Turski "Bajraktari" na Kosovu: Kakvi su bezbednosni rizici po Srbiju?
Dronovi turske proizvodnje "Bajraktar" isporučeni ovih dana Kosovu, izvesna su pomoć u izgradnji sposobnosti, buduće tzv. "vojske Kosova" i oni će moći ozbiljno da izviđaju u dubini teritorije unutrašnjosti Srbije, naročito u delu oko administrativne linije, ali i da u slučaju oružanog konflikta deluju po unutrašnjosti Srbije, ukazuje u razgovoru za RT Balkan general u penziji Mitar Kovač, komentarišući vesti o isporuci pet turskih dronova tzv. Bezbednosnim snagama Kosova.
"To su veoma moćne letelice u smislu otpornosti na izviđanje u vazdušnom prostoru i u pogledu njihove mogućnosti dejstva u dubini po oklopnim snagama, artiljerijskim oruđima, kolonama u dovođenju. To smo sve mogli videti u početku jermensko-azerbejdžanskog rata i kasnije u domenu ukrajinske krize. To su moćne letelice, samo što je ruska vojska bila sposobna da kvalitetnom PVO ubrzo eliminiše i uništi više od 170 ’Bajraktara’, koji posle nisu predstavljali nikakvu pretnju za rusku vojsku", kaže Kovač.
Turska privatna kompanija koja proizvodi dronove "Bajraktar" isporučila je Kosovu prethodnih dana pet ovih bespilotnih letelica a dronovi su na Kosovo stigli sedam meseci po potpisivanju ugovora. U međuvremenu je kompaniju koja proizvodi dronove posetila predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani.
Inače, dronovi su na Kosovo stigli samo nekoliko dana pre početka velike međunarodne vežbe NATO Defender Europe 2023, čiji će deo biti održan i na KiM.
Po mišljenju generala Kovača, činjenica da je tzv. Kosovo nabavilo "Bajraktare", mora naterati, i svakako će naterati Vojsku Srbije da u budućem vremenu "još više razmišlja o taktici, načinu borbe protiv bespilotnih letelica te vrste, koje jesu jedne od najsavremenijih u svetu i po vremenu boravka u vazdušnom prostoru, ubojnim sredstvima koja koriste, visini sa koje dejstvuju po ciljevima na zemlji".
Dronovi "Bajraktar" turske proizvodnje koji su pre tri-četiri dana isporučeni tzv. Kosovskim bezbednosnim snagama moćni su u izviđačkom smislu, ali i u borbenoj upotrebi sa distance, ukazuje u razgovoru za RT Balkan i potpukovnik KOS-a u penziji Ljuban Karan. Po njegovom mišljenju, činjenica da je pet ovih dronova isporučeno Kosovu, nije ni malo naivna u bezbednosnom smislu.
"Oni kupuju ili im neko donira oružje i pitanje je ko to radi. Njima oružje dele i šakom i kapom. Onaj ko ih naoružava i od njih pravi vojsku, ima prema Srbiji neprijateljske namere", kaže Karan.
Po njegovom mišljenju, Kosovo ne samo da se planski naoružava, nego im i države NATO i Kvinte omogućavaju da učestvuju u NATO vežbama i tretiraju ih kao ravnopravne članice NATO.
"To je signal da će oni posredno da im obezbeđuju sve veće atribute državnosti. Srbija tu ne može mnogo da učini i spreči tu kosovsku paradržavu da uđe u evropske i NATO institucije. Mi možemo da ih blokiramo u UN ili da koristimo dobre odnose sa državama koje nisu priznale Kosovo i da ih tako blokiramo. Dronovi ne doprinose stabilnosti nego ugrožavaju mir. Koristiće ih u izviđačkom, a možda i u onom drugom smislu. Među njima postoje glave koje bi te dronove rado videle kako eksplodiraju u nekim gradovima širom Srbije", kaže Karan.
Po oceni generala Kovača, isporuka turskih dronova Kosovu "nastavak je strategije i programa NATO-a u smislu opremanja tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga, njihove buduće vojske po procenama i odluci NATO-a, samo će se to formalizovati kada se steknu međunarodne i unutrašnje okolnosti".
"Amerika pre svega ceni da na osnovu sporazuma, Briselskog i aneksa u Ohridu, postoji dovoljna osnova da se nakon isteka vremena od 150 dana Kosovo prijavi za članstvo u NATO-u, i da će po skraćenom postupku biti primljeno. To jeste deo puta koji odavno sprovode zemlje NATO-a u smislu opremanja KBS", opominje Kovač.
Svaka od članica NATO-a, nastavlja general Kovač, "ima zaduženje u kojoj oblasti izgrađuje tzv. bezbednosne snage Kosova".
"Jedni u domenu pešadijskog naoružanja, obuke i taktike, drugi u domenu motornih vozila, sredstava za podršku, oklopnih i sredstava veze. Imaju raspodeljene poslove, njima se upravlja iz sedišta NATO-a kroz programe opremanja i osposobljavanja buduće ’kosovske vojske’", kaže Kovač.
Turska je, objašnjava general, u okviru tog programa dobila zaduženje da isporuči "Bajraktare" kao primerena sredstva za potrebe buduće "vojske Kosova" u odnosu na "zaštitu njihove bezbednosti prema Republici Srbiji".
