdan razlog za njegovu nabavku, kao i uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje istog, navedeno je na portalu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. 

Tragedija koja se dogodila juče u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" navela nas je da se zamislimo nad propozicijama za posedovanje i nošenje oružja.

Otvorilo se bezbroj pitanja, pre svega kakve testove prolazi zainteresovano lice, ko odlučuje o zahtevu osobe koja bi da poseduje oružje, koja je razlika između posedovanja i nošenja. 

Dozvola za oružje izdaje se punoletnim građanima koji su državljani Republike Srbije ili strancima sa stalnim boravištem u našoj zemlji, koji su "zdravstveno sposobni za držanje i nošenje oružja" piše na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije .

Prvi korak je, dakle, poseta izabranom lekaru, koji će dalje uputiti pacijenta na psihofizički pregled. Zdravstvena sposobnost za držanje i nošenje oružja predviđena Zakonom o oružju i municiji dokazuje se uverenjem.

Uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za držanje i nošenje oružja izdaju određene zdravstvene ustanove koja poseduje rešenje Ministarstva zdravlja da ispunjava uslove za obavljanje ovih lekarskih pregleda. 

Potencijalni vlasnici oružja ne smeju biti pravnosnažno osuđivani na zatvorsku kaznu za krivična dela protiv: života i tela, sloboda i prava čoveka i građanina, polne slobode, braka i porodice, imovine, zdravlja ljudi, opšte sigurnosti ljudi i imovine, ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, državnih organa, javnog reda i mira, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom ili se protiv njih vodi postupak za navedena krivična dela.

Dodaje se i da vlasnici oružja ne smeju biti "pravnosnažno kažnjavani u poslednje četiri godine za prekršaje iz oblasti javnog reda i mira za koje je propisana kazna zatvora i za prekršaje iz Zakona o oružju i municiji".

Osoba koja želi da poseduje oružje, navodi se u propozicijama "na osnovu bezbednosno-operativne provere u mestu prebivališta, boravišta, mestu rada, svojim ponašanjem ne ukazuju na to da će predstavljati opasnost za sebe ili druge i javni red i mir".

Ovo znači da nadležna radna jedinica MUP-a strogo kontroliše ko i zbog čega aplicira, a treba naglasiti i da policajac ima diskreciono pravo da odbije zahtev, ako utvrdi da postoji bilo kakav rizik.

Šta je "opravdan razlog" kada nije opravdan?

Opravdani razlozi za nabavljanje oružja, prema zakonu Srbije, su:

1. za oružje za ličnu bezbednost iz kategorije B – ukoliko učine verovatnim da bi im mogla biti ugrožena lična bezbednost zbog prirode posla ili drugih okolnosti;
2. za lovačko oružje kategorije B – ukoliko dostave dokaz da ispunjavaju uslove za posedovanje lovne karte;
3. za sportsko oružje – ukoliko dostave uverenje o aktivnom članstvu u sportskoj streljačkoj organizaciji.

U drugom i trećem slučaju relativno je jasna potreba da se nabavi lično oružje, međutim, pitanje "oružja za ličnu bezbednost" otvara mnoge nedoumice. 

Za osobu koja želi da dobije dozvolu za nošenje oružja jedan od najvažnijih uslova da to ostvari jeste obrazloženje opravdanog razloga to jest "da učini verovatnim da mu je lična bezbednost bitno ugrožena ili bi mogla biti ugrožena u tolikoj meri da je za njegovu bezbednost neophodno nošenje oružja."

Opravdan razlog procenjuje nadležni organ, a konačno rešenje odobrava direktor policije. Koliko je redukovan broj izdatih dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbednost u Srbiji govori i činjenica da ima svega oko 400 lica koja su došla do ove isprave po čemu možemo još jednom zaključiti da u Srbiji imamo strog i restriktivan zakon o oružju.

Ovo, ponovo, otvara nova pitanja: Ukoliko je neko zabrinut za ličnu bezbednost, zbog čega se ne obrati instituciji koja je zadužena za bezbednost građana - Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije? Zbog čega je moguće da neko "uzima pravdu u svoje ruke"?

