"Fajnenšel tajms": Kako je pripreman Ohridski sporazum Beograda i Prištine

Visar Imeri, nekadašnji lider "Samoopredeljenja" na čijem je čelu sad Aljbin Kurti, bio je jedan od retkih optimista da će samit u Ohridu dovesti do normalizacije odnosa Beograda i Prištine, prenosi "Fajnenšel tajms": "Bio sam jedan od retkih entuzijasta u Prištini... Svi su bili veoma cinični u vezi sa sporazumom, ali sam se nadao da se interesovanje EU i SAD zaista vratilo u region zbog bezbednosnih pitanja, i da ćemo videti poboljšanje."

U roku od mesec dana, međutim, piše londonski list, i Imeri se pridružio taboru cinika - Srbija je nastavila da utiče na političku situaciju na KiM, a Priština nije bila spremna na kompromise.

Ruska Specijalna vojna operacija u Ukrajini naterala je Zapad da ponovo obrati pažnju na Balkan i Srbiju koja je tradicionalni saveznik Rusije i dominantna sila Balkana. Odlučili su da pokušaju da nateraju Beograd da se okrene od Moskve, zaboravljajući na rusku podršku Reuzoluciji UN 1244 kojom se definiše status Kosova i Metohije kao dela Srbije, obećavajući novac i brže članstvo u EU i preteći izolacijom i prekidom ulaganja, ukazuje "Fajnenšel tajms".

Francuska, nekada nesklona proširenju EU na zapadni Balkan, promenila je priču i udružila se sa Nemačkom u moćan diplomatski tandem koji bi vodio proces zajedno sa ostatkom EU i SAD.

Ohridski samit trebalo je da bude trenutak kada bi srpski predsednik Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti trebalo "da pokažu kakve su vođe".

"Posle Ohrida sve je utihnulo", rekao je Imari. "Stekao sam utisak da je ideja bila da sporazum bude na papiru, a ne da se sprovodi. Što ne znači ništa."

Sledeći put kada su se Vučić i Kurti sastali, na samitu u Briselu 2. maja, dogovor je izgledao gotovo mrtav. Kurti je pocepao predlog rezolucije, odbio formiranje Zajednice srpskih opština i izneo alternativnu ideju da srpske zajednice na KiM budu definisane kao neteritorijalne i pod strogim finansijskim nadzorom Prištine. Vučić je to odbio.

Dan nakon tih razgovora, glavni američki pregovarač u regionu, zamenik pomoćnika državnog sekretara Gabrijel Eskobar, pozvao je na strpljenje u odgovoru na pitanja "Fajnenšel tajmsa".

"Prošlo je samo mesec dana i sada razgovaramo o primeni", rekao je on. "Imali smo mali stepen napretka... EU treba da nastavi... da privoli dve strane da počnu da traže kompromisna rešenja."

Eskobar insistira da je Ohridski sporazum pravno obavezujući za obe strane, i kaže da su SAD, zajedno sa EU, u potpunosti posvećene pronalaženju kompromisa.

Portparol EU za spoljne poslove Peter Stano rekao je novinarima da će Brisel nastaviti da radi na sporazumu, dodajući da je Kurti "prekršio slovo i duh sporazuma o dijalogu".

Vučić je predvideo da bi to mogao biti slučaj. U januaru je za "Fajnenšel tajms" rekao da su strane po pitanju Kosova i Metohije toliko udaljene da je međusobno prihvatljiv kompromis nemoguć. "Obe strane će biti podjednako zadovoljne ako su podjednako nezadovoljne", rekao je on.

Dogovor koga nije bilo

Albanci na Kosovu i Metohiji jednostrano su proglasili nezavisnost od Srbije 2008. Veliki broj zemalja to nije priznao, uprkos pritiscima Zapada. Ono malo Srba što je ostalo, živi na severu KiM i smatra se državljanima Srbije, opisuje londonski list.

Rešenje predloženo u Ohridu u martu bilo je "tante za kukuriku". Priština bi dozvolila formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), koja bi imala određena lokalna izvršna ovlašćenja i kojoj bi bilo dozvoljeno da održava veze sa Srbijom. U međuvremenu, Beograd se ne bi protivio članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama.

Kurti strahuje da bi ZSO mogao da postane platforma koja se ne može kontrolisati, država u državi koja zastupa interese Beograda. A od Srbije je traženo, u suštini, da utre put priznavanju Kosova kao suverene države, što "Fajnenšel tajms" opisuje kao "krajnju političku žrtvu za Beograd", i otkriva kako se uopšte došlo do Ohrida.

Od avgusta do januara "podjednako smo vršili pritisak na obe strane, meru po meru, tačku po tačku", ispričao je jedan evropski zvaničnik. "Svaka strana je dobila malo i dala malo. Trudili smo se da zadovoljimo svaku stranu."