"Turska, kao bivša imperijalna država, od Otomanskog carstva nije zaboravila teritorije kojima je gospodarila a i bila je među prvima koja je priznala nezavisnost Kosova i čini sve da se politički i bezbednosno vrati na prostor na kome je bila dominantna vekovima", objašnjava Kovač.
Otuda, kaže on, i "tako brza isporuka ’Bajraktara’".
Kovač veruje i da je u Turskoj već sprovedena obuka pripadnika "bezbednosnih snaga Kosova", kao i da će se ta obuka nastaviti na terenu u pogledu izgradnje infrastrukture, baziranja bespilotnih letelica, obučavanja pripadnika KBS-a u taktici njihove primene kao i vršenja proba na terenu.
U samoj Srbiji, pre nekoliko godina, u jednom momentu bilo je reči o nabavci turskih dronova, pominjano je da je Srbija "stala u red" za njihovu nabavku. General Kovač kaže da "hvala Bogu, od toga Srbiji ništa nije isporučeno", jer, tamo gde su suprotstavljeni interesi Srbije i država koje podržava Turska "nikada ne bismo dobili ni rezervne delove ni ubojna sredstva".
"Mislim da je to bio ishitren pokušaj i da tome ne treba težiti. Prava strateška odrednica u opremanju bespilotnim letelicama jeste ono što se dešava danas, a to je da smo nabavili slične dronove iz Kine i da sa njima razvijamo sopstvenu letelicu. To je nešto što daje autonomiju razvoja i upotrebe takvih vrsta sredstava. Nikada, i pre kada sam govorio o tome, nisam podržavao takvu ideju. To je bilo brzopleto i ne znam ko je to iz vojske i podržavao, ili su samo političari o tome govorili", napominje Kovač.
Karakteristike turskih dronova
Glavne funkcije dronova "Bajraktar" isporučenih iz Turske Kosovu, pored oružanih napada, svakako su i obaveštajne i izviđačke prirode. Ovi dronovi imaju veliku izdržljivost leta na srednjim visinama, a dostupni podaci govore da je rekordni let letelice ovog tipa trajao više od 27 sati. Dronovi ovog tipa projektovani su kako bi maksimum pružili u dužini leta i najvećoj mogućoj razornoj moći, pa tako poboljšana verzija ove letelice ima maksimalan domet oko 200 nautičkih milja, odnosno oko 400 kilometara. Ovo zavisi i od vrste terena, kao i od tipa i težine oružja koje nosi.
Ovi dronovi imaju i tzv. MSC softver za kontrolu leta a to znači da u slučaju gubitka veze sa baznom, odnosno komandnom stanicom, dron nastavlja let po unapred zadatom programu sa mogućnošću da se zatim vrati na aerodrom, odnosno mesto poletanja. Sem ovog, komandna stanica, odnosno softver, može samostalno da vodi letelicu, bez prisustva posade u samoj baznoj stanici. Sistemi ovih letelica otporni su u određenoj meri na elektronsko ometanje, jer kontrolni uređaji drona imaju sisteme samoprovere u odnosu na putanju koja je unapred zadata, odnosno programirana.
Posle nabavke turskih "Barjaktara" otvoreno pitanje svakako je kakvi su sada potencijali tzv. "kosovskih bezbednosnih snaga" i koliko ove snage, kao deo NATO trupa, mogu da ugroze Srbiju.
General Kovač ocenjuje da "kada se u okruženju, a posebno na teritoriji svoje države razvijaju snage koje imaju ambiciju da uz podršku NATO-a postanu vojska, to u značajnoj meri ugrožava bezbednost. Time se krši i međunarodno pravo i postignuti sporazumi, pa i sama Rezolucija 1244 koju je doneo Savet bezbednosti."
"Verovatno da bi Srbija trebalo da to pitanje stalno delegira pred SB UN. Na žalost, mi to ne činimo zbog neke bolećivosti, suzdržanosti ili bojazni od pretnje NATO-a ili vodećih sila NATO-a i njihove reakcije, ako bismo mi potencirali to pitanje", ukazuje Kovač.
On procenjuje da se "buduća vojska Kosova dosta naoružava", da se o tome ne govori u javnosti, posebno kada se imaju u vidu izviđački i drnovi samoubice, što se čini takođe uz pomoć zemalja NATO-a.
"Naredni period verovatno će otvoriti nova saznanja o tom pitanju. Zbog hendikepa u avijaciji NATO je procenio da bespilotnim letelicama može da nadomesti deo vazduhoplovnih sposobnosti buduće ’vojske Kosova’. Zna se da će im donirati i da će buduća vojska lažne države Kosovo imati borbene helikoptere ali i helikoptere tranportne namene za trupe, specijalne snage. Nabavili su i neka izviđačka vozila, laka oklopna, nemaju tenkove, naravno, ali, imaju već razvijene jedinice i razvijaju vatrenu podršku kopnenih snaga uz minobacački i haubički program, a i značajna prenosna sredstva za PVO i protivoklopnu borbu", zaključuje general Kovač u razgovoru za RT Balkan.
