Specijalni izaslanik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak izjavio je da, za razliku od zemalja srednje Evrope, na Balkanu države još imaju nerazrešene stvari iz prošlosti koje ih i dalje zaokupljaju.
Lajčak, koji je prethodno bio ministar spoljnih poslova Slovačke, kaže da u zemljama jugoistočne Evrope pada podrška ulasku u Uniju, jer građani smatraju da ona ne želi da ih prihvati, ali da postoje partnerski programi putem kojih i te zemlje mogu učestvovati u zajedničkim temama poput "zelenog plana" i digitalizacije.
Prošlo je 20 godina od kada su EU i jugoistočne zemlje u zajedničkoj deklaraciji prvi put navele da je "budućnost Balkana u EU". Od tog sastanka u Solunu 2003. samo je Hrvatska postala članica 2013.
"Moje lično mišljenje je da je Evropa morala da sprovede ogromno proširenje 2004. i 2007. Ono je donelo mnogo pozitivnih efekata ali i elemente koji su zakomplikovali EU, jer joj je teže da donosi jednoglasno odluke s 28, odnosno sada s 27 zemalja, nego je to bilo kada ih je bilo 15", rekao je Lajčak.
On je u intervjuu za hrvatsku novinsku agenciju Hina rekao da su neke zemlje odstupile od evropskih normi i vrednosti što je takođe uzrokovalo skepticizam prema daljem proširenju.
"Objektivno govoreći, Evropa se suočavala s višestrukim krizama koje nisu bile planirane niti očekivane poput finansijske krize, migracija i Bregzita. Sve je to spustilo proširenje na listi prioriteta. Javno mišljenje u brojnim zemljama zapadne Evrope nije bilo pozitivno prema otvaranju tržišta rada novim članicama, pa politički lideri nisu hteli da promovišu dalje proširenje", dodao je Lajčak.
Pod grčkim predsedavanjem EU pre dve decenije je obećano članstvo Crnoj Gori, Srbiji, Severnoj Makedoniji, Albaniji i BiH.
Srbija, koja ne priznaje nezavisnost svoje južne pokrajine koju je Priština jednostrano i uz pomoć Zapada proglasila 2008. godine, otvorila je 22 pregovaračka poglavlja od njih 35. A zatvorila je samo dva.
Članstvo Severne Makedonije prvo je blokirala Grčka zbog imena, a kada je imenu dodala "Severna", blokirala ju je Francuska uoči svojih lokalnih izbora, a onda i Bugarska sporeći njen nacionalni identitet i jezik. EU je tek 2022. zajednički otvorila pregovore sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom.
"Ne želim da govorim u terminima nečije krivice, ali bili su faktori i na strani EU i na strani Balkana koji nas dovode do situacije u kojoj govorimo o budućnosti EU, ali bez napretka", izjavio je Lajčak.
"Ali sada nakon agresije Rusije na Ukrajinu vidimo da i EU i Balkan moraju da shvate proširenje ozbiljno. To ne može da se ostvari ako jedna strana to ozbiljno shvata a druga ne", dodao je Lajčak.
Briselu ni po pitanju članstva drugih zemalja ne cvetaju ruže.
"Situacija u BiH je još uvek jako komplikovana. Fundamentalna stvar je odakle dolazi legitimitet, što bi trebalo da bude razlika u odgovornosti i nadležnosti između državnog nivoa i entiteta. Vidimo različita tumačenja u Sarajevu i Banja Luci te brojna neslaganja zbog razlika u tim interpretacijama", rekao je Lajčak koji je od 2007. do 2009. radio kao visoki poverenik međunarodne zajednice u BiH.
"Potrebno je dotaći se funkcionalnosti te države. Vidimo takođe i pozitivne elemente, Veće ministara je formirano jako brzo, znatno brže nego prilikom pređašnjih izbora. Bitno je da odluke donose sva tri konstitutivna naroda. BiH takođe mora da pronađe ulogu i za one narode koji nisu konstitutivni, kako bi se osiguralo da niko nije diskriminisan zbog svoje etničke pripadnosti", dodao je.
Lajčak je takođe ispred EU-a nadgledao 2006. održavanje referenduma o nezavisnosti Crne Gore, koja je najdalje odmakla u pregovorima s EU. Prošlog meseca Crna Gora je dobila novog predsednika Jakova Milatovića koji je smenio Đukanovića nakon 33 godine vlasti.
"Očekujem da se Crna Gora manje bavi sobom a više evropskom agendom. Crna Gora je i dalje predvodnik premda je brzina evropske reforme značajno usporila. No dobro je da je funkcionalnost Ustavnog suda obnovljena", izjavio je Lajčak.
Kako sada stvari stoje, Crnu Goru očekuju vanredni parlamentarni izbori u junu.
"Očekujem da se novi predsednik i vlada potpuno posvete evropskim integracijama, onome što većina stanovnika želi. Crna Gora je dugo godina bila činilac stabilnosti na Balkanu pa očekujem da nastavi da ima tu ulogu", rekao je diplomat.
Zoran Miljanić, ministar u tehničkoj vladi Crne Gore, rekao je na forumu u Delfima da bi "bilo optimalno da Crna Gora postane članica u iduće četiri godine".
"Nezahvalno" je predviđati datume novog proširenja
Lajčak, međutim, kaže da je "nezahvalno govoriti" o datumima idućeg proširenja EU-a.
"Ono što bih ja voleo da vidim je da naši partneri na zapadnom Balkanu počnu više da učestvuju u partnerskim programima EU, da budu u istoj sobi. Ne samo kada raspravljamo o zapadnom Balkanu nego da budu i deo rasprave o drugim temama, da vide da smo ozbiljni s njima", kaže Lajčak.
"Recimo da ih pitamo za mišljenje o Zelenom planu, o digitalizaciji i drugim područjima o kojima raspravljamo, tako da se naviknemo jedni na druge. Potrebno je da osvežimo metodologiju, bez da je menjamo, ne tražim da menjamo povelje ili dokumente jer će nas to koštati vremena. Ali unutar postojećih struktura mislim da postoji prostor koji bi smo trebali iskoristiti da dovedemo zapadni Balkan bliže", dodao je.
Lajčak kaže da tokom putovanja po jugoistočnoj Evropi nije video da ljudi ne žele biti deo EU.
"Ali sam video ljude koji se boje da EU ne želi da ih vidi u svom članstvu. EU definitivno ima pozitivan imidž u regionu, ali podrška evropskoj integraciji pada, jednostavno zato što se ljudi boje da EU nije ozbiljna", izjavio je.
"To mora da se promeni. EU mora više da razgovara s regionom kao partner, a manje da joj drži lekcije", dodao je.
U Srbiji je broj stanovnika koji podržava ulazak u EU pao sa 70 posto na 35 posto, što je istorijski najniži nivo.
"Ponekad je i naš jezik prestrog, previše birokratski, kada govorimo o uslovljavanju. Moramo da pokažemo poštovanje prema tom regionu, njenim ljudima, da ih tretiramo kao partnere i budemo jasni šta im obećavamo. Kada oni nešto isporuče i mi moramo nešto da isporučimo", rekao je Lajčak.