"U jednom trenutku, Makron je preneo tešku poruku Kurtiju: ovo morate da postavite kao prioritet ako želite da stvari napreduju", dodao je ovaj zvaničnik. "Takođe mu je rekao da 'Kosovo' ne može da se vraća unazad ili naknadno menja svoje pozicije."

Na kraju, navodi "Fajnenšel tajms," Ohridski sporazum je sadržao oba elementa, svaki malo razvodnjen. Tzv. Kosovo je bilo spremno da to potpiše, ali Srbija nije, jer Beograd nije hteo da pristane na priznavanje nezavisnosti Kosova i njegovo članstvo u UN.

"Nisam potpisao jer je Srbija međunarodno priznata zemlja, a za mene 'Kosovo' nije", rekao je Vučić i dodao da ne želi nikakav pravni sporazum sa takozvanom Republikom Kosovo.

Potpisan ili ne, sporazum je imao koliku-toliku podršku obe strane i trebalo je da bude osnova za buduće pregovore, na čemu insistiraju EU i SAD. Ipak, za nekoliko nedelja, Ohridski sporazum je počeo da se raspada, ocenjuje "Fajnenšel tajms".

Prvi test su bili izbori u četiri srpske opštine na severu KiM na koje Srbi nisu izašli, tako da je glasalo svega nekoliko stotina Albanaca. Kako nije postojao cenzus, Albanci su izabrani za sva upražnjena mesta na čelu opština i skupština.

Kako je zastoj bio izvestan, Evropska komisija je sledećeg dana izdala kratko saopštenje. Izborni proces je bio legalan, navodi se, ali "nije i ne može se smatrati uobičajenim poslovanjem".

Ohridski dogovor je bio "prava platforma" za pronalaženje rešenja, dodala je Komisija. "Postoji hitna potreba za ozbiljnim dijalogom između vlade Kosova i kosovskih Srba na severu u tom cilju. Do sada je napravljen mali napredak."

Srbi na KiM kažu da su spremni da pregovaraju ali, tumači "Fajnenšel tajms", osećaju da ih i Beograd i Priština isključuju iz razgovora.

"Fajnenšel tajms" citira Nenada Rašića koji je ministar u Kurtijevoj vladi koji kaže da međunarodna zajednica želi da sakrije probleme regiona pod tepih. "Stabilokratija je zamenila demokratiju", rekao je on. "Pogotovo sada sa ratom u Ukrajini, Zapad samo želi stabilnost, a Vučić će ih smirivati godinama, ako će tako ostati na vlasti. On nikada neće prestati da koristi kosovske Srbe za svoju politiku."

Mlađe generacije su ljute na zapadne sile, kaže Aleksandar Arsenijević, lokalni političar u Kosovskoj Mitrovici. "Oni ne slušaju potrebe Srba", kaže on. "Ovo nije pravo vreme za ovakve izbore. Sada nema demokratije. Sistem je pokvaren."

Ako žele da učestvuju u demokratiji, građanima je najpre potrebna finansijska stabilnost, dodaje on. "Nacionalizam se gnoji u praznom stomaku."

Evropske i američke diplomate tvrde da je Zapad ojačao svoju odlučnost. Oni žele da se obe strane pridržavaju Ohridskog sporazuma i nemaju problem da ih pritisnu.

Brisel nastoji da veže ruke posebno Vučiću dodavanjem ohridskih obećanja na dugačku listu prekretnica za pristupanje EU, piše "Fajnenšel tajms". Bez normalizacije veza sa Prištinom, Srbija verovatno nikada neće dobiti članstvo u bloku. "To je sve ili ništa", kaže jedan zvaničnik uključen u pregovore.

Za Prištinu, EU je "otvorenija u pogledu svojih pritisaka". "Oni nemaju druge opcije osim nas", kaže drugi zvaničnik.

Dugoročno, i Beograd i Priština možda vide logiku u ublažavanju svojih pozicija. Vučiću ne preostaje ništa osim da se okrene Zapadu, tvrdi Miloš Damjanović iz BIRN-a.

Predsednik Srbije ne preostaje ništa drugo nego da se okrene Zapadu jer je "Rusija daleko i slaba je, dok je Zapad sveprisutan i može da nanese bol", kaže Damnjanović. Ali, dodaje Damnjanović, Vučić mora polako da povčali poteze kako bi sačuvao političku bazu i poene. "On ne čini ništa javno protiv Rusije, već umiruje zahteve SAD malim koracima ka Zapadu", navodi analitičar BIRN-a.

Prištini bi takođe moglo da odgovara da igra dugu igru i da Srbima da više prava, kaže Imeri, bivši lider vladajuće stranke na Kosovu. Ako može da pomogne da se Srbija pretvori u prozapadnu zemlju i odvuče od Rusije, to će zauzvrat olakšati put da "Kosovo" dobije slobode koje traži.

"Kurti mora da bude veći strateg u razumevanju prednosti ovog ogromnog geopolitičkog zaokreta", rekao je on. "Ne možemo pomoći tom procesu, ali ne treba da ga sprečimo. Ako se to ne dogodi, vraćamo se na početak."