Aljbin Kurti naoružava "vojsku": Pomažu mu strani partneri

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti predstavio je pred poslanicima "Strategiju bezbednosti 'Kosova' 2022-2027", ističući da su članstvo u NATO i EU preduslovi za održivi razvoj takozvanog Kosova i regiona, preneo je portal "Reporteri".

Kurti je tokom predstavljanja Strategije naveo i da je Vlada posebnu pažnju posvetila bezbednosnim institucijama, dodajući da je povećan budžet KBS.

"Povećali smo budžet za KBS sa 63 miliona na oko 102 miliona evra za 2022. godinu", izjavio je Kurti.

On je naglasio da je ovo druga Strategija od proglašenja nezavisnosti takozvanog Kosova.

"Čast mi je da pred vama predstavim Strategiju bezbednosti 'Kosova', drugu po redu od proglašenja nezavisnosti naše republike, ovo je krovna strategija sektora bezbednosti, koja prepoznaje rizike i skokove i izazove za bezbednost 'Kosova', istovremeno, predstavlja priliku i viziju za našu budućnost", naveo je Kurti.

Kurti je napomenuo da je Strategija izrađena u bliskoj saradnji sa svim državnim institucijama, podvrgnuta je procesu eksternih i unutrašnjih konsultacija, uključujući države Kvinte (SAD, Italija, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska), kao i druge prijateljske zemlje.

"Osnovali smo radnu grupu sa visokim članovima, sa ciljem da intenziviramo rad za članstvo u NATO, za šta smo naišli na dodatno razumevanje prijateljskih zemalja, težimo što skorijem članstvu u Partnerstvu za mir. Istovremeno, radimo na aplikaciji 'Kosova' za status kandidata i sprovodimo neophodne reforme kako bismo olakšali proces integracije u Evropsku uniju", poručio je Kurti.

Kurti je takođe govorio i o ubrzanju vojnih nabavki za KBS, ali je pozvao i sve zainteresovane koji su u mogućnosti da novčano pomognu, te se zahvalio na ranijim donacijama.

Podsetimo, Kosovske bezbednosne snage formirale su privremene prištinske institcije 21. januara 2009. godine u južnoj srpskoj pokrajini.

Gledajući međunarodno prvo i sporazume UN, KBS su paravojna formacija i njihovo formiranje je u direktnoj koliziji sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. 

Vlasti takozvanog Kosova predstavljaju ih međunarodnoj zajednici kao službu za hitne slučajeve na Kosovu i Metohiji, koja se nalazi pod kontrolom i komandom KFOR-a i samoproglašenog Kosova. Osnivanje KBS pomogle su zemlje NATO-a, npr. SAD su donirale vojne uniforme, Nemačka vojna vozila. Po osnivanju Slovenija je donirala 30.000 evra. KBS ima u cilju delovanje po NATO standardima.

Vlada samoproglašenog Kosova pokrenula je "plan B" za transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) 2018. godine u vojsku, jer je zbog veta srpskih poslanika to bilo nemoguće učiniti putem ustavnih amandmana. Novi plan je predviđao period od 10 godina, tokom kojeg će biti izvršena tranzicija.