NATO napad na kinesku ambasadu 1999: Namerna, planirana, drska provokacija SAD

Bombardovanje kineske ambasade u Beogradu, uveče, 7. maja 1999, tokom agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, bio je nameran i planiran čin, koji su smesta osudili i srpski i kineski mediji, a ne rezultat greške, kao što je to tvrdila američka strana.  

"Pet NATO bombi iz američkih aviona", primećuje čak i "Radio Slobodna Evropa", "samo su najavile ono što će kasnije uslediti."

Ovo "NATO bombardovanje pokrenulo je niz događaja koji i dalje povezuju Peking i Beograd", piše ovaj medij, finansiran novcem američkih poreskih obveznika.

Život pod bombama

U tom napadu poginulo je troje kineskih novinara, a povređeno je ukupno 20 ljudi.

Dvoje poginulih bili su nedavno venčani novinari - Hsu Singhu (31) i Žu Jing (27).

Mladi bračni par radio je za dnevne novine "Guanming" (Prosvetljenje). Hsu, diplomirani filolog koji je odlično govorio srpski, opisivao je život u Beogradu tokom NATO agresije u nizu reportaža pod naslovom "Život pod bombama".

Žu Jing je radila kao umetnička urednica u odeljenju za oglašavanje ovog lista. Kada je saznala za smrt ćerke, njena majka je kolabirala i završila u bolnici.

Treća poginula novinarka bila je 48-godišnja Šao Junhuan, koja je radila za agenciju Sinhua. Njen muž Kao Rongfei oslepeo je u eksploziji.

Vojni ataše ambasade vraćen je u Kinu u komi.

"NATO: Nacistička američka teroristička organizacija"

Za Šena Honga, kineskog državljanina koji je tada boravio u Beogradu, napad je praktično značio "objavu rata".

Čim je čuo za napad na ambasadu, Šen je nazvao jednog srpskog policajca koga je znao od ranije, a ovaj mu je rekao da je ambasada zaista pogođena. "Tek tada sam shvatio da se to stvarno desilo, da je to istina".

Kada je stigao do ambasade, zatekao je zgradu u plamenu; osoblje prekriveno krvlju i prašinom, iskakalo je kroz prozore.

Šen je u jednom trenutku primetio kulturnog atašea Kine, koji je vezivao zavese kako bi se spustio sa prvog sprata zgrade. "Nismo videli da je povređen, a ni on to nije primetio. Tek kada sam se rukovao s njim, shvatio sam da su i moje ruke krvave. Rekao sam mu: 'Povređen si', ali on je u tom trenutku izgubio svest."

Narednog dana, Šen je učestovao u protestu u Beogradu, na kome je nosio transparent sa porukom: "NATO: Nacistička američka teroristička organizacija."

Evakuacija povređenih iz ambasade trajala je do jutra. Inače, do napada na kinesku ambasadu došlo je šeste nedelje NATO rata protiv Srbije.

CIA: Koristili smo loše mape

CIA je saopštila da je do napada došlo "greškom" i da je agencija koristila "loše mape".

"Jednostavno, jedan od naših aviona napao je pogrešnu metu, zato što su podaci za bombardovanje bila zasnovani na zastareloj mapi", izjavio je dva dana posle napada tadašnji američki sekretar za odbranu Vilijam Koen, dodajući da je prava meta bila jugoslovenska Savezna direkcija za promet roba.

"Navigaciona tehnika koja je bila korišćena bila je neprecizna", rekao je kasnije direktor CIA Džordž Tenet.

Tenet je izjavio i da obaveštajne i vojne baze podataka korišćene za unakrsnu proveru meta nisu imale jasne podatke o lokaciji ambasade.

Tako je glasilo "objašnjenje", u koje, s razlogom, vlasti Narodne Republike Kine nikad nisu poverovale.

"Kineska vlada i narod ne mogu da prihvate zaključak da je bombardovanje bilo greška", rekao je kineski ministar spoljnih poslova američkom izaslaniku, koji je poslat u Peking tokom juna 1999, da "objasni šta se zaista desilo."