I to nas dovodi do "američkog sna". Naime, Drugi amandman na Ustav SAD garantuje svakom američkom građaninu pravo na posedovanje, nošenje, a podrazumeva se i upotrebu oružja u određenim slučajevima, što je rezultiralo da, nažalost, veoma često, stižu vesti o pucnjavama u koledžima, tržnim centrima, noćnim klubovima, festivalima, koncertima na otvorenom, pa čak i u crkvama. 

Kako se zapadne vrednosti u Srbiji sve više usvjaju, ostaje bojazan da će se usvojiti one koje mogu biti najštetnije po čoveka. 

Prema pojedinim istraživanjima, Srbija je u samom vrhu prema oružju po glavi stanovnika. Generalni sekretar Nacionalne asocijacije za oružje Srbije Duško Ilić tvrdi da nije tačno da je Srbija među zemljama sa najviše naoružanja po glavi stanovnika u svetu. 

To je, kaže Ilić, politički motivisana priča sa ciljem da se Srbija prikaže u lošem svetlu.

"Ta informacija apsolutno nije tačna. Švajcarska agencija je objavila informaciju da smo treći u svetu po broju oružja po glavi stanovnika, ali to je politička priča. Realnost je drugačija. Mi smo među najmanjima naoružane zemlje na Balkanu. Ispred nas su čak i Hrvatska i Slovenija. Ovde se naravno govori o registrovanom legalnom oružju. U toj svojoj studiji su navodno `ustanovili` koliko nelegalnog naoružanja ima, pa su nas optužili da imamo 3-4 miliona komada oružja. Ispalo je da smo treći na svetu, što nema veze sa istinom", uverava Ilić.

U prilog njegovim tvrdnjama govore i zvanični podaci koje je izneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za medije.

On je naveo da je "u zemlji prisutno 765.665 cevi, od čega je registrovano 232.310 komada pištolja i revolvera, 361.716 lovačkog oružja i 64.658 sportskog oružja"

Ipak, da li je 765.665 cevi "malo" u odnosu na 3-4 miliona koliko su "prebrojali" Švajcarci? Prema popisu stanovništva u Srbiji živi 6.647.003 punoletnih građana, što prostom matematikom, podeljeno sa brojem registrovanog oružja daje jednu cev na 9 stanovnika. 

Moratorijum na dozvole za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja

Vlada Srbije donela je najnovije odluke posle jučerašnje tragedije u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar: predložen je moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja (odobrenja za nabavku oružja, oružnih listova i dr.) koji će trajati dve godine.

Kako je navedeno, u roku od tri meseca mora biti završena revizija svih izdatih dozvola za držanje oružja.

Odlučeno je i da se u roku od šest meseci završi kontrola osoba koje imaju dozvole da drže oružje. Kontrolisaće se da li su ispunjeni zakonski uslovi za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja, da li se oružje čuva odvojeno od municije i da li je sprečen pristup oružju i municiji maloletnicima i drugim neovlašćenim licima.

Najavljena je i kontrola svih streljana na teritoriji Republike Srbije, koja bi trebalo da bude završena u roku od tri meseca, a u roku od mesec dana pripremljeni propisi o uslovima i načinu korišćenja streljana, uključujući zabranu pristupa maloletnim licima.

Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na sve vlasnike oružja da svoje oružje drže savesno, zaključano u sefovima, kasama ili ormarima, tako da ne bude dostupno neovlašćenim licima, posebno deci.

" Oružje će biti oduzeto vlasnicima ukoliko se utvrdi da ga čuvaju nesavesno, da je dostupno neovlašćenim osobama što može ugroziti bezbednost ljudi. Protiv ovih osoba biće pokrenut prekršajni postupak u skladu sa Zakonom o oružju i municiji", saopštio je MUP.

Nalaže se Ministarstvu pravde da u okviru postojeće Radne grupe za izmenu Krivičnog zakonika pripremi izmene zakona kojima bi se propisala krivično-pravna odgovornost osoba koje su omogućile maloletnim i drugim neovlašćenim licima da dođu u posed vatrenog oružja i koja maloletna i druga neovlašćena lica obučavaju da rukuju vatrenim oružjem.