Politički savetnik premijera privremenih prištinskih institucija Jeton Zulfaj izjavio je da je Evropska unija zatražila da se ponište mandati na severu KiM i da novoizabrani predsednici opština ne polažu zakletvu.
"Ideja je da se ponište mandati bez polaganja zakletve. Takvi zahtevi se ne mogu postavljati", rekao je Zulfaj prištinskim medijima i podsetio da već postoje izabrani gradonačelnici sa zakonskim mandatom.
"Imamo gradonačelnike izabrane u pravnom postupku, i osuđujemo namerni bojkot Srpske liste, što je evidentno pogrešno. Ali njihov bojkot izbora je pogrešna odluka koju ne možemo tolerisati. Imaju svakakve ideje i želje koje ne možemo da komentarišemo jer to nisu želja i proces premijera, već proces o kome odlučuju različite institucije na 'Kosovu'", rekao je on.
Zulfaj kaže da Vlada u Prištini ne planira da formira još jedan tim za izradu nacrta statuta ZSO.
Poput premijera Aljbina Kurtija, Zulfaj je za nacrt statuta SZO predstavljen u Briselu, rekao da je "skandalozan i potpuno neprihvatljiv za 'Kosovo'".
"Tim je iskoristio mandat koji je imao sa tim kontroverznim sastavom i sa liderkom Danijelom. Tim skandaloznim draftom ta ekipa je ugašena. Nacrt koji su najavili za nas je potpuno neprihvatljiv. Ovaj tim je postojao. On je demontiran, ova ekipa nam više nije potrebna", rekao je Zulfaj.
Najavio je da će na narednom sastanku prištinska strana izneti svoje ideje.
"Kada budemo razgovarali sledeći put, imaćemo svoje ideje. Mi smo to nazvali potpuno neprihvatljivim. Nisu samo naši zahtevi da (Asocijacija) neće imati izvršna ovlašćenja, to je i stav EU i SAD", kazao je Zulfaj i dodao da kosovska vlada ne planira da formira još jedan upravljački tim za izradu nacrta statuta.
"Nema plana jer taj menadžerski tim više nikome nije potreban. Tim kakav je bio, predstavio je svoju želju za Republikom Srpskom na 'Kosovu. Njihovim nacrtom statuta smo to proglasili neprihvatljivim, sada smo u novoj fazi gde imamo viziju premijera", podvukao je Zulfaj.
Kurtijeva vizija Zajednice srpskih opština
Kurti je objavio na Tviteru svoju viziju statuta Zajednice srpskih opština koja, prema njegovoj zamisli, treba da bude "neteritorijalan projekat" i da priznaje "ustavne karakteristike 'Kosova'".
Kurtijeva vizija Zajednice srpskih opština promoviše "neteritorijalni projekat", pri čemu će "svi Srbi na KiM biti funkcionalno predstavljeni u skladu sa principom nediskriminacije i jednakosti pred zakonom".
Na osnovu tog principa, za koji navodi da je u skladu sa njihovim pravom glasa iz tzv. kosovskog ustava, Kurti tvrdi da svi Srbi mogu da ostvaruju pravo na slobodno udruživanje radi odbrane ili zalaganja za politička, nacionalna, kulturna, socijalna i ekonomska prava i ciljeve.
Kurtijeva vizija ZSO predviđa i obezbeđivanje "direktnog kanala komunikacije sa vladom u Prištini", pored ostalog, kako kaže, kroz učešće u Konsultativnom veću zajednica.
Kurtijevim nacrtom predviđa se i mogućnost da se ZSO finansira iz budžeta vlade u Prištini, međunarodnih organizacija, institucija trećih zemalja i donacija, pored ostalog, kako stoji u dokumentu, i iz Beograda.
Kako Kurti navodi, sve to "mora da prođe kroz procedure i propise ministarstva finansija Kosova".
Kurti u svom predlogu zahteva da statut ZSO "u potpunosti priznaje ustavne karakteristike Republike Kosovo" kao što su, objašnjava, poštovanje nezavisnosti, jedinstvo institucionalnog sistema i teritorijalni integritet.
"Uz pomoć važećih zakona projekat ZSO će obezbediti mogućnost ostvarivanja nekih neprofitnih usluga kroz stvaranje udruženja u oblasti kulture, umetnosti, nauke i obrazovanja za izražavanje, unapređenje i razvoj srpskog identiteta", navedeno je u Kurtijevom nacrtu.
Piše da će biti obezbeđena "procedura registracije u vladinom organu odgovornom za opštu upravu i procedura za poštovanje zakona 'Kosova'".
Ističe da će ZSO obezbediti i promovisati "poštovanje političkog pluralizma, slobode govora, slobode udruživanja i prava na slobodnu odbranu političkog i verskog identiteta Srba na 'Kosovu'".
Na kraju dokumenta Kurti pominje i "rešenost dve strane" da ostanu posvećene tome da obezbede da "nevećinske zajednice susednih zemalja žive u skladu sa istim standardima zaštite ljudskih prava koji su uobičajeni u demokratskim i kohezivnim društvima".