Kineski državni mediji osudili su ovaj čin kao otvoreni i drski prekršaj međunarodnog prava.

Protesti širom Kine

Sledećeg dana na ulice Pekinga spontano je izašlo hiljade ljudi, koji su se okupili ispred zgrade američke ambasade.

Kamenje je razbilo prozore zgrade u kojoj se skrivalo nekoliko desetina zaposlenih, uključujući i američkog ambasadora Džejmsa Sasera.

Napadnuta su i uništena sva službena vozila ambasade.

Potom su protesti, sa desetinama hiljada učesnika, izbili u još desetak većih gradova u Kini. Demonstranti su izašli na ulice Šangaja, u gradu Čengdu zapaljen je američki konzulat.

Kineski mediji su potvrdili ono što je od samog početka bilo očigledno: da je "NATO bombardovanje ambasade u Beogradu bilo namerni čin agresije."

Protesti u Pekingu nastavljeni su i narednog dana. U njima je učestvovalo više od 100.000 ljudi, koji su se okupili u diplomatskom kvartu, bacajući kamenje i jaja na britansku i američku ambasadu.

U svom televizijskom obraćanju, potpredsednik Hu Đintao je podržao proteste.

Penzionisani pukovnik Narodnooslobodilačke vojske Li Minfu je kasnije izjavio da je "bombardovanje ambasade samo jedan u nizu događaja koji dokazuju da je Amerika protiv Kine povela novi Hladni rat."

„To je bilo potpuno namerno. Bilo je to ciljano, planirano bombardovanje, a ne nesrećni slučaj", zaključio je pukovnik.

Čelično prijateljstvo Srbije i Kine, natopljeno krvlju

Povodom godišnjice NATO bombardovanja zgrade ambasade Kine, otpravnik poslova kineske ambasade u Beogradu Tien Išu napisao je 2022, za dnevni list "Politika", da će ovaj zločin večito ostati u pamćenju kineskog naroda.

Diplomata je naveo da Kina nikada nije zaboravila da je NATO tokom 78 dana agresije brutalno bombardovao Saveznu Republiku Jugoslaviju, što je rezultiralo smrću i ranjavanjem na hiljade civila.

"Tokom protekle 23 godine, prolivena krv i suze kineskog i srpskog naroda skupile su se u našu zajedničku želju da štitimo nacionalni suverenitet i sačuvamo mir i bezbednost", naveo je on.

Kineski diplomata je upozorio i da se "čovečanstvo ponovo suočava sa neviđenim bezbednosnim izazovima" i da "neke države oživljavaju hladnoratovsku politiku."

"Novi Hladni rat ne treba ni svetu ni Evropi. NATO, kao i drugi inicijatori ukrajinske krize, treba da postanu stabilizator mira, a ne da podstiču konflikte", napisao je otpravnik poslova.

"Na tom putu, čelično prijateljstvo Kine i Srbije, natopljeno zajednički prolivenom krvlju, ostaje neraskidivo", dodao je otpravnik. "Danas je sveobuhvatno strateško partnerstvo između naše dve zemlje postalo sidro održavanja regionalnog mira i stabilnosti, kao i izvor promovisanja regionalnog oporavka i razvoja", naveo je kineski diplomata.

Kineski kulturni centar na mestu srušene ambasade

Četvrt veka kasnije, na mestu na kojem se nalazila ambasada, niče Kineski kulturni centar, koji će biti jedinstven na Balkanu i jedan od najvećih u Evropi. U njemu se nalazi Institut "Konfučije", izložbeni prostori, poslovni prostor za kineske i srpske kompanije, kao i smeštaj za diplomatske i druge delegacije.

Centar je zamišljen kao platforma za produbljivanje kulturne i ekonomske saradnje Srbije i Kine. To je ne samo simbol srpsko-kineskog prijateljstva, već i mesto podsećanja na tragedije i poniženja koje je, i jednoj i drugoj zemlji, naneo Zapad.

I srpski i kineski zvaničnici svake godine 7. maja održavaju komemoracije na ovom mestu, koje redovno poseđuju gosti iz Kine.

Godine 2016. posetio ga je kineski predsednik Si Đinping.