Predsednica Skupštine Albanije Ljindita Nikola uputila je pismo predsednicima država članica Saveta Evrope od kojih je zatražila podršku za, kako je navela, "ispravljanje tragične greške prema Albaniji i Kosovu" zbog tvrdnji o učešću u trgovini ljudskim organima, prenosi Kosovo onlajn.
Nikola je, kako je navedeno, podsetila Savet Evrope da je albanski parlament usvojio Rezoluciju o neosnovanosti tvrdnji o trgovini ljudskim organima na tzv. Kosovu i u Albaniji i tim povodom je zatražila podršku delegacija u Parlamentarnoj skupštini SE.
Reč je, kako navodi, o pravu Albanije i tzv. Kosova, da "povrati dostojanstvo" koje je narušeno zbog, kako navodi,"neistinitih tvrdnji o trgovini ljudskim organima" i suđenja vođama OVK koji se sumnjiče za organizaciju i sprovođenje ovih monstruoznih zločina.
Nikola kaže da su albanski poslanici su pozvali Palamentarnu skupštinu SE da sačini naknadni izveštaj o Rezoluciji 1782 (2011) zasnovanoj na izveštaju Dika Martija.
Takođe, premijer Albanije Edi Rama održao je u oktobru govor u Parlamentarnoj skupštini SE u kojem je istakao neosnovanost pomenutih optužbi ističući da one "nažalost i dalje podstiču neprijateljstvo i ksenofobiju prema Albancima".
Kada će Albanci da se suoče sa prošlošću
Političari sa Zapada propustili su priliku da Ramu pozovu da se "suoči sa prošlošću" i da se izvini susedima, pre svega Srbiji, zbog žrtava koje su otete, a čiji je život okončan na najmonstruozniji način u žutoj kući.
Albanci godinama pokušavaju da diskredituju rezoluciju i izveštaj Dika Martija koje je Savet Evrope usvojio 2011. godine, a u kojima su izneti dokazi o trgovini organima ljudi otetih na KiM. Na osnovu tog izveštaja pokrenuta je istraga protiv Hašima Tačija i ostalih lidera OVK kojima se sudi pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu.
Ovi pokušaji su kulminirali pre nekoliko meseci kada je Dik Marti izneo tvrdnje da mu prete smrću "srpske obaveštajne službe" kako bi za to, kako je naveo, "okrivile Albance sa Kosova" zbog čega živi pod policijskom zaštitom od 2020. godine.
Švajcarski list "Miz o poen" naveo je da Marti uživa najviši stepen zaštite i da mu je savezna policija predložila da promeni identitet i adresu što je on odbio.
Nakon toga je Bezbednosno informativna agencija (BIA) uputila je pismo Federalnoj obaveštajnoj službi Švajcarske (FIS) u kojem najoštrije osuđudila i demantovala "maliciozne tvrdnje o uključenosti srpskih bezbednosnih službi u planiranje bilo čijeg ubistva."